Порекло презимена, Петрово Село (Кладово)

12. октобар 2015.

коментара: 13

Порекло становништва села Петрово Село, општина Кладово – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Petrovo-Selo

Положај села.

Ово је планинско село на површи Мироча, високој преко 400 метара. Већина кућа је на плећатим и заравњеним косама и брдима а много је мање на присојним странама коса, где су раније биле и остале куће, када је село било збијеног типа.

Воде.

У селу су извори: Стублина, Ублица, Микулска Чесма и Точак. У атару су. Добра Вода, Бања (више извора – један је топао), Добра Вода (у Мирочу), Кукавичина Чесма (Фитена Кукулај), Циганлија, Извор у Јовановим Торинама, Извор на Планиници, Извор у Гагиним Њивама, Извор за Великом Главицом, Извор у Мининим Торинама, Извор у Косовици и Извор у Казану.

Земље и шуме.

Зиратна земља је у крчевинама око кућа, али је много више земље под ливадом и шумом, те се становништво претежно бави сточарством. Њиве, ливаде и шуме су не местима: Голеч, Минине Торине, Скромутик, Циганлија, Циганске Крчевине, Ћосов Брег, Крст, Копривар, Јанковића Брег, Цигански Брег, Градина, Обзовина, Клачине, Криз, Цигански Поток и Метериз. Општинска шума је Турчинов Лист а утрине Бара и Иза Капеле. Државне шуме су где се напаса стока: Влашке Торине, Малишин Брег, Лепа Главица, Слава Божја, Вердинче, Попов Брег, Бабин Понор, Рударска Чука, Немачки Понор, Барбулешков Брег, Чука, Попова Пештера, Ракитова Бара, Горунов Кључ, Пантин Понор, Грабова Вода, Кремењачки Пут, Добра Вода, Матијина Чука, Крушкова Бара, Мала Чука, Исакова Пећина, Дубока Падина, Велика Чука, Бели Камен, Корито (Албија), Анђелкова Пољана и Бабина Стена.

Тип села.

Село је збијеног типа, али има празних „плацева“ одакле су куће измештене „на торине“ (торови). Постоје три упоредна широка „сокака“, од којих је средњи зове Велики Сокак, у коме има оо 20 кућа разних родова, где су школа, судница и механе; на истоку је Мали Сокак, у коме је много мање кућа а на западу је Цуцки или Влашки Сокак са неколико кућа. Остале су куће у крајевима, „на торинама“, који су различите удаљености од „села“ и њима су куће међусобно удаљене100 и више метара, те су крајеви разбијеног типа. Највећи крај има до 15 кућа а најмањи само две до три куће и у њима је један или више родова. Најближи крајеви „селу“ су Косовица на истоку, Казан на југу и Ново Село на југозападу. Остали су крајеви: Циганлија и Бачија на северу; Чесма, Велики Брег, Ђуков Брег и Велика Главица на истоку; Добра Вода, Ђокова Градина и Пољане на југу; Јованове Торине и за Великом Главицом на југозападу и Планиница,Попов Брег, Кукавичина чесма, Ракитова Бара и Горунов Кључ на западу. Крајеву се повезани обичним сеоским путевима а од „села“ нешто бољи путеви воде за Кладово и Текију.
Гробље је на Утрини, југоисточно од „села“.

Име селу.

Приликом оснивања село се звало Ново Село али је убрзо названо Петрово Село. Крајем 19. века је државним указом названо Краљевац да би након краћег времена опет названо Петрово Село.

Старине у селу.

Осим места Рударска Чука и Немачку Понор и два „тучана казана“, који су ископани у атару, нема других трагова који би указивали на прошлсот пре садашњег села. Петрово Село је 1866. године имало 95 а 1924. године 165 кућа.

Постанак села и порекло породица.

