Poreklo prezimena, selo Gornje Zuniče (Knjaževac)

Poreklo stanovništva sela Gornje Zuniče, opština Knjaževac – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo je na ravnom prostoru, pored reke Bošave, više sa desne strane i u prisoju. Reka Bošava vrlo retko izlazi iz svog korita, samim tim i ne nanosi štete selu

Vode.

U selu, pored samog druma Knjaževac – Zaječar, u koritu reke Bošave je izvor Boševa, koji preko leta presahne. U jesen, proleće i zimu meštani koriste vodu sa ovog izvora za piće, poglavito kraj pored druma. Postoji jak izvor Bara, udaljen oko dva kilometra od sela. Odatle se pije voda, naročito u vreme letnjih radova. Selo bi moglo opstati bez ovih izvora, jer gotovo svaka kuća ima svoj bunar. U bunarima je voda vrlo kvalitetna a ponegde ima i „teške“ vode za piće.

Zemlje i šume.

Seoske njive su oko samog sela u mestima koja se zovu: Bošava, Slog, Lug, Vetrenik itd.. Zemlja je vrlo dobra za obrađivanje. Dobar deo zemlje je pod vinogradima, koji ovde dobro uspevaju. Ima mali prostor za ispašu u Čevinoj padini, udaljenoj oko 4 kilometra. Šume uopšte nema, osim nešto izdaničke u neposrednoj okolini, u Čevinoj Padini. Zemlja rađa vrlo dobro, osobito kukuruz i pšenica.

Tip sela.

Gornje Zuniče je potpuno zbijenog tipa. Kroz njega prolazi puta za Berčinovce, te su kuće gotovo pravilno poređane sa obe strane puta. Kuće se grade stalno oko glavnog druma Knjaževac – Zaječar i selo dobija sve više izgled varošice. Blizu sela je crkva Sv. Petra, hram Sv. Jovana Krstitelja, koji je srušen i ne njegovim temeljima podignuta nova crkva. Naziva se crkvom Sv. Petra. Naziv je dobila otuda što hramovska slava pada u post, 7. jula, pa se narod okupljao oko crkve prvog narednog praznika, o Petrovdanu.
Selo ima 114 kuća.

Pisani tragovi o selu u prošlosti.

Pređašnje selo Zuniče zabeleženo je na Langerovoj karti početkom 18. veka između Jelašnice u Gurgusovca (sada Knjaževca). Pokorni ga beleži 1784. godne sa 20 hrišćanskih kuća. Vrlo je verovatno da je Zuniče bilo raseljeno o Prvom ustanku, kao što su bili raseljeni Jelašnica, Jakovac i druga sela, jer je bio u blizini glavnog druma, kojim su se kretale mnoge vojske.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Ime selu je od starog sela Zuniče, jer je nastalo raseljavanjem starog sela Zuniča, koje je bilo u Rujištu, nedaleko os manastira Sv. Petra. Zanimljiva je tradicija po kojoj je staro selo Zuniče imalo i naziv Stara Mala. To staro selo delilo se u dva kraja ili male; Gornju Malu i Donju Malu. Po oslobođenju Timičke Krajine, 1833. godine, Gornja Mala se zaseli na desnu obalu reke Bošave i obrazuje zasebno selo Gornje Zuniče. Donja Mala zaseli se u isto vreme ispod glavnog druma, na desnu obalu Timoka, oko 1850. godine, pa obrazuje novo selo pod imenom Donje Zuniče. Uzrok tom zaseljavanju bio je da bi stanovnici bili bliže svom ziratnom zemljištu, koje je sve pored Timoka.

Stanovnici Gornjeg Zuniča je sve starinsko: Rodovi su:

-Ćuvalci, Nikoljdan;
-Džoverci, Nikoljdan;
-Čungurci, Sv. Vrači;
-Skakci, Stevanjdan;
-Ripčići, Stevanjdan;
-Tumbalci, Nikoljdan;
-Civuljci, Stevanjdan;
-Gazibarci, Nikoljdan;
-Kurdžonci, Sv. Vrače;
-Pomijarci, Nikoljdan;
-Džukljinci, Mitrovdan;
-Džidovci, Aranđelovdan;
-Bunjištarci, Stevanjdan;
-Kanzurci, Sv. Petka;
-Kukovci, Aranđelovdan i:
Jedna kuća Cigana-Roma, Sv. Vasilije.

Zavetine su: Jeremijevdan, Sv. Arhanđeo Mihailo, Sv. Bogorodica i Mala Gospojina.

Groblje je severno, uza samo selo.

IZVOR: Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.