Порекло презимена, варошица Минићево (Књажевац)

13. новембар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва варошице Минићево (до 1945. године и по овој књизи Андрејевац и Краљево Село), општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Варошица Минићево се налази на друму Зајечар – Књажевац, на десној обали реке Клисуре. Како је обала ове реке висока, варошица нема никакве штете ни када најјаче набуја.

Земље.

Како се варошица Андрејевац до скора сачињавала са Краљевим Селом административну целину (данас Минићево), сеоски потеси (шуме, утрине, испаше итд) су им заједнички. О томе у опису Краљевог Села.

Клима.

Варошица је изложена са свих страна ветровима, и зими и лети, те је у њој увек хладније него што је у Краљевом Селу и околини. Најчешће дувају горњак и исток или Ошљанчанин.

Воде.

У варошици се пије бунарска вода. Скоро свака кућа има свој бунар.

Тип насеља.

Варошица је врло збијеног типа. Подељена је друмом у два дела – источни (већи) и западни (мањи). Ушорена је по угледу на остале вароши. Најважнија је друмска улица у којој су дућани, кафане, државне и среске зграде, основна школа, црква и амбуланта.

Име насељу.

Назив варошице се мењао неколико пута у току њене историје. До 1893. године звало се Ан, Нови-Ан или просто Крчма. Те године указом Краља Александра Обреновића преименовано је у Краљево Село да би 1939. године указом Њ. В. Краља Петра другог варошица добија име Андрејевац да би 1945. године промењено име у Минићево.

Старине у насељу.

Варошица је одвојена од Краљевог Села Кулиштем, названим тако по кули (адлији) неког субаше Омера, која је спаљена 1833. године а Омер убијен – убио га Петар Арнаутин из Селачке. Приликом ослобађања Тимочке Крајине, 1833. године, на месту данашње варошице били су само ханови, друмске механе.

Порекло становништва.

Становништво варошице и Краљевог Села разликује се по свом пореклу. Варошица је насељена досељеницима, по ослобођењу Тимочке Крајине, из новијег доба, из најближе околине – из Среза тимочког. Старога становништва овде уопште нема. Његово варошко становништво је данас у наглом порасту, досељавањем из околине.

Родови у варошици су ови:

-Човрљугинци, Алимпијевдан, су се доселили из Бугарске – Загорје.
-Петровићи, Св. Ђорђе, су из Дреновца.
-Максимовићи, Алимпијевдан, су из Мариновца.
-Ђуркини, Никољдан, су из Ошљана.
-Баје, Никољдан, су из Малог Извора.
-Јовановићи, Никољдан, су из околине.
-Јанковићи, Св. Ђорђе, су из Јаковца.
-Филиповићи, Никољдан, су досељени из пиротске Калне.
-Ранчићи, Никољдан, су из пиротског округа.
-Крстићи, Аранђеловдан, су из Књажевца.
-Калемче, Алимпијевдан, су из Мариновца.
-Виденовићи, Никољдан, су из Краљевог Села.
-Милосављевићи, Св. Петка, су из Трновца.
-Нанићи, Никољдан, су из Рејеновца Бугарска.
-Цинцари су из Битоља. Не славе.
-Ђерговићи, Никољдан, су из Краљевог Села. Старином су из Раковице из Бугарске.
-Ћурчијинци, Св. Ђорђе, су из Краљевог Села.
-Дојчиновци, Св. Ђорђе, су из Краљевог Села.
-Марјановићи, Јовањдан, су из Петруша.
-Првуловићи, Св. Ђорђе, су се доселили из Јаковца.
-Бонићи, Никољдан, су из Краљевог Села.
-Ивановићи, Никољдан, су из Селачке.
-Николићи, Св. Ђорђе, су из Доње Каменице – у Заглавку.
-Дрољанци, Томиндан, си из Штрбаца – Заглавак.
-Коричанци, Савиндан, су из Новог Корита.
-Илићи, Св. Ђорђе, су из Јаковца.

Минићево има засебно гробље одпре 50-60 година. Заветина је Ранопољија.

Минићево је почетком 1937. године имало 128 кућа.

Краљево Село – данас у саставу Минићева.

Kraljevo-Selo

Положај насеља.

Краљево Село је источно од варошице Андријевца-Минићева , удаљено око 500 метара. Оно је готово све на десној, присојној обали реке Клисуре. Пружа се од села Петруше, са обе стране пута Краљево Село – Кадибогаз. На јужној страни је коса Љубава, која га одваја од Јаковца.

Воде.

Пије се поглавито бунарска вода. Готово свака кућа има свој бунар. Постоје и четири кладенца, који носе имена породица, које се њима служе – Мрмљански, Ћерцунски, Јерински и Џуџински. Бунарска вода с врло лако добија, на 2-3 метра дубине из песковитог наноса.

