Порекло презимена Миланковић

24. фебруар 2012.

коментара: 17

Братство Миланковићи први пут се јавља у далматинском селу Баљцима, које је добило име по истоименом селу код Билеће, у Херцeговини, у време сеобе братства БАТИНИЋА – КРИВОКАПИЋА, негде у 17. или почетком 18. века. У далматинском селу Баљцима између осталих постоје породице: Миланковићи, Клисарићи, Јоћићи, Јанковићи и Гегићи (две куће Бећевића не рачунамо јер су домазети) и сви они славе Лазареву суботу. Засигурно се ради о породицама које су имале заједничког претка, који је тамо дошао са више синова и по њима су се ова братства прозвала у далматинским Баљцима. Касније су уследиле даље сеобе из далматинског села Баљака у разне правце према Далмацији, Хрватској и Босни. Веома пажљиво сам обавио овај део истраживања и на крају добио потврду свега.

У својим истраживањима свештеник Милан Радека и хрватски академик Гушић, обрађујући далматинско-хрватске области наводе братства МИЛАНКОВИЋЕ и МИЛАНКО, која су живела у селима: Карину, Кули Атлагића, Медвеђи и Мушковцу и да је углавном слава Лазарева Субота, а неке породице прелазећи по другим селима узимали су и славе Св. Ђурђа, Св. Николу и Св. Стефана Дечанског, а та разноврсност слава је била присутна и код других породица и долазила је из разних разлога. Засигурно се ради о расељавању породице Миланковића, која се доселила из села Бадлака код Дрниша.

Миланковићи су се касније из Далмације и Хрватске селили у села по Доњем Пољу, око Двора на Уни, затим у Банију, око места Глине и у Славонију. Касније ће се неке породице Миланковића јавити после сеоба у сремачком селу Сушек и другим селима, где славе Св. Николу, а неки у Корману, селу у Шабачкој Посавини, где славе Св. Ђурђа, који са собом носе и чувају стари надимак “Рватићи”, где каже да су доселили из Хрватске или Славоније. Овај надимак отвара добром истраживачу све даље путеве до најстаријих времена о којима ћемо казати касније, а нема никакве везе са именом Хрватска. (Овај назив пронађен поред ове породице Миланковића је круна мога истраживања и потврда исправности истраживања од самог почетка).

Настанак и сама сеоба ове породице представља један континуитет кретања и осталих српских породица. Тако је и део породице Миланковић одселио из Хрватске или Босне у Славонију, у место Даљ, где се родио светски признати физичар Милутин Миланковић. Милутин у својим забелешкама каже да су они тамо стигли после сеобе под Чарнојевићем, што наравно није било баш тако. У неким каснијим истраживањима сам приметио да су сви испитаници своје сеобе везивали за сеобу Чарнојевића, иако она није ни дотицала територијално ни временски то подручје.

Братство Миланковићи су тамо стигли из једне од Крајина, било Босанске или Војне (Хрватска) и то је било касније од сеобе Чарнојевића, да ли због економских разлога или због војних распореда неког од предака у тадашњој Аустро-Угарској држави.

Милутинов отац Милан и мајка Јелисавета, која је из угледне породице Муаћевић, имали су шесторо деце, од којих је троје умрло још у детињству. Дуговеки су били Милутин, рођен 16. маја 1879. године, његова сестра близнакиња и млађи брат Богдан, познати романиста и музиколог. Отац Милан је био трговац и трговао је широм Аустро-Угарске државе.

Из Даља се Милутин отиснуо у свет и постао астроном, геофизичар, климатолог, математичар, инжењер проналазач, доктор технике, универзитетски професор и књижевник.

Миланковићи воде порекло од великог братства Батинића-Кривокапића из источне Херцеговине, краја између Никшића и Билеће, где је и настао спој ова два братства.

Породица Батинићи-Кривокапићи је настала од две братственичке групе, у тренуцима када је првој претила опасност изумирања, а друга била у великом успону, негде крајем 15. или почетком 16 века.

