Порекло становништва варошице Рајац, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Рајац је североисточно од Тамнича, атар му захвата равницу поред Тимока и југоисточни део заравни на западу од села. Куће су испод Белог Брега, стрмог завршетка заравни а многе су у северозападном крају, те насеље са лепом црквом, гледано се железничке пруге Ниш-Прахово, показују живописну планинску варошицу.
Воде.
У селу су чесме: Мишићева Чесма, Милкићева Чесма, „Јевропа“ Чесма, Код цркве Чесма, Код попове куће Чесма и Чесма у Гроњј Мали. У синору је Тричков Кладенац. На Пивницама су бунари.
Земље и шуме.
Највише је земље под виноградима, мало под њивама а шуме скоро да нема. Виногради и њиве су на местима: Падина, Кључ, Горње Поље, Тишина, Преко Порице, Сињи Вир, Лацково, Ђугин Гај, Белега, Дубрава, Коса, Липовац, Бели Брег, Пивнице, Код Бреста, Густа Шума, Црквина, Преол, Селиште, Божја Кућа (Чукара) и Прдањац. Општинске утрине: Рујевица, Старо Брдо, Браник и Павковица.
Тип насеља.
Рајац је насеље збијеног типа, јер су куће размакнуте до 20 метара, а у главном сокаку су једна поред друге. Насеље је подељено на Горњу, Самплетску, Мишићеву и Камењарску Малу у којима има више родова са груписаним кућама. После светског рата Рајац је проглаше за варошицу.
Гробље је северозападно од села на брду Бели Брег.
Име и старине у насељу.
Прича се да је Рајац добио име по неком свом кнезу Рајку.
Селиште је место где је најпре било село; ту је Старо Гробље, са кога су споменици одавно разнети. Црквина је на месту где је било негдашње насеље Орашје, о коме нема писаног доказа. Старо Гробље у Мишићевој Мали је из прошлости Рајца, са њега су споменици употребљени за градњу данашње цркве.
Подаци о насељу у прошлости.
На Лангеровој карти Rajaz је пусто насеље а на карти „Темишварски Банат“ је насељено место Rayatz. Село се доцније не спомиње сво до 1807. године, када је забележено „Рајац: Иван кнез“ а 1811. године Рајац. Године 1846. Рајац је имао 135; 1866. године 207 а 1924. године 324 куће.
На Лангеровој карти је забележено пусто место Lazkova, данашње место Лацково, о томе предање каже да му се становништво преселило у Рајац.
Постанак насеља и порекло становништва.
О оснивању Рајца постоји предање да су пре 200-300 година на месту данашњег насеља, у близини, била три пастирска насеља: у Селишту, у Лацкову и у Орашју. Најпре се на данашње место преместило насеље из Селишта, у коме је био храбри и мудри кнез Рајко, који је знао да ново насеље чува од турског зулума и хајдука. Како су друга два насеља у овом погледу остала незаштићена, то се неки њихови становници одселе у друга села, а већина у Рајац, како се већ било назвало. Оснивачи Рајца већином су пореклом са Косова, пресељеници из Лацкова су већином из Шумадије а они из Орашја из Бугарске.
У Рајцу су „ударили колац“ преци данашњих родова:
-Славковци, Св. Ћирило и Методије;
-Самплети (Бировићи, Костићи, Видићи, Качари, Милићи и Пајкићи), Никољдан и;
-Мишковци са Банковцима, Ђурђевдан, досељени су са Косова. Последња два рода су најпре становали у Звездању, тимочка Црна Река, па су се након повратка из Русије доселили у Селиште.
-Рајковчићи, Дачићи, Пујкићи, Мишићи и Перићи су један род, славе Св. Враче. Досељени су „од Карановца“ (Краљева).
-Лилкићи, Ивићи (Баба-Сарићи), Матићи, Рашићи и Пиплићи су једна род, славе Св. Враче. И они су из околине Краљева и прича се да су род Рајковићима.
-Којићи, Јовањдан, су из Шумадије.
У Рајац су се преселили из Лацкова следећи родови:
-Метровићи, Пајићи и Матићи су један род, славе Јовањдан. Доселили су се из Шумадије а у Лацково из Рогљева. Отац старцу од 100 година био је „војник Хајдук-Вељков“.
-Савићи, Бабићи и Такићи су једанн род, славе Ђурђевдан, досељени са Косова, мисле да су род Мишковцима и Банковцима.
-Златковићи, Никољдан, су род са:
-Ружићима и Станојкићима, Аранђеловдан. Пореклом су из Шумадије.
-Ђукићи, Јовањдан, су се у Лацково доселили из тимочке Црне Реке.
Из Орашја су се доселили:
-Ћорићи, Јагодићи (Јанкићи, Јоцићи и Станићи) и;
-Миљковци (Здравковићи), сви славе Никољдан и пореклом су из Бугарске.
-Гијоши (Цојкинци-Цојкићи, Ранчићи, Дрндаревићи и Јагликићи-Стојчићи), Никољдан су се доселили у Орашје из Шишинца у Бугарској а одатле у Рајац. Старо кумство су имали у Тамничу (Радунци).
Касније су се у Рајац доселили:
-Недељковићи и Чабрићи, Видовдан. Они су род са Лисичићима у Смедовцу и Босиљкићима у Речки, досељени из Крсне у „Горњем Вилајету“.
-Гадићи (Босићи), Јовањдан, су из Бугарске.
Остали родови су дошли у прошлом (19) веку:
-Галићи и Јоновићи, Св. Петка. Гаврило, њихов дед (старцу од 90 година), вратио се из “Циганаша“ у Румунији, где је избегао његов дед.
-Атанасковићи (Бркићи) и Јеремићи су један род, славе Јовањдан. Дед се доселио из пожаревачког Петровца.
-Станисављевићи, Јовањдан, Цигани-Роми ковачи и надничари, су се доселили из Црне Реке.
-Миловановићи, Св. Василије, су Цигани-Роми ковачи и надничари. Доселили се се из околине.
-Стевановићи и Жикићи, Св. Петка, су Цигани-Роми ковачи и надничари, доселили су се из Шумадије.
-Попићи, Св. Петка, су од истоименог рода у Рогљеву а пореклом су из „Влашке“.
-Милосављевићи, Трифундан су из Косова у Бугаеској(?).
-Мариновци, Јовањдан, су Цигани-Роми ковачи и надничари, доселили се из Неготина.
-Њикуловићи, Св. Петка, су из „Бљувановца“ (Вељкова) а пореклом су из Бугарске.
Заветина је о Св. Тојицама док црква слави Спасован.
ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
22. јануар 2021. у 16:36
Znaš ti ko
Zna li neko od kog od ovih gore rodova su Jovići iz Rajca? Mislim konkretno na Stanoja, rođenog oko 1850, oca Ljube (oko 1878), Milana (1887), Drage, i blizanaca Zorke i Dragutina.
19. август 2023. у 10:45
negoman
u rajcu su samo bile dve porodice jovic,jedni su moji ujaci radomir i zoran jovic,sestra moje rodjene babe je njihova majka,udata za dusana,sina dragutina jovica koji je imao brata milana,poreklom su porodica iz stare srbije,sa kosova.