Земље и шуме.

Општина краљевоселска има заједничку шуму у Радичевцу – Срезу заглавском, удаљену 17 километара и шуму на Расоватом Камену, удаљеном 20 километара. Заједничке утрине има у петрушкком атару, у планини Смиловици. Зиратна земља ј у долини Тимока и Клисуре, врло је родна. Особито добро рађа кукуруз и пшеница. Осим тога има је и на овим местима: Горњој и Доњој Љубави, Тлчи Колену, Главичици, Саравском Потоку, Слогу, Коњару, Туској Ливади, Клисури, Смрдану, Старом Ливађу, Вировима, Обрежу, Васиљеву Пољу, Сувој Реци, Падини, Равништу, Голчи, Мартиници, Дрењаку, Чуки, Влашком Делу, Карлову, Дрмољу, Дубрави, Осретку, Самару, Врањанци, Баћовцима, Мазној Ливади, Липаку, Кучишту, Мелу, Сливином Потоку, Муђиници и Кулишту.

Тип насеља.

Краљево Село је збијеног типа. Дели се на Горњи и Доњи Крај. Куће су правилно поређане и густо збијене око пута, од Петруше до саме варошице Минићева. Село има своје улице са називима. Од њега се издвајају два краја или „мале“ – Падина и Острово. „Острово“ се зове што га Клисура, када надође, окружи водом са свих страна, те изгледа као право острво. Падина се зове и Огњановска Падина, јер у њој живи поглавито породица Огњановска.

Постанак насеља и порекло становништва.

Пре више од 200 година појавили су се неки странци из Загорја у Бугарској, више садашњег манастира Суводола, у Бачама, месту где се састају Базовски Поток, Бамбе, Цигански Поток и Мала Река. Било је ту, у почетку, 15 кућа. Одатле се из непознатих разлога, спусте у Дубраву, која се данас зове Старо Село одакле се касније спусте на леву обалу Селачке Реке, испод самог друма. Ту је био неки стари хан, па се стога место назове Стари Хан. Због турског насиља село се одавде исели у Суву Реку или Суви Поток, добије ново име Сухи Дол или Суводол. С пролећа, након ослобођења, 1834. године, село се пресели на данашње место.
Становници Краљевог Села се разликује од варошице Минићева-Андрејевца. Оно је највећим делом, као што је већ речено, из видинског Загорја крајем 17. века.

Старији досељеници.

-Недоваринци, Св.Ђорђе;
-Богословци, Никољдан;
-Џеварци, Никољдан;
-Кривудаци, Св. Ђорђе;
-Клашњарци, Алимпијевдан;
-Човрљуганци, Алимпијевдан;
-Читаци, Св. Ђорђе.
-Табаци, Никољдан:
-Кокошарци, Св. Никола;
-Ћурчинци, Алимпијевдан;
-Керцуновци, Алимпијевдан;
-Огњановци, Никољдан;
-Веселиновци, Никољдан;
-Џонинци, Св. Ђорђе;
-Џурџинци, Митровдан;
-Ћербабинци, Никољдан;
-Штрапуловци, Св. Ђорђе;
-Дигутарци, Св. Ђорђе;
-Цивудларци, Никољдан;
-Пурчинци, Никољдан;
-Баламарци, Никољдан и;
-Чолаци, Св. Ђорђе.

Новији досељеници:

-Шурбинци, Игњатијевдан, су се доселили почетком 19. века из видинског Загорја.
-Бонкинци, Св. Ђорђе, су из околини Салаша у Бугарској.
-Зољинци, Аранђеловдан, су из Загорја у Бугарској.
-Мрминци, Алимпијевдан, су се доселили пред ослобођење из околине Видина.
-Ђерговци, Аранђеловдан, су из Раковице у Бугарској.
-Живановци, Алимпијеван, су из околине Белограчика.
-Гаговци, Алимпијевдан, су из Бугарске.
-Воденичарци, Никољдан, су из Ошљана у Срезу тимочком.
-Еринци, Игњатијевдан, су се доселили у време ослобођења из Ужица.
-Ћиринци, Алимпјевдан, су из Бугарске.
-Лулинци, Аранђеловдан, су из Заглавка.
-Кричанци, Св. Ђорђе, су из Загорја у Бугарској.
-Дошљинци, Јовањдан, су из Мариновца, досељени средином 19. века.
-Муставићи, Св. Василије-Нова Година, су Цигани-Роми ковачи. Не каже се ништа о њиховом пореклу.

Сеоска слава ј Св. Тројица, а заветине Васкрс, Сабор 12 апостола и Илиндан.

Гробље је на коси, изнад села, удаљено 200 метара.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.