Порекло презимена, село Трњаци (Бијељина)

26. октобар 2014.

коментара: 3

Порекло становништва села Трњаци, општина Бијељина. Према Етнолошкој монографији Радмиле Кајмаковић СЕМБЕРИЈА. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Црква Светог Илије у Трњацима
Црква Светог Илије у Трњацима

ТРЊАЦИ имају 185 кућа.

Од три брата досељена из Требиња, Василије, Лакете и Љубинка, јесу:

Василићи,

Лакетићи и

Љубинковићи (сви славе Ђурђевдан), а у Дворовима се населио њихов рођак, од кога су тамо Танасићи и Вићановићи.

Јовићевићи (Срђевдан) из Црне Горе су,

Рашевићи (Савињдан) из Црне Горе су,

Лазићи (Лучиндан) из Тутњевца су,

Ошаповићи (Ђурђевдан) из Србије су,

Калабићи (Ђурђевдан) из Посавине су,

Митровићи су из Пипера (Мајевица),

Лазићи (Ђурђевдан) из Босанске крајине су, од Лазе хајдука који је дошао у време првог српског устанка у Велино Село.

Цвјетковићи су из Лике.

Непознатог порекла су:

Ђукићи (Никољдан),

Гајићи (Мратиндан),

Маркићевићи (Лучиндан) и

Трифуновићи (св. Глигорије).

Сеоска слава је другог дана Ускрса.

 

ИЗВОРРадмила Кајмаковић – Семберија, Етнолошка монографија, Посебни отисак из „Гласника Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву, Етнологија, Нова серија свеска XXIX, 1974“, Сарајево, 1974. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Savo Todorović (Jagodić)

    U Trnjacima nema Vaselića, Laketića, Vićanovića ni Tanasića, a ima samo jedna kuća Ljubinkovića koji su doselili iz Donjeg Broca i čiji su potomci odselili u Bijeljinu pa dalje, a samo povremeno dolaze na djedovinu. Čudno je da nisu upisane velika porodica Todorović (Jagodić), Gojkovići – dvoji, Petrovići, Nikolići, Narančići, Ristići, Milovanovići, Novakovići, Savići, Živanovići, Perići – pola porodičnih prezimena. Istraživači su očito nešto pomiješali, a djeluje da nisu bili ni precizni.

  2. Војислав Ананић

    ТРЊАЦИ

    ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ИМЕ И ГРАНИЦЕ

    Село Трњаци смјеште но је између села: Међаши, на источној страни, Балатун, на сјеверу, Бродац, на сјеверозападу, Карин Пут и Даздарево, на западној страни и дијелом Дворова и Криве Баре на југу села .
    Ако се баци поглед на полозај села Трњака и општинском простору, онда је уочљво да се село налази па сјеверу и односу на сједиште општине Бијељина и удаљено је од града од 9 до 15 км. Од ријеке Дрине удаљено је око 5 км, а од ријеке Саве око 6 км. Прве куће почињу на деветом км од Бијељине и углавном су смјештене дуж асфалтног пута, који се од Кузмина одваја за Бијељину према Тузли и Сарајеву. Према причањима најстаријих мјештана, који и сада живе и селу, може се претпоставити да назив овог села потиче од првих насељеника, који су доселили у ове крајеве. Дали су му име Трњаци према ономе што се задесило на површини овог земљишта, трње – трњаге. 0туда се насеље зове Трњаци, а на сјеверу постоји и мали заселак Трњаге.
    Из путописа чувеног путописца Евлије Челебије, може се претпоставити слика ових крајева. Челебља је у два наврата пролазио кроз ове крајеве: путујући 1640. године од Варадина преко Ваљева дошао у Сребреницу, Сарајево, Травник и Ливно и други пут, придружујући се Ћуприлићевој војсци, наставио пут према Кањижи, коиу је ова војска требало да брани. Тада је пропутовао од Нове Касабе преко Зворника, Козлука, Бијељине, Раче и Моровица.
    Сарај – Бијељину Челебија описује :
    »У близини тог сараја, налази се један гај у коме се огромна стабла уздижу до неба. У дебелом хладу сваког тог стабла, може да се напасе ро 1.000 оваца. Тло је тако богато зеленилом и цвијећем као да је земља обложена са зеленом зехави-кадифом«.
    И даље:
    »Касаба се налази на врло плодном и житородном вцликом пољу које обллује травом и водом. Има 500 кућа са даском покривеним кровом које су приземнице и на спрат. У баштама на хиљаде дивних птичијих мелодија које освјежавају људску душу и окрепљују човјечије здравље.
    Пут од Бијељине до Раче Челебља описује овако:
    »Подигавши се одатле, кренули смо опет према сјеверу кроз шуме и за 4 сата стигли у тврђаву Рачу. Најприје смо дошли на супротну страну тог утврђеног града са трговачким пристаништем.
    Лађом смо прешли ријеку Саву и дошли и град Рачу. Одсјели смо код царинског повјереника. Град Рача је српско имц. Овај град ие подигао један од српских краљева. отац Бана Коџа-Матијаша, а касније га освојио Ибрахим – паша велики везир Сулејман – ханов који је убијен. Сада њима управља (1644) војвода сремског санџака. То је кадилук у рангу кадилука од око 150 акчи. Има муфтију, представника шерифе спахијског ћехају, јаничарског сердара, цагинског повјереника за хагач. Градом урравља будимска војска.
    Он има тржног надзорника – баждара и начелника ггада, али нема градског диздара ни ни посаде. На рту гдје се гијека Дрина илијева у Саву, налази се 7 муслиманских, 4 бугарска и 1 српска махала са 550 приземних и па спрат кућа. Сви су путеви потпуно патпођени даском. Шта више и све улице су потпођене даском и балванима. Околина вароши је за зимских дана права мочвара, јер јс терен низак. На гласу им је чувена медовина, хљеб, шљиве и јабуке. Грожђе им није добро«.
    Описујући становнисштво овога града Челебља наводи: Све им је становништво врло чисто и воли да ужива. То су гостољубљви људи и приптељи странаца. Већина тих људи не знају за сплетке и преваре«.
    Подвлачећи неке чињеницц из ових текстова, Евлије Челелбије, значајно је истаћи да су ови крајеви били под оггомним дрвећем, мочарни, испресијецани многим рјечицама и мало насељени. Остаци из те давне прошлости могли су многе данашње житеље да врате у доба Евлије Челебије, и доба када су стварно на овом тлу били огромни храстови (храст Рере Новаковића – види карту 1938. који је доскоро изгледао као прави горостас). Храст је био толико велики и дебео да су га 10 чобана једва могли опасати раширеним рукама.
    У сјцћању ће дуго остати кућа са високим кровом који је даском покривен, а у темељу тесани храстови посјеци. Та кућа се налази уз гјечицу Језеро у Тополици власништво Јевтић Ђоке.

