Порекло презимена, село Тријешница (Бијељина)

26. октобра 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Тријешница, општина Бијељина. Према Етнолошкој монографији Радмиле Кајмаковић СЕМБЕРИЈА. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Trijesnica

ТРИЈЕШНИЦА има 70 кућа. Делови села су: Пантићи и Пјескуље.

Старинци су:

Ристићи (Ђурђевдан), звани и –Стајићи, и

Пантићи (Миољдан), а од ових су

Марковићи и –Миличићи.

Гајићи, звани Газдићи (Ђурђевдан) и

Деспотовићи (Ђурђевдан) из Херцеговине су, зову их Ере,

Живановићи (Ђурђевдан) из Даздарева су, тамо се звали Илићи,

Живановићи (Мратиндан) из Црњелова су, тамо се звали Виторовић,

Цвијетиновићи, звани и

Стокановићи (Тројице) из Модрана су,

Ристићи (Никољдан) из Балатуна дошао ујаку у кућу, тамо се звали Радовановићи (Лучиндан),

Марјановићи (Стјепањдан) из Сувог Поља дошао домазет.

Непознатог порекла су:

Тодорићи (Мратиндан) и

Јовановићи (Ђурђевдан), које зову: Маџаревићи по мајци Маџарици.

Сеоска слава је другог дана Духова. Село има једно заједничко гробље у коме се сахрањују и становници Гојсовца, засеока Батковића.

 

ИЗВОРРадмила Кајмаковић – Семберија, Етнолошка монографија, Посебни отисак из „Гласника Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву, Етнологија, Нова серија свеска XXIX, 1974“, Сарајево, 1974. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.