Порекло презимена, село Горње Зуниче (Књажевац)

Порекло становништва села Горње Зуниче, општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на равном простору, поред реке Бошаве, више са десне стране и у присоју. Река Бошава врло ретко излази из свог корита, самим тим и не наноси штете селу

Воде.

У селу, поред самог друма Књажевац – Зајечар, у кориту реке Бошаве је извор Бошева, који преко лета пресахне. У јесен, пролеће и зиму мештани користе воду са овог извора за пиће, поглавито крај поред друма. Постоји јак извор Бара, удаљен око два километра од села. Одатле се пије вода, нарочито у време летњих радова. Село би могло опстати без ових извора, јер готово свака кућа има свој бунар. У бунарима је вода врло квалитетна а понегде има и „тешке“ воде за пиће.

Земље и шуме.

Сеоске њиве су око самог села у местима која се зову: Бошава, Слог, Луг, Ветреник итд.. Земља је врло добра за обрађивање. Добар део земље је под виноградима, који овде добро успевају. Има мали простор за испашу у Чевиној падини, удаљеној око 4 километра. Шуме уопште нема, осим нешто изданичке у непосредној околини, у Чевиној Падини. Земља рађа врло добро, особито кукуруз и пшеница.

Тип села.

Горње Зуниче је потпуно збијеног типа. Кроз њега пролази пута за Берчиновце, те су куће готово правилно поређане са обе стране пута. Куће се граде стално око главног друма Књажевац – Зајечар и село добија све више изглед варошице. Близу села је црква Св. Петра, храм Св. Јована Крститеља, који је срушен и не његовим темељима подигнута нова црква. Назива се црквом Св. Петра. Назив је добила отуда што храмовска слава пада у пост, 7. јула, па се народ окупљао око цркве првог наредног празника, о Петровдану.
Село има 114 кућа.

Писани трагови о селу у прошлости.

Пређашње село Зуниче забележено је на Лангеровој карти почетком 18. века између Јелашнице у Гургусовца (сада Књажевца). Покорни га бележи 1784. годне са 20 хришћанских кућа. Врло је вероватно да је Зуниче било расељено о Првом устанку, као што су били расељени Јелашница, Јаковац и друга села, јер је био у близини главног друма, којим су се кретале многе војске.

Постанак села и порекло становништва.

Име селу је од старог села Зуниче, јер је настало расељавањем старог села Зунича, које је било у Рујишту, недалеко ос манастира Св. Петра. Занимљива је традиција по којој је старо село Зуниче имало и назив Стара Мала. То старо село делило се у два краја или мале; Горњу Малу и Доњу Малу. По ослобођењу Тимичке Крајине, 1833. године, Горња Мала се засели на десну обалу реке Бошаве и образује засебно село Горње Зуниче. Доња Мала засели се у исто време испод главног друма, на десну обалу Тимока, око 1850. године, па образује ново село под именом Доње Зуниче. Узрок том засељавању био је да би становници били ближе свом зиратном земљишту, које је све поред Тимока.

Становници Горњег Зунича је све старинско: Родови су:

-Ћувалци, Никољдан;
-Џоверци, Никољдан;
-Чунгурци, Св. Врачи;
-Скакци, Стевањдан;
-Рипчићи, Стевањдан;
-Тумбалци, Никољдан;
-Цивуљци, Стевањдан;
-Газибарци, Никољдан;
-Курџонци, Св. Враче;
-Помијарци, Никољдан;
-Џукљинци, Митровдан;
-Џидовци, Аранђеловдан;
-Буњиштарци, Стевањдан;
-Канзурци, Св. Петка;
-Куковци, Аранђеловдан и:
Једна кућа Цигана-Рома, Св. Василије.

Заветине су: Јеремијевдан, Св. Арханђео Михаило, Св. Богородица и Мала Госпојина.

Гробље је северно, уза само село.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.