О оснивању Петровог Села 1852. године има бележака у Државној архиви, а у селу и околини се зна да је засновано половином 19. века. Његови оснивачи су били дедови и очеви тридесет данашњих родова, који су се из економских разлога дошли из разних крајева Црне Горе. После кратког времена по доласку у Србију државна власт је одобрила да се настане у овај, тада шумовит и ненасељен крај, где су, кажу, живели само медведи, вукови, дивље свиње, јелени, срне и кошуте. Угледајући се на околне насеља збијеног типа, државна власт је наредила да се село заснује на данашњем месту „села“, где су просечени прави и широки „сокаци“ а између њих земљиште је издељено у „плацеве“, на којима су од исечене горе саграђене куће и друге зграде. Да би земља за обрађивање, ливаде и шуме било одвојене од села, око села је била подигнута „царина“ (ограда), у којој је сваки становник имао свој део и морао га држати и исправном стању. Овако није дуго остало а нарочито се то изменило од времена доласка нових насељеника, који су се настањивали у атару. На нове насељенике су се убрзо угледали и оснивачи села, којима су на почетку то биле „торине“ (торови, салаши), доцније су подигли сталне куће, које су често грађене од грађе порушених кућа у „селу“, где су остајали празни „плацеви“.
Данас у „селу“ има знатно мањи број кућа него што их има „на торинма“.

Од оснивача Петровог Села најмногобројнији су следећи родови:

-Марковљани (Думељићи, Перовићи, Спасојевићи и други), Аранђеловдан, су се доселили из Марковине у Црној Гори.
-Ломпари (Ђуришићи, Живковићи, Мартиновићи, Савићи, Богдановићи и Ђоковићи), Ђурђевдан, су из Ломпара у Црној Гори.
-Пипери (Милетићи), Аранђеловдан, су од племена Пипера у Црној Гори.
-Цетињани (Иванишевићи и Петрашевићи), Ђурђевдан, су са Цетиња.
-Брђани (Паковићи), Св. Параскева, су из околине Даниловграда.
-Брђани други (Пејовићи), Св. Параскева, су из Винића у Бјелопавловићима.
-Велестовци, Аранђеловдан, су из Катунске Нахије.
-Радонићи (тачније Радоњић, пореклом из Липе Добрске код Цетиња), Никољдан и;
-Пејановићи, Никољдан, су из Доброг Села у Ријечкој Нахији.
-Богдановићи, Никољдан, су из Његуша.
-Перашићи (Матевићи), Мала Госпојина, су из Косијера.
-Деље (Вуковићи), Никољдан, су од Цетиња.
-Ђуровићи и Вуковићи, Никољдан, су Цетињани.
-Поповићи, Ђурђевдан, су из села Ераковића у Његушима.
-Радовићи, Никољдан, су од Његуша.
-Мартиновићи, Мала Госпојина, су из Бајица.
-Батричевићи (Јанковићи), Ђурђевдан, су из Вељег Краја од Његуша.
-Кривокапићи и Стевановићи, Јовањдан, су један род и;
-Банићевићи, Јовањдан, су из Цуца.
-Оташевићи, Ђурђевдан и;
-Вуковићи, Ђурђевдан, су из Цуца.
-Вуковићи други, Јовањдан, су из Бјелица.
-Тодоровићи и Илићи, Св. Врачи, су из Кокота у Љешанској Нахији.
-Бјелоши (Миловићи), Ивањдан, су из Бјелоша у Катунској Нахији.
-Јовановићи, Јовањдан. Отац је из Диђака у Црној Гори.
После поменутих родова а до краја 19. века доселили су се следећи родови:
-Бурићи (Драгишићи), Аранђеловдан, су досељени 1858. године из Заграде у Катунској Нахији.
-Марићевићи (Савићевићи и Јоковићи), Мала Госпојина и:
-Драговићи, Мала Госпојина, су дошли 1859. године из Косијера.
Године 1860. су се доселили:
-Микулићи (Вуковићи, Савовићи и Матовићи), Св. Параскева, су из Микулића у Катунској Нахији.
-Косијери (Лукетићи), Св. Параскева, су из Косијера и;
-Филиповићи, Мала Госпојина, из Бајице – Цетиње.
-Гицоњи (Петровићи), Јовањдан, су из Плавне у Крајини а пореклом су „Унгурјани“.
-Ђуровићи, Св. Параскева, су досељени 1870. годие из Загарачи у Катунској Нахији.
-Риђешићи (Стевановићи, Јовановићи и Лазаревићи), Аранђеловдан, су из Зубаца у Доњој Херцеговини.
-Вуци-Кисини (Јоловићи), Св. Параскева, су из Тула у Требињској Нахији.
-Мијовићи, Ивањдан су из Загарача и;
-Марковљани, Аранђеловдан, су из Марковине – Црна Гора.
Сва три претходна рода досељена су 1873. године.
-Јанкулешти, Никољдан, дед је од рода Петришкешта у Малајници у Крајини а пореклом су из „Турске“.
-Љикоњи, Аранђеловдан, су из Клокочевца у Поречу.
-Калиновићи, Никољдан, су из Плавне.
-Радовићи, Мала Госпојина, су се доселили 1880. године из Плавне а пореклом су из Метовнице у тимочкој Црној Реци.
-Булајићи (Филиповићи), Никољдан, су из Грахова у Црној Гори.

