Порекло презимена, село Кладушница (Кладово)

Порекло становништва села Кладушница, општина Кладово – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село ј поред Дунава, већином на дунавским терасама и на површи Кључа а унеколико и на високим површима. А атару је средњи и доњи ток потока Шајне.

Воде.

Вода се употребљава највише из бунара а зими и из Дунава. На високим површима има неколико извора.

Земље и шуме.

Места са њивама, ливадама и гајевима се зову: Лаицори, Царина, Велика Долина (Ваља Маре), Прогон и Шајна. Неки родови од старине имају имања у Церибаши, која је изван атара где су некада били виногради а данас су ту њиве. Општинске су шуме Калфа и Фериге а утрине Петриш и Брљибе.

Тип села.

Село је збијеног типа. Куће су међусобно удаљене од 15 до 30 метара а највише их је поред пута Кладова-Текија, који дели село на Доњи Крај (Ваље) и Горњи Крај (Ђал).
Гробље је на Утрини, јужно од села.

Писани трагови о селу у прошлости.

Први помен о селу је из 1783. године, када је имало „око 50 хришћанских“ кућа, а на Вајнгертеновој карти забележено је под именом Gradustieze. На аустријским картама – Лангерова и „Темишварски Банат“ – у атару овог села забележано је насеље Zerna, Schaina. Кладушница је 1846. године имала 81; 1866.-83 а 1924. године 167 кућа.

Постанак села и порекло становништва.

Прича се да је пре 150-200 година Кладушница заснована на тераси изнад садашњег села и када се овде преместило, настанили сусе и неки „лађари“, који су извлачили лађе кроз Ђердап.

Најстарији родови су „дошли или су се повратили из Влашке“, а то су:

-Фасујешти, Св. Петка.
-Пичоруешти, Јовањдан.
-Дангалешти (Настасијевићи), Никољдан.
-Паунешти, Аранђеловдан.
-Коробинешти, Никољдан.
-Питарешти (Топузовићи), Јовањдан.
-Бождарешти, Никољдан.
-Драгивојешти, Св.Петка.
-Патруцићи и Ђорђевићи, Митровдан, су један род.
-Илијешти и Котурешти, Аранђеловдан, су један род.
-Туранешти (Бањике и Ђетаљ, Шестопрст), Јовањдан. Пракучукундед је из “Влашке“.
-Шенани (Шенанешти), Св. Петка, су се доселили из некадашњег села Шајне, које је било у средњем току истоименог потока, када се оно због „чуме“ или „турског зулума“ морало растурити.
-Шереметешти, Св.Петка, су Руси. Прича се да су дошла три брата „рудара“, од којих су се двојица убрзо некуда одселила.
-Баракешти и Фијанкићи (Петровићи), Св. Петка и Јовањан. Фијанкићи су изумрли а последњи потомомак је усинио сестрића од рода Баракешта, који су из Шера у Румунији.
-Васиљешти, Барбуловићи и Оприцани (Поповићи), Алимпијевдан, су један род. Чукундедови су се доселили из Скеле у Румунији.
-Трајколани (Димитријевићи), Св. Петка, су из „Влашке“.
-Пакаљешти, Никољдан, су из Гура Ваја преко Дунава.
-Ћиркуљешти (Ћирковићи), Јовањдан, су из Македоније и веле да су истог порекла са Ћирковићима у Београду и Великом Градишту.
-Вулпићи, Св. Петка. Дед старцу од 75 година је дошао из „Бордеља“ – Љубичевца а пореклом су из „Влашке“.
-Барчиковићи, Св. Петка и;
-Цветковићи, Никољдан, су се доселили из „Џеџерца“ – Давидовца а пореклом су из „Влашке“.
-Боснешти, Никољдан. Дед Босна је од Видина.
-Исаковићи, Никољдан и;
-Ницуловићи, Алимпијевдан, су из „Влашке“.
-Стојановићи, Никољдан. Отац се доселио из Рткова.
-Ђурковићи, Св. Петка, су се доселили из Давидовца а пореклом су из „влашке“.
-Милосављевићи, Никољдан, су из Неготина.

Село преславља а црква слави Св. Тројице-Духове.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.