Батинићи су огранак старог српског племена Лужана, као сведочанство наводимо њихово старо име Рватићи или Рвати. Племе Лужани се простирало од старога града Дукље, па онда долином реке Зете до њеног изворишта, преко области Бјелопавлића и Пјешиваца, па до града Оногошта и свуда имају својих потомака. Били су скупина такозваних породица које су живеле у селу Равћеву, а себе звали Рвати или Рваћани (Рватићи), (а то је данашњи североисточни део Никшићког поља и зове се Рубежа, промењено у последњих 100 година), а њима сродна породица је била племићко братство Раденовићи, са родоначелником баном Раденом, од којих је и велика племићка породица Павловића, славили су Св. Николу и Св. Ђурђа, а раселили су се после борби војводе Никше и бана Угрена око власти над градом Оногоштом крајем 14. века. Али су касније дуже остали у власти над Херцеговином. Тако данас потомке Рвата или Рватића (Рватинића) имамо у Ибарском Колашину, Шумадији, Таманави, Шабачкој Посавини, Срему, Далмацији, Херцегвоини, Босни, Хрватској и Славонији. Али они о себи мало знају. Имамо и називе села у Шабачкој Посавини на Ибру.

Братство Кривокапићи, чији родоначелник је био Раслав, а кога су звали “Кривокапа”, јер је тако носио капу, био је унук родоначелника великог братства Бајковића, кнеза Бајка, у Цуцима, крају у Старој Црној Гори, где од њих има мноштво братстава, старином од великог племићког рода Орловића, и они славе Св. Јована. Ова племићка породица Орловића води порекло од браће барјактара Павла Орловића, Милије и Мартина, које је мајка повела са покретном имовином да живе у Дубровнику.

КРСНА СЛАВА: Лазарева субота, Св. Никола, Ђурђевдан, Св. Стефан Дечански

ПОЗНАТИ: Милутин Миланковић

ИЗВОР: Божидар Кљајевић, на основу следеће литературе:

др Јефто Дедијер, Херцеговина и Билећке Рудине, Српска краљевска академија, Српски етнографски музеј, Насеље српских земаља, Београд 1909. године.

Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, Српска краљевска академија, Српски етнографски зборник, Насеља и порекло становништва, Београд 1925. Године.

Милан Карановић, Поуње у Боснаској Крајини, Српска краљевска академија, Српски етнографски зборник, Насеља и порекло становништва, Београд 1925. Године.

Божидар Кљајевић, Село Баљци у Далмацији, рукопис, Београд 2006. године.

Академик Бранимир Гушић, Зборник за народни живот и обичаје Јужних Словена, Југословенска академија знаности и уметности, Загреб 1962. године.

Војислав С. Радовановић, Шабачка Посавина и Поцерина, Сану, Српски етнографски зборник, Насеља и становништво, Београд 1994. године.

 

Претходни чланак:

Коментари (17)

Одговорите

17 коментара

  1. Branislav Milankovic

    Postovani,
    od jednog starog inspektora bezbednosti sa Kosova, nazalost pokojnog, saznao sam da su Milankovic iz sela Lalic kod Visokih Decana i da su sa Arsenijem dosli u Srbiju. Neki moji preci su bili u Vojvodini. Pronasao sam da je otac moga dede Aleksa sa zenom se vencao u Vojlovici i nakon toga presao u Beograd. Aleksin otac je Zivan.. Moj deda je 1884 rodjen na Paliluli na mesto danasnje TV u Takovskoj i 1886 su se preselili na Vracar..Da li imate nesto sto bi pomoglo da idemo dalje pre 1884..? Slavimo Sv Jovana, Januar 20…

  2. BELLA

    Да ли неко зна порекло Миланковића из Босанске посавине-СКУГРИЋ И ТОЛИСА?Славе св.Николу.

    • Milos Milankovic

      Poreklom su iz Nevesinja, kod planine Kobilja glava.. u Posavinu se doselio Milanko Milankovic sa suprugom Jelom.. Dosao je i sa jos dva brata Perom i Simom… Pero je otisao je otisao u Tolisu, a Simo je otisao u Potpolje..a Milanko je ostao u Skugricu..

      • BELLA

        Miloše,
        moj deda je rođen 1892. u Skugriću, od oca Tome ( ili Tode,Todora, nisam sigurna) i majke Stijepe. Da li znaš okvirno kada su se Milanković Milanko i braća doselili u Posavinu¨?
        Pozdrav i hvala!

        • BELLA

          Slava: sveti Nikola.

          • Бранко Тодоровић

            Занимљиво да 1851. године у Скугрићу нема Миланковића, већ само Милановићи (Лука и братић му Ђуро), док се Миланковићи спомињу у Крушковом Пољу, и то две куће (1. Бајо и синови му Благоје, Вид, Цвијан, Гавро; 2. Теодор и синови му Станко и Пејо).

            • BELLA

              Defendore,
              Kruškovo polje je na karti dosta blizu Skugriću. Međutim, moj pokojni otac ga nikad nije spominjao, već samo Skugrić. Možda su došli u Skugrić iz Kruškovog polja. Napisala sam da je moj deda rođen 1892. u Skugriću.

