Порекло презимена, варошица Рајац (Неготин)

8. август 2015.

коментара: 2

Порекло становништва варошице Рајац, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Rajac

Положај насеља.

Рајац је североисточно од Тамнича, атар му захвата равницу поред Тимока и југоисточни део заравни на западу од села. Куће су испод Белог Брега, стрмог завршетка заравни а многе су у северозападном крају, те насеље са лепом црквом, гледано се железничке пруге Ниш-Прахово, показују живописну планинску варошицу.

Воде.

У селу су чесме: Мишићева Чесма, Милкићева Чесма, „Јевропа“ Чесма, Код цркве Чесма, Код попове куће Чесма и Чесма у Гроњј Мали. У синору је Тричков Кладенац. На Пивницама су бунари.

Земље и шуме.

Највише је земље под виноградима, мало под њивама а шуме скоро да нема. Виногради и њиве су на местима: Падина, Кључ, Горње Поље, Тишина, Преко Порице, Сињи Вир, Лацково, Ђугин Гај, Белега, Дубрава, Коса, Липовац, Бели Брег, Пивнице, Код Бреста, Густа Шума, Црквина, Преол, Селиште, Божја Кућа (Чукара) и Прдањац. Општинске утрине: Рујевица, Старо Брдо, Браник и Павковица.

Тип насеља.

Рајац је насеље збијеног типа, јер су куће размакнуте до 20 метара, а у главном сокаку су једна поред друге. Насеље је подељено на Горњу, Самплетску, Мишићеву и Камењарску Малу у којима има више родова са груписаним кућама. После светског рата Рајац је проглаше за варошицу.
Гробље је северозападно од села на брду Бели Брег.

Име и старине у насељу.

Прича се да је Рајац добио име по неком свом кнезу Рајку.
Селиште је место где је најпре било село; ту је Старо Гробље, са кога су споменици одавно разнети. Црквина је на месту где је било негдашње насеље Орашје, о коме нема писаног доказа. Старо Гробље у Мишићевој Мали је из прошлости Рајца, са њега су споменици употребљени за градњу данашње цркве.

Подаци о насељу у прошлости.

На Лангеровој карти Rajaz је пусто насеље а на карти „Темишварски Банат“ је насељено место Rayatz. Село се доцније не спомиње сво до 1807. године, када је забележено „Рајац: Иван кнез“ а 1811. године Рајац. Године 1846. Рајац је имао 135; 1866. године 207 а 1924. године 324 куће.
На Лангеровој карти је забележено пусто место Lazkova, данашње место Лацково, о томе предање каже да му се становништво преселило у Рајац.

Постанак насеља и порекло становништва.

О оснивању Рајца постоји предање да су пре 200-300 година на месту данашњег насеља, у близини, била три пастирска насеља: у Селишту, у Лацкову и у Орашју. Најпре се на данашње место преместило насеље из Селишта, у коме је био храбри и мудри кнез Рајко, који је знао да ново насеље чува од турског зулума и хајдука. Како су друга два насеља у овом погледу остала незаштићена, то се неки њихови становници одселе у друга села, а већина у Рајац, како се већ било назвало. Оснивачи Рајца већином су пореклом са Косова, пресељеници из Лацкова су већином из Шумадије а они из Орашја из Бугарске.

У Рајцу су „ударили колац“ преци данашњих родова:

-Славковци, Св. Ћирило и Методије;
-Самплети (Бировићи, Костићи, Видићи, Качари, Милићи и Пајкићи), Никољдан и;
-Мишковци са Банковцима, Ђурђевдан, досељени су са Косова. Последња два рода су најпре становали у Звездању, тимочка Црна Река, па су се након повратка из Русије доселили у Селиште.
-Рајковчићи, Дачићи, Пујкићи, Мишићи и Перићи су један род, славе Св. Враче. Досељени су „од Карановца“ (Краљева).
-Лилкићи, Ивићи (Баба-Сарићи), Матићи, Рашићи и Пиплићи су једна род, славе Св. Враче. И они су из околине Краљева и прича се да су род Рајковићима.
-Којићи, Јовањдан, су из Шумадије.

У Рајац су се преселили из Лацкова следећи родови:

-Метровићи, Пајићи и Матићи су један род, славе Јовањдан. Доселили су се из Шумадије а у Лацково из Рогљева. Отац старцу од 100 година био је „војник Хајдук-Вељков“.
-Савићи, Бабићи и Такићи су једанн род, славе Ђурђевдан, досељени са Косова, мисле да су род Мишковцима и Банковцима.
-Златковићи, Никољдан, су род са:
-Ружићима и Станојкићима, Аранђеловдан. Пореклом су из Шумадије.
-Ђукићи, Јовањдан, су се у Лацково доселили из тимочке Црне Реке.

Из Орашја су се доселили:

-Ћорићи, Јагодићи (Јанкићи, Јоцићи и Станићи) и;
-Миљковци (Здравковићи), сви славе Никољдан и пореклом су из Бугарске.
-Гијоши (Цојкинци-Цојкићи, Ранчићи, Дрндаревићи и Јагликићи-Стојчићи), Никољдан су се доселили у Орашје из Шишинца у Бугарској а одатле у Рајац. Старо кумство су имали у Тамничу (Радунци).

Касније су се у Рајац доселили:

-Недељковићи и Чабрићи, Видовдан. Они су род са Лисичићима у Смедовцу и Босиљкићима у Речки, досељени из Крсне у „Горњем Вилајету“.
-Гадићи (Босићи), Јовањдан, су из Бугарске.

Остали родови су дошли у прошлом (19) веку:

-Галићи и Јоновићи, Св. Петка. Гаврило, њихов дед (старцу од 90 година), вратио се из “Циганаша“ у Румунији, где је избегао његов дед.
-Атанасковићи (Бркићи) и Јеремићи су један род, славе Јовањдан. Дед се доселио из пожаревачког Петровца.
-Станисављевићи, Јовањдан, Цигани-Роми ковачи и надничари, су се доселили из Црне Реке.
-Миловановићи, Св. Василије, су Цигани-Роми ковачи и надничари. Доселили се се из околине.
-Стевановићи и Жикићи, Св. Петка, су Цигани-Роми ковачи и надничари, доселили су се из Шумадије.
-Попићи, Св. Петка, су од истоименог рода у Рогљеву а пореклом су из „Влашке“.
-Милосављевићи, Трифундан су из Косова у Бугаеској(?).
-Мариновци, Јовањдан, су Цигани-Роми ковачи и надничари, доселили се из Неготина.
-Њикуловићи, Св. Петка, су из „Бљувановца“ (Вељкова) а пореклом су из Бугарске.
Заветина је о Св. Тојицама док црква слави Спасован.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Znaš ti ko

    Zna li neko od kog od ovih gore rodova su Jovići iz Rajca? Mislim konkretno na Stanoja, rođenog oko 1850, oca Ljube (oko 1878), Milana (1887), Drage, i blizanaca Zorke i Dragutina.

    • negoman

      u rajcu su samo bile dve porodice jovic,jedni su moji ujaci radomir i zoran jovic,sestra moje rodjene babe je njihova majka,udata za dusana,sina dragutina jovica koji je imao brata milana,poreklom su porodica iz stare srbije,sa kosova.