Порекло презимена Ђуричић

17. фебруар 2012.

коментара: 50

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Претходни чланак:

Коментари (50)

Одговорите

50 коментара

  1. Rade Djuričić

    Moji Djuričići su Cuce iz Kobiljeg Dola, izvorna krsna slava je Lučindan, ali je kada su se preselili u Gacko u prvoj polovini 19. veka promenjena u Jovandan. Našeg korena su Djuričići iz Sijarinske Banje i Obilića, a za one iz Kremana nema sigurnih podataka.
    Pozdrav familiji Djuričić iz Gornjeg Milanovca!

  2. Bogdan Đuričić

    Pozdrav iz Ravnoga Srema gde u mestu Kupinovu postoje Đuričići po priči još iz 1456god.Najstarija pravoslavna crkva u Vojvodini je u Kupinovu ili ti srednjovekovno ime Kupinik,gde je poslednje despotsko utočište Srbske vlastele….Lazarevići,Brankovići,majka Angelina ,zmaj Ognjeni Vuk..nasa slava je sveti Ignjatije 02.Januar.
    Ima nas ovde dosta familija.
    Pozdrav svima!

  3. ???

    Да ли неки Ђуричић има предање да је из Херцеговине. Наводно су ти Ђуричићи били у Дабарском пољу око 1772. године?

    • Дражан Тодорић

      Одговарам господину по имену …??? (чудно неко име, први пут чујем за то име, али је и моје ретко…ха,ха…мало шале …без увреде) ,
      Ако под тиме мислите и на СТАРУ ХЕРЦЕГОВАЧКУ ПИВУ, ЦРНА ГОРА, која је некада припадала Херцеговини , onda i ja mogu nešto da kažem .
      Ђуричићи су се доселили из СТАРЕ ХЕРЦЕГОВАЧКЕ ПИВЕ највероватније 1738 године . Мање је вероватно да је то било 1790 године. Славе ЂУРЂЕВДАН као и сви ДРОБЊАЦИ, племе из Црне Горе.
      Дабарско поље и (Црква у Дабарском пољу се зове Св.Георгија Врањска или Ђурђева црква). је око 20 км удаљено од ДРОБЊАКА и ПИВЕ. Живе у селу Рајковић, код Ваљева, Србија. У селу Рајковић су били најбогатији.
      Од Радовићи, Терзићи, Тодорићи и Ђуричићи су сви у сродству, и сви имају исту славу СВЕТИ ЂОРЂЕ , и сви у “ођаклији”,( то је свећана трпезарија где се обављају светковине – слава, венчања и сахране ) држе ИКОНУ – СВЕТИ ЂОРЂЕ УБИЈА АЖДАЈУ
      Сви су натпросечно високи , мушкарци од 185- 196 цм, нпр. ја сам висок 194 цм …Црква у Дабарском пољу се зове Св.Георгија Врањска или Ђурђева црква.

  4. Војислав Ананић

    ЂУРИЧИЋИ, 1 кућа у Боботовом гробљу.

    Доселили су из Гацка, из села Бодежишта у Вратковиће око 1830. године. Доселио је Сава Ђуричић. Сава је имао Остоју, а Остоја Луку и Риста.
    Приликом повлачења границе измећу Црне Горе и Аустро-Угарске 1878. године, Ристо пређе у црногорску границу, у Боботово гробље, а Лука остане у Вратковиће, гдје му и данас живе унуци Милан и Алекса, Јованови синови.
    Ристо је имао Василија и Николу. Од Николе нема насљедства, а Василије је имао Радована и Блажа. Блажо је погинуо 1944. године, као партизан. Радован живи у Боботовом гробљу и има сина Јована и Милоша. Јован Радованов има Блажа и Бранка.
    Ђуричића има у Гацку, у Гареви и Бодежиштима. Од ове је породице и генерал Блажо Ђуричић; његов отац Алекса емигрирао је 1907. године из Аустрије у Црну Гору. Кад се скоро сви Гачани врате, Алекса из националних побуда, као Србин, не хтједне, него се насели у Никшић. Слава им је била свети Јован, 20. јануара.
    Генеалогија, пасови: Блажо (дијете), Јован, Радован, Васиљ, Ристо, Остоја, Сава.

