Аутор

Јовица Кртинић

Рођен 1969. у Госпићу (Лика). Основну и средњу школу завршио у родном граду. Студије започео на Факултету политичких наука у Загребу, а завршио на Факултету политичких наука у Београду стекавши звање дипломирани политиколог за новинарство и информисање. Од 1995. започео новинарску каријеру која је трајала до 2012. Радио редом у следећим листовима: недељник Време, дневни лист Дневни телеграф, дневни лист НТ Плус, недељник Недељни телеграф, дневни лист Данас, недељник Репортер, дневни лист Курир, недељник Стандард, дневни лист Ало, дневни лист Курир. Од 2012. запослен у Библиотеци "Милутин Бојић" као управник библиотеке. Исте године био међу оснивачима Друштва српских родословаца "Порекло" - портала Порекло и Српског ДНК пројекта.

Презимена и породице Парохије Лијевањске

Написао парох лијевањски, протојереј Жељко Ђурица  (www.lijevno.com) Уписом у књиге рођених, те даљним уписима у службена акта презименом смо уведени у друштво. По њему се зна да постојимо, гдје живимо, чији смо и коме припадамо. По презимену ће се знати да смо једном постојали и коме смо припадали. По њему…

› више информација

17. априла 2015.

1

Ново у дигиталној библиотеци: Студије о херцеговачким селима

У Дигиталну библиотеку портала Порекло додати су нови вредни наслови. Реч је о студијама објављеним у Ономастичким прилозима у издању САНУ, у којима су обрађена бројна презимена. Ево линкова ка дигитализованим студијама: Саво Пујић – Ономастика Придвораца Требињских Саво Пујић – Ономастика Површи Требињске Неђељко Р. Деретић – Ономастика Ораховца…

› више информација

Матичне књиге парохије Осредци (Осредци, Калдрма, Дугопоље, Ваган, Дреновац и Тишковац) из 1831. године

АУТОР: Владимир Бурсаћ Подаци који ће бити изнети овде су пронађени у следећем извору: ”Протокол крешћаемих, венчаемих и умиравших парохије осредачке за лето 1831.” Ово је на жалост једина за сада доступна матична књига Српске православне цркве за парохију Осредци  (Лички). Oна се физички налази у Државном архиву у Госпићу,…

› више информација

Порекло новинара Драгана Бабића

РОЂЕН: У Крушевцу, 3. септембра 1937. године ПРЕМИНУО: У Врању, 23. јула 2013. године РОДИТЕЉИ: Отац Слободан, рођен у Петровчићу у Срему. Преселио се у Крушевац око 1930. године; мајка Вера. КРСНА СЛАВА: Свети првомученик и архиђакон Стефан (Бабићи) О БАБИЋИМА: Фамилија Бабић  насељава се  у  Петровчићу  крајем 18. века. Први…

› више информација

19. фебруара 2015.

2

Политика: Анализа ДНК открива породичне корене

У Србији, једно од неизбежних питања при упознавању – одакле си. Када га старији постављају млађима, обично не мисле на место рођења или становања, већ на породичне корене. Што би се у Црној Гори рекло – “од којих си”. Није редак случај да очеви детаљно претресају “педигре” изабраника својих мезимица,…

› више информација

8. фебруара 2015.

0

Политика: У Србији највише има – Јовановића

Око 717.000 становника наше земље носи једно од десет најчешћих презимена.  Више од десет одсто становника Србије носи једно од десет најчешћих презимена у нашој земљи. У бројевима то значи да Јовановића, Петровића, Николића, Марковића, Ђорђевића, Стојановића, Илића, Станковића, Павловића и Милошевића укупно има 717.000. Презимена у Србији настала су…

› више информација

Порекло Радивоја Раше Попова

РОЂЕН: 26. јуна 1933. године у Мокрину (Кикинда, Краљевина Југославија) РОДИТЕЉИ: Отац Петар Попов, рођен у Мокрину, земљорадник; мајка Даринка Убавић, рођена у Мокрину. Браћа Лазар и Душан. КРСНА СЛАВА: Свети Стеван (Попови), Св. Аранђел Михаило (Убавићи) ПОРОДИЧНИ НАДИМАК: Кршини (Попови) О ПРЕЦИМА: Моји преци су из Мокрина. Тамо су…

› више информација

29. децембра 2013.

11

Објављена књига “Борина – прошлост и порекло становништва”

Из штампе је изашла књига “Борина – прошлост и порекло становништва” аутора Небојше Мићића. Књига обухвата историју Доње и Горње Борине у свим раздобљима, а појављује се у сусрет јубилеју шест векова од првог спомињања Бохорине у писаним изворима, 1415 – 2015. Кроз два дела и десет поглавља, обухваћене су…

› више информација

27. новембра 2012.

10

Данашњом (2012. године) генетичком технологијом није могуће утврдити Y-ДНК хаплотип из моштију српских владара

ИНТЕРВЈУ доц. др Оливер Стојковић Доц. др Оливер Стојковић спада у ред најпозванијих саговорника на тему генетичке генеалогије код нас. Пре осам година радио је на досад најинтригантијем случају утврђивању сродства – оном између (оца) кнеза Лазара и (сина) деспота Стефана! Такође, био је део тима који је истражио генетичко…

› више информација

Водич кроз Архив Србије – у потрази за породичним коренима

Архив Србије, смештен у центру Београда, у монументалном здању изграђеном по пројекту чувеног руског архитекте Николаја Краснова, незаобилазно је место многих који су се упустили у истраживање свог порекла. Портал Порекло је за вас сазнао шта све може да се пронађе и какве су процедуре за коришћење грађе у овој…

› више информација