Сеоска заветина-преслава су Св. Тројице-Духови.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (13)

Одговорите

13 коментара

  1. Nemanja Filipović

    Da li neko zna nešto više o Bulajićima(Filipovićima) iz Petrovog sela ?

  2. Раде Бракочевић

    Немања, погледај књигу Петрово село код Кладова од Спасоја В. Богдановића, Београд,1998, Библиотека “Хроника Села”. У попису становника Петровог Села од 1863. године између осталих наводи се под ред. бр.7. Станко Филиповић ( старјешина) 22. г .са члановима домаћинства: жена Ана, 20. г. брат Иво, 26.г. мати Стана 80. г. Нијесу наведени подаци о племену или братству, и ко су потомци или сродници. стр. 86. У попису од 1884. г., помиње се под. ред. бр. 83. Филиповић Ђуро, 45.г., мјесто рођења Ц. Гора, и жена Анђелија, 30. г., мјесто рођења Петрово Село. Нема података о племену, братству, садашњим потомцима, стр. 103.
    У истом попису, под ред. бр. 102, наводи се: Филиповић Филип, 40. г., Богдан, 50. г., Стана, жена 40. г. синови: Филип 13. г., Аћим 8. г., Ђорђе 4. г. , Мијаило 1 г., шћерке: Јована Ристова 18. г. Митра Душанова. 15.г., Златана, 10.г. Свима је уписано мјесто рођења Црна Гора. Племе или братство Граољани. ( то је Грахово, прим. моја). Садашњи потомци, породице Драговић, Филиповић Здравка, Миодрага (Шута) и Драга Ђурђина, стр. 106.
    Погледај родослов Булајића. Читао сам га давно. Писци родослова прате и исељавања. Тако сам и ја према очевој причи, и писаним изворима обрадио исељавање ( ранија и новија) мојих братственика из матице, у друга мјеста у Црној Гори, али и Метохији…
    Интересовала ме је некада та оаза Црногораца у Петровом Селу. Имао сам прилике да их сретам , расељене по Београду, али и по Војводини – Јужном Банату. Надам се да сам мало помогао. Поздрав!

    • Ljubomir

      Pre Drugog svetskog rata nikada nije bilo Crnogoraca u Srbiji. Iz popisa stanovnistva se moze videti da niko od stanovnika nije govorio crnogorski. Prvi Crnogorci su se doselili u Srbiju kao komunisticki kolonisti nakon 1945. godine. Isto vazi i za Makedonce.

  3. Раде Бракочевић

    Немања, имате срећу, књига Чедомира Булајића, Родослов Братства Булајића налази се у електронском облику у Дигиталној библиотеци Порекла.

  4. Nemanja Filipović

    Hvala vam svima, pronasao sam knjigu u elektronskoj formi

  5. Nemanja Filipović

    Ali ne mogu da nadjem nista o mojima, zanima me zasto smo promenili prezime u Filipovic, nacuo sam da je zbog krvne osvete

  6. Nemanja Filipović

    Našao sam samo da je prvi bio Bogdan Filipov koji se 1905. godine doselio iz sela Zagore kod Nikšića i ogranak Filipovića su Markovići, sa njim su dosli i Golub Nikolin od koga su Nikolići, Spasojev Okica od koga su Spasojevići

    • Filip Filipovic

      Poštovanje Nemanja,
      Filip Bulajić je imao sina Bogdana Bulajića koji je imao četiri sina, Filipa, Djoka, Aćima i Boža Filipovića. Ja sam dobio ime po Filipu Filipoviću sinu Bogdana Bulajića.
      Ako te interesuju još neki podaci javi se!
      Napravili smo ceo rodoslov od Boroja Bulajića!
      Pozdrav!