    Село има ове засеоке:

    – Горњи Трњаци са 22 куће: Наранчићи, Маркичевићи, Митровићи, Рашевићи, Ристићи;
    – Калабићи са 18 кућа: Калабићи, Јовичевићи, Ивковићи, Перићи Младеновићи, Авакумовићи, Томићи;
    – Добра Вода са 28 кућа: Гајићи, Ошаповићи, Николићи, Гојковићи, Ђурдевићи, Михајловићи, Цвјетковићи,Митровићи, Тодоровићи;
    – Јовичевићи са 22 куће: Јовичевићи, Ђукићи, Стјепановићи, Николићи, Љубинковићи;
    – Јагодићи са 35 кућа: Тодоровићи, Савићи, Рашевићи, Новаковићи, Јефтићи, Лазићи, Попадићи, Гојковићи;
    – Ошаповићи са 30 кућа: Ошаповићи, Перићи, Вуковићи, Лазићи, Лукићи, Јакшићи, Гојковићи, Билбија, Ђорђићи;
    – Челици са 10 кућа: Петровићи, Миловановићи.

    СТАНОВНИШТВО

    У матичном уреду Бродац убиљежена су имена рођених лица ро годинама у овом селу. Хиљаду осамсто деведесет седме године рођено је 17. 1900. рођено је 14, а 1910. записано је 18 новорођених.
    Према пописима и статистицким подацима из 1948, 1953, 1961. и 1971. године, ово село има сљедећи број домаћинстава и становника:
    Од укупног броја пописаних становника у 1971.години, старосна структура изгледа овако:
    до 19 година има 235 становника,
    до 29 година има 95 становника,
    до 39 година има 131 становник,
    до 49 година има 1оо становника,
    до 59 година има 59 становника,
    остали су преко 60 година.

    РЕЉЕФ

    Цијело подручје је низинско и равно. Најузвишенија тацка изнад мора налази се источно од млина, свега 85 м, а идући према сјеверу, долини ријеке Саве, на удаљености од око 5 км земљиште је ниже још за 4 м. Та висинска тачка износи свега 81 м изнад мора.

    РИЈЕКЕ

    Кроз само село Трњаке протицале су ријеке: Језеро, Грбновача, Кр бањуша, Старача, Топлик , Добра Вода, Рибњак. Данас су то само удоља обрасла у врбаке, шаш и шибље. Воде има само кад падну веће кише. Границу између села, на југу према сјеверу и Карин Путу, чини, скоро водом пресушени, ток Језера, који се наставља у Грбновачу, а ова у Крбањушу, која отиче кроз Јелаз, кад падну кише, у Саву кроз Селиште. Сјеверним дијелом, кроз Гајиће из Трњага, испод асфалтног пута, повијајући се око засеока Добре Воде, тече Добра Вода. Поред Калабића, Попадића и Челића тече Калабића Вара, која одлази у Крбањушу. Сви токови ових рјечица су обрасли бујном вегетцијом. Мањи ток скоро зараслог тока рјечице тече поред куће Ђукића, испод Челића, такође обраста бујном вегетацијом.

    Извор: МЈЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ТРЊАЦИ, МОНОГРАФИЈА, децембра, 1977.