    Извор: Обрад Вишњић – Голија и Голијани, Требиње, 1987.

    • Vladimir Djuricic

      Vojislave , svaka cast za ovu lozu. Licno sam upoznao Milana. Po predanju mog pokojnog strica Djuricici kojima pripadam su se iz Vratkovica doselili niz Drinu u Bratunac.odatle u Beograd.
      Posto je moj pradeda Vladimir, a sin Krsto (koji se vodi da je sahranjen u Trebinju) a po mom predanju je poginuo od crnokosuljasa 1942-1944. Ostaje zabuna da proverim sa Djuricica iz Stare ili Nove Pazove o ovoj grani Djuricica. Slavimo Sv.Alimpija Stoplnika.

    • Perica Đuričić

      Rođen sam u selu Crkveni Bok ,Banija-srpska krajina ,krsna slava Đurđevdan ,u selu je bilo jos 3 porodice Đuričića od kojh za jednu porodicu znam da slave Sv.Ignjatiju iz sela Strmen,(danas zive u selu Vrčin kod Beograda) .Geografska odrednica- sela se nalaze na desnoj obali rijeke Save 30km sjeverno od Jasenovca.Pozdrav svima!

  5. Војислав Ананић

    ЂУРИЧИЋ (п), старе херцеговачке породице. Настањени су у Вратковићима и Гаревој (Гацко), Раптима (Бобани, Требиње), Невесињу, Мостару… У Гареву је “Ђуричића дјед” доселио из Вратковића. У Рапти су дошли у првој половини 18. вијека из оближњег Маљевог Дола гдје и данас постоје остаци њихових кућа. Сматра се да су Ђуричићи старином из Лисине, селишту између Жакова и Туља у Попову. Из Лисине су “врло давно” прешли у Маљевом Долу. Тврди се да су једна од најстаријих породица у Бобанима. Славе Јовањдан (59:197.270), Од гатачких Ђуричића потиче народни херој Блажо (Алексе) Ђуричић, рођен 1914. године у Пуеблу (САД). Оца су му, 1908. године. аустријске власти протјерале из Херцеговине у Црну Гору. Од 1910. до 1914. породица је живјела у Америци. По повратку из Америке, отац му је учествовао у Првом свјетском рату и погинуо 1916. године. Блажо се истакао у НОБ-у и био један од руководилаца у Босни и Херцеговини (168:231,232).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  6. Rade Djuricic

    Rodjen Sam u Vratkovicima, otac Aleksa, deda Jovan, pradeda Luka I dalje Ostoja pa Sava. Vladimir iz Bratunca odnosno is Beograda je ocito naseg korena. Novopazovacki Djuricici su nasi kao I oni u Vrbasu, neki u Beogradu, ja u G. Milanovcu.

    • Marko

      Rade moji su Vucinici/Vucine is Koleska u Nevesinju. Nasi su dosli iz Vratkovica nedje oko 1800g. Slavimo isto Jovanjdan. Naj dalji predak sto znam je ‘Jovo Vucina’ rodjen isto oko 1800g i zivio je preko sto godina, Dedijer je ovo sve zapisao. Zanimame od koje smo Loze/Bratstva iz Vratkovica pa da ne znas ti mozda nesto ontome ili je iko od vasih testiran za haplogrupu.

  7. Ђорђе Делић

    У Бранешцима на Златибору живело је доста Ђуричића који су се већином разбежали даље по Србији за време српских устанака, славе Лазареву Суботу

  8. Зоран Ђуричић

    Зоран живи у Београду од оца Светислава, деде Христифора прадеда Тана живео у Лапову крсна слав Свети Никола

    С`поштовањем
    Зоран Ђуричић

  9. Nikola Djuricic

    Ja po pricama starih vodim poreklo iz Crne gore,od nekog Djurice. Doselio se u selo Suboticu Opstina Aleksandrovac. Krsna slava Sv.Andreja.

