Пореркло презимена Милешевић

4 коментара

1. 29. јун 2012. у 12:14

   Petar Milesevic

   Презиме Милешевић је српско презиме које се среће на свим српским просторима.
   Најстарији трагови везани су ѕа Црну Гору -1374, године у Бјелицама- где су братство/Цетиње/Рудине и Бањани /Никшић/ и Придворице /Дробњаци-дошли око 1542,године-где су род и у директном су сродству са Мандићима, Дробњацима, Дробњаковићима../ одакле се расељавају по Црној Гори /Херцег Нови, Рисан, Подгорица, Котор, Даниловград/ -Херцеговини /Гацко, Билећа/ -Далмација /Оребић/ и даље према Равним Котарима,Далмацији, Лици, Кордуну, Крајини-Поуњу,Славонији, Барањи,Војводини,Београду,Србији, САД, Аустралији, Канади, Дубаиу…
   Данас у Хрватској живи око сто Милешевића у око четрдесетпет домаћинстава /толико их је приближно било у 19 и 20-том веку.Има их у Ријеци /село Шкуриње/,Загребу /Максимир,Средњаци,Лашчиња../, Јагодњаку,Бјелковцу,Јасеновцу, Краљевици, Подгори, Бјеловцу,Доњој Буковици, Вараждину, Белом Манастиру, Товарнику..
   Милешевића има у седам хрватских жупанија, у укупно двадесет општина и двадесетосам насеља у претежно урбаним срединама /57%/.Данас их највише живи у Загребу /30/, Новој Буковици крај Слатине /10/, Сиску /7/, Ријеци /7/ и у Јагодњаку код Белог Манастира /5/,Највећи број се иѕјашњава као Срби, а по неко се изјашњава као Хрват.Највећи број се населио из околине Новог Града /Република Српска/.
   Милешевићи из Војводине су углавном потомци колониста од 1946, године који су из околине Новог Града /Велика Рујишка засеок Ступари,Осредак, Доњи Петровићи/ насељени у Младеново, Челарево, Бачку Паланку, Бач, Сомбор, Оџаке,Нове Коѕарце, Кикинду, Нови Сад…
   Милешевићи иѕ Београда су се досељавали у различитим периодима после Другог светског рата углавном због посла и школовања, као и друге србијанске градове.
   Милешевићи из БиХ су углавном насељени иѕ Лике у Пооуње у села Осредак, Доњи Петровићи и Велика Ријушка засеок Ступари.
   Највећи број славе Томиндан /Свети Неверни Томо/ 19,октобра.

   Одговори

   • 8. октобар 2013. у 10:03

     Петар Милешевић Нови Сад

     Мандићи су се раније презивали Милешевићи. Ово се може видјети у једном сачуваном документу на италијанском језику. Овај документ — ферман (Св. Томић: Списак фермана и повеља породице Дробњаковић из Рисна, Београд 1938) издао је султан Мурат III (1574-1595) Милошу Милешевићу и он гласи:
     „Први ферман био је потписан од султана Мурата Отмановића у Цариграду 16. августа 1542. године. Он позва к себи капетана Милоша Милешевића из Дробњака, из мјеста званог Придворица, и тај капетан показа своје повеље издате од српског кнеза Лазара, који доказује вјерност коју је фамилија Милешевић увијек испољавала кнезу Лазару и како је пролила своју крв за вјерност и оданост поданика своме суверену. Стога својом превеликом добротом цар Мурат Отмановић одобри и потврди повеље капетана Милоша Милешевића Дробњака и даде му један поклон, а за његове заслуге и вјерност издаде ферман на који стави свој печат. Прво дајем повластицу капетану Милошу Милешевићу да не плаћа никакву дажбину на земље чије су границе означене у његовим повељама. Уз то дајем повластицу горе поменутом капетану да не плаћа никакву дажбину ни на један свој трговачки посао, како он, тако и његови насљедници и потомство за увијек, амин. Појединачно ослобођен је дажбине на сир, вуну, говеда, овце, жито, масло и на остале трговачке послове и производе који се производе у царевој земљи. Даље га овлашћујем да он, капетан Милош Милешевић, буде старјешина над дванајест дробњачких кнезова и даровах му у знак наклоности и признања једну позлаћену сребрну сабљу, да му служи као свједочанство његове вјерности и службе указане своме суверену.“
     Овај документ-ферман преведен је с турског на српски језик, а са српског на италијански. Приликом превођења с турског на српски језик преводилац је погрешно протумачио и превео турску годину у хришћанску, па је према томе ферман писан 1542. године, што је немогуће јер је у то вријеме на турском престолу био султан Сулејман I, а како смо видјели у документу пише да га је издао султан Мурат III, који је владао у периоду од 1574. до 1595. године.
     Из једне друге повеље види се да је дробњачки капетан Симеон Мандић-Милешевић, у заједници са дробњачким кнежевима Јованом Николићем, Николом Балотићем, Стеваном Косорићем и три стотине других Дробњака војевао у војсци босанског везира Кукавице против Црногораца и том приликом су разорили Чево и присилили Црногорце да плаћају харач. У овим борбама се нарочито истицао капетан Мандић, а за своје заслуге од везира је добио на дар копоран од финог сукна црвене боје, постављен лисичином и један златни прстен са драгим каменом и монограмом.
     Породично предање помиње кнеза Дракула Мандића, који је имао шест синова: Андријаша, Гојка, Бојка, Лаза, Илију и Јоксима. Предање даље казује да је неки паша из Пљеваља дошао у Дробњак код кнеза Дракула на конак, с намјером да купи харач по племену. Паша опази кћер кнежеву, која је била врло лијепа, и затражи да му буде наложница у конаку. Кнез окупи Дробњаке и они побише пашу и Турке. Бојећи се турске освете, кнез са својом породицом побјеже у Брда и насели се у село Загреду при планини Гарчу. Један момак Брђанин испроси у кнеза кћер Милицу. Неки Пјешивац „натури“ се овом Брђанину да му преотме ђевојку и из зависти га убије, а кнежев син Бојко из освете убије Пјешивца, па је кнез с породицом морао опет да бјежи преко Црне Горе. Стигну у Леденице више Рисна и ту се задрже неко вријеме, гдје је кнез Дракула преминуо. Послије тога синови му се раселе на разне стране — Бојко оде у Грбаљ и од њега су тамошњи Бојковићи; Гојко оде у Мокрине и од њега су херцегновски Гојковићи; Лазови и Илијини потомци се настане стално на Леденицама, и од њих су тамошњи Лазовићи и Илићи, а Андријаш оде у Зупце, па у Грахово, и од њега су тамошњи Андријашевићи. Најмлађи кнежев син Јоксим налазио се код оваца у Дурмитору када се све ово дешавало. Вративши се са стоком у Придворицу није затекао ни оца ни браћу код куће; почео је да плаче и јауче, због чега га прозваше Јаук, а његове потомке Јауковићи.

