Poreklo prezimena, selo Kladušnica (Kladovo)

Poreklo stanovništva sela Kladušnica, opština Kladovo – Borski okrug. Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo j pored Dunava, većinom na dunavskim terasama i na površi Ključa a unekoliko i na visokim površima. A ataru je srednji i donji tok potoka Šajne.

Vode.

Voda se upotrebljava najviše iz bunara a zimi i iz Dunava. Na visokim površima ima nekoliko izvora.

Zemlje i šume.

Mesta sa njivama, livadama i gajevima se zovu: Laicori, Carina, Velika Dolina (Valja Mare), Progon i Šajna. Neki rodovi od starine imaju imanja u Ceribaši, koja je izvan atara gde su nekada bili vinogradi a danas su tu njive. Opštinske su šume Kalfa i Ferige a utrine Petriš i Brljibe.

Tip sela.

Selo je zbijenog tipa. Kuće su međusobno udaljene od 15 do 30 metara a najviše ih je pored puta Kladova-Tekija, koji deli selo na Donji Kraj (Valje) i Gornji Kraj (Đal).
Groblje je na Utrini, južno od sela.

Pisani tragovi o selu u prošlosti.

Prvi pomen o selu je iz 1783. godine, kada je imalo „oko 50 hrišćanskih“ kuća, a na Vajngertenovoj karti zabeleženo je pod imenom Gradustieze. Na austrijskim kartama – Langerova i „Temišvarski Banat“ – u ataru ovog sela zabeležano je naselje Zerna, Schaina. Kladušnica je 1846. godine imala 81; 1866.-83 a 1924. godine 167 kuća.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Priča se da je pre 150-200 godina Kladušnica zasnovana na terasi iznad sadašnjeg sela i kada se ovde premestilo, nastanili suse i neki „lađari“, koji su izvlačili lađe kroz Đerdap.

Najstariji rodovi su „došli ili su se povratili iz Vlaške“, a to su:

-Fasuješti, Sv. Petka.
-Pičoruešti, Jovanjdan.
-Dangalešti (Nastasijevići), Nikoljdan.
-Paunešti, Aranđelovdan.
-Korobinešti, Nikoljdan.
-Pitarešti (Topuzovići), Jovanjdan.
-Boždarešti, Nikoljdan.
-Dragivoješti, Sv.Petka.
-Patrucići i Đorđevići, Mitrovdan, su jedan rod.
-Iliješti i Koturešti, Aranđelovdan, su jedan rod.
-Turanešti (Banjike i Đetalj, Šestoprst), Jovanjdan. Prakučukunded je iz “Vlaške“.
-Šenani (Šenanešti), Sv. Petka, su se doselili iz nekadašnjeg sela Šajne, koje je bilo u srednjem toku istoimenog potoka, kada se ono zbog „čume“ ili „turskog zuluma“ moralo rasturiti.
-Šeremetešti, Sv.Petka, su Rusi. Priča se da su došla tri brata „rudara“, od kojih su se dvojica ubrzo nekuda odselila.
-Barakešti i Fijankići (Petrovići), Sv. Petka i Jovanjan. Fijankići su izumrli a poslednji potomomak je usinio sestrića od roda Barakešta, koji su iz Šera u Rumuniji.
-Vasilješti, Barbulovići i Opricani (Popovići), Alimpijevdan, su jedan rod. Čukundedovi su se doselili iz Skele u Rumuniji.
-Trajkolani (Dimitrijevići), Sv. Petka, su iz „Vlaške“.
-Pakalješti, Nikoljdan, su iz Gura Vaja preko Dunava.
-Ćirkulješti (Ćirkovići), Jovanjdan, su iz Makedonije i vele da su istog porekla sa Ćirkovićima u Beogradu i Velikom Gradištu.
-Vulpići, Sv. Petka. Ded starcu od 75 godina je došao iz „Bordelja“ – Ljubičevca a poreklom su iz „Vlaške“.
-Barčikovići, Sv. Petka i;
-Cvetkovići, Nikoljdan, su se doselili iz „Džedžerca“ – Davidovca a poreklom su iz „Vlaške“.
-Bosnešti, Nikoljdan. Ded Bosna je od Vidina.
-Isakovići, Nikoljdan i;
-Niculovići, Alimpijevdan, su iz „Vlaške“.
-Stojanovići, Nikoljdan. Otac se doselio iz Rtkova.
-Đurkovići, Sv. Petka, su se doselili iz Davidovca a poreklom su iz „vlaške“.
-Milosavljevići, Nikoljdan, su iz Negotina.

Selo preslavlja a crkva slavi Sv. Trojice-Duhove.

IZVOR: Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.