    • Vladimir Lapcevic

      Nikola, moja baba Olga je od Đuričića iz Subotice, ćerka Vukašina. Ako saznate nešto više o poreklu Đuričića, napišite mi. Pozdrav!

    • Југослав

      Помаже Бог Никола. Ја сам се преселио из села Суботица (Општина Александровац) давне 1988 године. Желео бих да имам комплетан увид породичног стабла Ђуричић. Сада живим у Великој Дренови и такође славим крсну славу Светог Андреју. Свако добро рођаче.

      • Лидија Ђуричић

        Поздрав, рођаци. Мој покојни деда Десимир Ђуричић је рођен у селу Суботица, општина Александровац, браћа су му Светомир и Момчило, отац Милен и мајка Милана. Мој Деско се педесетих година преселио у Крушевац, а за њим и млађи брат Момчило, док је Светомир остао на селу. Исто славимо Светог Андреју 13. децембра. Све што знате о пореклу наше лозе, било би дивно да поделите са нама. И мени је деда причао да водимо порекло из Црне Горе, одакле су морали да беже јер је један од Ђуричића убио Турчина. Много ми је жао што више нисам испитивала деду о свему томе. Кажу да село Суботица лежи на седам брегова, а да су пет од њих Ђуричића брегови. Ишла сам прошог лета са сестром у Суботицу, ми смо једине унуке Десимирове од његовог јединца Зорана Ђуричића који и данас у Крушевцу живи. Било је јако емотивно. Поздрав за све Ђуричиће и све добре људе.

        • Ognjen Đuričić

          Pozdrav rodjaci! Moji Đuričić su takodje iz sela Subotica opština Aleksandrovac. Moj je deda Vlastimir od oca Dragića. Pričao je kako su selo Subotica naselila tri brata poreklom iz Crne Gore – Đura, Bora i Jova. Pa su mislim to i tri najzastupljenija prezimena u selu – Đuričići, Borići i Jovanovići. Imao sam svoje porodično stablo 5 ili 6 kolena unazad. Moj deda je sve pamtio. Ali nažalost ja izgubio papir na kome je pisalo stablo. A deda je preminuo.

        • Mirko Smiljković

          -Ђуричићи, Андријевдан и Св. Петка. Предак досељен из Црне Горе у Дренову код Трстеника. Ђурица, који је са 18 година био комита (одметник), у време Турака, због убиства једног Турчина, населио се у Суботици.ИЗВОР: Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“
          Поздрав Лидо од Микија.Баш интересантно да се овде сретнемо.

  10. Александра Ђуричић

    Моја породица потиче из села Осјечани Доњи, општина Добој. Презиме смо добили по Ђурици Стевићу који је дошао са подручја Старе Херцеговине из племена Цуце, отприлике у првој половини 19. вијека. Његов син Васиљ је у војску уписан као Ђуричић и то је први Ђуричић у низу. Ја сам 6 у низу потомака. Славимо Никољдан. Рођаци се налазе највише у Добоју али их има и у Србији, Хрватској и у иностранству.

    Познато ми је да друге породице Ђуричићи настањују околину Бање Луке, Добоја (најмање 2 различите лозе), Теслића, Дервенте, Лончари, Вишеград, раније околине Зенице, Завидовића, Возуће, Маглаја и сл. Неки су се вратили, али многи су широм свијета.

    • Irena

      Moj deda je Vladimir Djuricic iz Belotica, Osecina, a njegovi roditelji Milivoje i Krsina (rodjeni pocetkom 20. veka). Ne znam vise o toj strani. Slava Arandjelovdan.

      • Marko Djuricic

        Pozdrav Irena, meni je otac Vojislav i stric Aleksandar iz Belotica, Osecina. Isto slavimo Arandjelovdan. Pokusavam da vise saznam odakle smo dosli. I deda Milorad i pradeda Stojko su ziveli u Beloticu.