Гверо

16. фебруар 2012.

коментара: 6

Презимена

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. 2. август 2018. у 21:54

    Radivoj

    Živim u Derventi moja porodica je 95. Izbjegla iz Bosanskog Petrovca inače prjeklo vodimo iz Peulja. Slavimo sv. Nikolu.

    Одговори

  2. 7. децембар 2018. у 23:05

    Aleksandar

    Може ли се овде писати и о Гверићима? Колико знам ради се о истом пореклу. Моји (Гверићи) су колонизовани из Шахиновића (општина Челинац) после 2. светског рата у Војводину и исто славимо Светог Николу.
    Најраније спомињање презимена Гверић до којег сам дошао је из 1741. Ту се спомињу два Гверића пореклом из Удина који су се борили у елитној млетачкој коњици под Лујом Детриком у Задру.
    Извор: Zadarski Patricij Lujo Detriko (1672.-1749.) – Zapovjednik Hrvatske Konjice (CAVALLERIA CROATI), Lovorka Čoralić, 2014.

    Гверићи и Гвере су присутни у Далмацији најкасније од тада, понајвише у Врлици, односно селу Виналић 4км од Врлике. Врлика има православни Храм Светог Николе из 1618. Ово напомињем јер често где су Гверићи налазим присуство Светог Николе. У хрватским изворима каже да су Гверићи присутни у Виналићу од 18. века а да су дошли с дрнишког подручја. Из Дрниша су такође населили Миљевце, нпр. у селу Доње Бриштане постојао је заселак Гверићи, данас вероватно напуштен.

    Негде пише и да су са Корчула. Одвојено од те информације, налазим да је у 16. веку, неки Паоло Гверини је био кнез општине Корчула. (од 1525. до 1527.)

    Име је италијанског порекла, од ”guerra”, што значи рат. Заправо и сама италијанска реч је старогерманског порекла, од ”warin”, које има вишеструко значење, углавном бранитељ, чувар. Постојало је племе Warini (Бранитељи), које се сматра да је германског порекла, али је живело на простору северне Немачке које су насељавали западни Словени Бодрићи. Ту су или апсорбовани од стране Словена или су одувек били словенског порекла, јер се касније спомиње словенско племе Верни. Франци су ратовали против њих, а франачка реч за побуну је ”werra”, што је можда инспирисано од овог племена Верна које се често бунило. Романски језици додају префикс гу испред речи на w, па отуд италијански Гверо и Гверини, шпанско име Гвереро или француско Гверин.

    Италијанска племићка породица Гверини се занимљиво сматра пореклом из Далмације и доста старом. А у Италији Гверини насељавају север, углавном регионе Венето, Фријули и Ломбардија, где су држали грофовску титулу. 1741. пише да су Гверићи дошли из Удина које је у Фријулију.
    Иларион Гверини је изградио цркву Светог Николе на Салима а био је грађанин Задра. А 1602. – 1604. омишки провидур (надзорник) је Марин Гверин. Занимљиво да је Омиш на ушћу реке Цетине у Јадран, а Врлика, где су касније Гверићи били најприсутнији, лежи близу извора исте те реке.

    Моја хипотеза је да су Гверићи Словени а не Италијани иако је корен презимена италијанског порекла. То не би био први случај, у архивским списима често налазим итализована српска односно словенска имена. Нпр. Мавро Орбини је био из Котора, Словен, објавио књигу на српском, а по презимену то никад не би рекли. или раније споменути задарски патрициј Лујо Детрико, чије је презиме пар векова раније било Детрић.

    И поп Саво Накићеновић није био сигуран јесу ли Гверићи изворно Италијани или Словени. Мислим да је мало вероватно да су у питању Италијани који су временом примили Православље, већ Словени који су оригинално били у војној служби у Италији те отуд и име Гверо и Гверић, које се везује за војну службу.

    Од Далмације видимо како су Гверићи ишли ка унутрашњости и стигли до Врлике, подно Динаре, где је најстарији религијски објекат храм Светог Николе са сачуваном српском традицијом Чувара Христовог Гроба. Мислим да је један део Гверића потом пребегао пред унијаћењем и католичењем и кренуо североисточно. према Бања Луци. На том истом правцу, само 80км од Врлике сусрећемо Мркоњић град. Ту је један део остао и они су данас Гвере који су населили тај округ. Други део је продужио још неких 30-ак км и настанио се у општини Челинац у Шахиновићима. Доње Пеуље одакле су Гвере о којима пише Радивој је на истој путањи, северно од Врлике. Према мојој процени, та миграција се морала одиграти доста рано у 19. веку и доказ је да су Гверићи Срби. Иначе, што би пребегли из данашње Хрватске. Плус, у Јасеновцу је убијено доста Гвера и Гверића.

    Толико од мене за сада, планирао сам да напишем опширнији чланак о презимену Гверић али морам прво истражити подробније.

    Одговори

  3. 27. јануар 2019. у 09:21

    Sava Gvero

    Rodjena sam u selu Kotoru Mrkonjic grad.Nismo skoro nista znali do 80-tih ali manje vise price.Hvala na ovom sto ste objabili.Ne znam cime se bavite ali ako jos nesto istrazite posaljite mi na imeil [email protected]

    Одговори