Порекло презимена, село Кладушница (Кладово)

10. октобра 2015.

коментара: 5

Порекло становништва села Кладушница, општина Кладово – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село ј поред Дунава, већином на дунавским терасама и на површи Кључа а унеколико и на високим површима. А атару је средњи и доњи ток потока Шајне.

Воде.

Вода се употребљава највише из бунара а зими и из Дунава. На високим површима има неколико извора.

Земље и шуме.

Места са њивама, ливадама и гајевима се зову: Лаицори, Царина, Велика Долина (Ваља Маре), Прогон и Шајна. Неки родови од старине имају имања у Церибаши, која је изван атара где су некада били виногради а данас су ту њиве. Општинске су шуме Калфа и Фериге а утрине Петриш и Брљибе.

Тип села.

Село је збијеног типа. Куће су међусобно удаљене од 15 до 30 метара а највише их је поред пута Кладова-Текија, који дели село на Доњи Крај (Ваље) и Горњи Крај (Ђал).
Гробље је на Утрини, јужно од села.

Писани трагови о селу у прошлости.

Први помен о селу је из 1783. године, када је имало „око 50 хришћанских“ кућа, а на Вајнгертеновој карти забележено је под именом Gradustieze. На аустријским картама – Лангерова и „Темишварски Банат“ – у атару овог села забележано је насеље Zerna, Schaina. Кладушница је 1846. године имала 81; 1866.-83 а 1924. године 167 кућа.

Постанак села и порекло становништва.

Прича се да је пре 150-200 година Кладушница заснована на тераси изнад садашњег села и када се овде преместило, настанили сусе и неки „лађари“, који су извлачили лађе кроз Ђердап.

Најстарији родови су „дошли или су се повратили из Влашке“, а то су:

-Фасујешти, Св. Петка.
-Пичоруешти, Јовањдан.
-Дангалешти (Настасијевићи), Никољдан.
-Паунешти, Аранђеловдан.
-Коробинешти, Никољдан.
-Питарешти (Топузовићи), Јовањдан.
-Бождарешти, Никољдан.
-Драгивојешти, Св.Петка.
-Патруцићи и Ђорђевићи, Митровдан, су један род.
-Илијешти и Котурешти, Аранђеловдан, су један род.
-Туранешти (Бањике и Ђетаљ, Шестопрст), Јовањдан. Пракучукундед је из “Влашке“.
-Шенани (Шенанешти), Св. Петка, су се доселили из некадашњег села Шајне, које је било у средњем току истоименог потока, када се оно због „чуме“ или „турског зулума“ морало растурити.
-Шереметешти, Св.Петка, су Руси. Прича се да су дошла три брата „рудара“, од којих су се двојица убрзо некуда одселила.
-Баракешти и Фијанкићи (Петровићи), Св. Петка и Јовањан. Фијанкићи су изумрли а последњи потомомак је усинио сестрића од рода Баракешта, који су из Шера у Румунији.
-Васиљешти, Барбуловићи и Оприцани (Поповићи), Алимпијевдан, су један род. Чукундедови су се доселили из Скеле у Румунији.
-Трајколани (Димитријевићи), Св. Петка, су из „Влашке“.
-Пакаљешти, Никољдан, су из Гура Ваја преко Дунава.
-Ћиркуљешти (Ћирковићи), Јовањдан, су из Македоније и веле да су истог порекла са Ћирковићима у Београду и Великом Градишту.
-Вулпићи, Св. Петка. Дед старцу од 75 година је дошао из „Бордеља“ – Љубичевца а пореклом су из „Влашке“.
-Барчиковићи, Св. Петка и;
-Цветковићи, Никољдан, су се доселили из „Џеџерца“ – Давидовца а пореклом су из „Влашке“.
-Боснешти, Никољдан. Дед Босна је од Видина.
-Исаковићи, Никољдан и;
-Ницуловићи, Алимпијевдан, су из „Влашке“.
-Стојановићи, Никољдан. Отац се доселио из Рткова.
-Ђурковићи, Св. Петка, су се доселили из Давидовца а пореклом су из „влашке“.
-Милосављевићи, Никољдан, су из Неготина.

Село преславља а црква слави Св. Тројице-Духове.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. nenad

    a poreklo sela Davidovac,opstina Kladovo. prezime Krzalijevic

  2. Милодан

    Управо сам га поставио, не знам када ће га уредник објавити, али нема презимена Кржалијевић. Постоје Кржалије (Цугићи).
    Поздрав!
    Милодан

  3. Milorad Djordjevic

    Interesuje me poreklo prezimena Djordjevic iz Kladusnice ali slavi Svetu Petku, znam da ima Djordjevica koji slave Mitrovdan.
    Hvala

  4. Милодан

    Milorad Djordjevic

    Требало ми је доста времена да у књизи пронађем село Кладушница и прегледом родова проверим да ми се није догодио превид – што није искључено.
    Пажљивим увидом у текст, посебно родове у селу (по овој књизи) нема других Ђорђевића, осим поменутих.

    Поздрав!
    Слободан Милић, Милодан

  5. Milorad Djordjevic

    Hvala u svakom slucaju, Fizicki postojimo, deda mi se zvao Stanko Djordjevic, za dalje neznam.