            • Бранко Тодоровић

              Мислим Бела у том случају да је врло вероватно да сте ви пореклом из Крушковог Поља, али да сте се доста давно преселили у Скугрић, па отуд не чуди ако су они које ви памтите, рођени Скугрићани. Ко зна, можда се та сеоба десила и после Требавске буне 1858. године, тада су многа српска села попаљена од стране Турака, па су се многи раселили по околним, која су можда боље прошла.

  3. Milos Milankovic

    poreklom su iz nevesinja,kobilja glava..

  4. Igor Milanković

    Miloše odakle si ti?? 🙂 i odkud znaš ove informacije za MIlanka Milankovića? Pozdrav

  5. Zorica Milanković

    Mislim da su svi Milankovići nekako povezani samo kako su se preci raseljavali i nastanjivali razna mesta, moja već familija Milankovića je u podnožju Avale kod Beograda i da je u crkvenim knjigama zabeleženo da su neki prebegli iz Bosne za vreme turaka..zna li iko o tome nešto..?

  6. Небојша Мићић

    Поштовани колега,
    наш велики научник Милутин Миланковић је у свом аутобиографском делу “Успомене, доживљаји, сазнања” описао детаљно своју породичну историју, претке, нацртао родослов итд. За све податке је навео изворе, писане и усмене (своје дедове од којих је слуша приче), говори о томе да је лично истраживао црквене књиге итд. Они (Миланковићи из Даља) били су малтене племићка породица, имали су у то време неку врсту свог породичног музеја препуну докумената и портрета тих својих предака. Подсетићу само да је Милутин Миланковић рођен 1879. године, дакле може се само замислити докле је у прошлост сезало сећање његових дедова и стричева.
    На све то ти велиш да “није било баш тако” као што је Милутин Миланковић записао. Поштовани колега, мени се чини да није Милутин Миланковић погрешио, већ ти. А сад ћу ти и објаснити у чему је твоја грешка 🙂 Грешка коју начини већина људи кад почну да се баве истраживањем порекла.
    Грешка је у претпоставци да сви Миланковићи морају имати заједничко порекло. Презиме Миланковић је изведено од личног имена Миланко. Истина, то име јесте ретко, самим тим Миланковићи су далеко ређи него Петровићи, али је презиме Миланковић ипак изведено од личног имена. Дакле, није особено, није јединствено. Могло је у више села бити више Миланка, као што је вероватно и било, и они су родоначелници више фамилија Миланковића. Као што у сваком селу постоје Петровићи или Павловићи, и никакве везе међу њима нема. У сваком селу је био неки Петар и неки Павле.
    Уз дужно поштовање према свем раду који си уложио на истраживање порекла твојих Миланковића, знам колики је то труд и мука, и верујем да су сви подаци и закључци до којих си дошао тачни. Али такође верујем да је све оно што је написао Милутин Миланковић тачно. Једноставно, нисте иста фамилија. Најбољи доказ за то ћеш наћи у свом тексту, јер не крају наводиш четири различите славе које Миланковићи славе.

    Срдачан поздрав и пуно успеха у будућем раду

  7. Dejan Milankovic

    Milankovica ima i u Bos.Brodu odakle sam ja,ima ih i u Derventi i u Prnjavoru,navodno tri brata su dosla iz Niksica,jedan je ostao u brodu drugi u Prnjavoru a treci je otisao prema Beogradu.Svi Milankovici u Brodu slave Sv.Georgija

  8. Bojan Bešević

    Volio bih da upoznam ovog gospodina koji je napisao da su Bećevići DOMAZETI. Prvo nisu Bećevići nego Beševići. Pošto imam kompletno porodično stablo moje porodice mogu dosta toga da pojasnim o samom selu. Da li znate ko je napravio crkvu u Baljcima i ko je sahranjen ispod iste? Sa druge strane jebem ti mater usranu za ono domazet.

  9. vojislav ananić

    Милутин Миланковић је био први доктор техничких наука, а најпознатији је по свом најтачнијем календару, који још увек није усвојен.

    http://www.vidovdan.org/2016/12/15/za-marksizam-nezainteresovani-pripadnik-matematicke-klike/

    • Бранко Тодоровић

      Колико знам, Миланковићев календар је усвојила Цариградска патријаршија, то би баш требало негде проверити. 😉

  10. vojislav ananić

    Јесте усвојен 1923. године али не од свих и нажалост, није у грађанској употреби. Штета.