     Одговори

     • 8. октобар 2013. у 10:08

       Петар Милешевић Нови Сад

       Mileševići, bratstvo u Bjelicama Maleš (Mileš) i kod Goražda; Zagarač (Danilovgrad), drugi u Grblju o od njih su Bojković, pa jedni u Mokrine, Herceg-Novi kao: Gojković, Lazov i Ilin, a odavde neki u Ledenice (Risan) kao: Lazović i Ilić i u Grahovo kao: Andrijašević, a u Risnu kao: Drobnjaković. Orebić – ostrvo Pelješac, došli iz Boke Kotorske; Podgorica iz Bjelopavlića; Dajbabe (Budimir), Zeta. Od njih su u Dugi i Čalinama (Nikšić); u Bati cuckoj (Cetinje) i kao: Pištignjat, a u Markovini kao: Vidinić, vidi: Jovanović u Zagaraču; u Goliju (Javljen), Nikšić iz Dulića (Gacko), grana Maleševaca; Donja Trepča (Nikšić), kao: “Diđanin”; Busak (Gornji Banjani), porijeklom su iz Dulića (Gacko), grana Maleševaca, Šipšići (Piva); grana Bubuća u Bjelopavlićima, jedni ogranak Vujadinovića – Nenadića, drugi grana Simonovića i kao: Maredić i Matunović. Od njih su kod Rijeke Crnojevića, u Kosovskoj Mitrovici i u Zeti: Podgorica porijeklom iz Skadra (Albanija); Liverovići (Župa Nikšićka), ogranak Jovanovića, grana Nikšića ; Kuti (Župa Nikšićka), ogranak Jovanovića, grana Nikšića; Kuti (Župa Nikšića), došli iz Kolašinskih Polja, a ondje iz Morače; od Trebinja došli u Pivu ranije Đurić; Golija; Nikšić, ogranak Manojlovića; u Šarancima; Mandića brdo (Gornje Zagrađe), Berane; Gradina (Drobnjaci), došli iz Plane (Bileća) ogranak Grujovića; kod Gacka (Dulićima), Hercegovina grana Maleševaca; u Nikšićkim Rudinama (1374) pa na Busak (Banjani) iz Hercegovine; ogranak Dulovića u Gornjoj Morači i neki su odselili u Zeoke (Šumadijska Kolubara); Gusinje; Gornja Morača, oko 1687.god. kao: Stavičić, pa jedni u Župu Nikšićku a drugi u Boku Kotorsku, selili se odvojeno; Kotor; Kameno, Herceg-Novi, pa jedni pređu kod Risna; u peraška naselja došli iz Stare Crne Gore;

       Одговори

     • 8. октобар 2013. у 10:13

       Петар Милешевић Нови Сад

       У боју на Косову, помиње се и неки Милеша Мандић, војвода, који је за проливену крв, од кнеза Лазара добио извесне повластице.
       Према књизи Стојана Караџића и Вука Шибалића: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’, Лоле Рибара 48, Београд)

       Одговори