Порекло презимена, село Дворови (Бијељина)

Порекло становништва села Дворови, општина Бијељина. Према Етнолошкој монографији Радмиле Кајмаковић СЕМБЕРИЈА. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

ДВОРОВИ имају 513 кућа. Делови села су: Дворови Ханиште (са махалама Гајеви, Ханиште, Љесковача и Мијатовићи), Дворови Ракић (са махалама: Јовановића махала, Плавшићи, Ракићи и Симојловићи), Дијелови и Крива Бара. По народном предању све породице досељене су из Херцеговине.

Старинцима се сматрају:

–Савићи (Ђурђевдан),

–Василићи, –Плавшићи и –Ракићи, звани Јовичићи, Стевановићи и Перићи (Никољдан).

–Лопандићи, звани Јовановићи, Пантићи и Ђојићи (Трипуњдан) од Ђурића из Дабра су,

–Станчићи, звани и Матићи, Вуковићи, раније и Думићи (Јовањдан) из Невесиња су.

–Симојловићи (Стјепањдан), из Србије дошао тесар пре пет генерација,

–Танасићи, зван и Вићановићи (Јовањдан) из Црне Горе (по другима из Невесиња), дошло пет рођака Лакетића, четворица се населила у Броцу, један у Дворовима.

–Ђурићи из Попова у Херцеговини, звали се Спаравало.

–Максимовићи (Ђурђевдан), из Србије, пореклом од Арсенића,

–Арсеновићи (Лучиндан) из Србије,

–Арсеновићи, звани и Максимовићи и Шикоњић (Стјепањдан), из Србије,

–Николићи, звани и Брковићи (Јовањдан), из Чађавице,

–Бубњевићи, из Брда,

–Селаковићи из Србије,

–Остојићи (Мратиндан) из Даздарева.

Махала Дијелови насељена је Херцеговцима који су у Дворове доселили из Кривака. То су:

-Станојевићи,

-Ђурићи,

-Пантићи,

-Лукићи,

-Петровићи,

-Саватићи и

-Јефтићи.

Непознатог порекла су:

–Петровићи (Никољдан),

–Мајсторовићи (Вартоломејевдан).

–Матићи (Никољдан),

–Јовићи (Никољдан),

–Његовановићи (Лучиндан),

–Марјановићи (Никољдан).

–Симићи (»Чимијана« – Јоаким и Ана),

–Ђокићи (Ђурђевдан),

–Михајловићи (Никољдан),

–Тодићи (Ђурђевдан).

–Нешковићи (Јовањдан) и

–Тошићи (Јовањдан).

У Кривој Хари су:

–Драгићи из Градачца,

–Ђурићи из Подгоре код Власенице,

–Мирковићи из Остојићева,

–Лукићи, звани Драгојловићи, ИЗ Љесковаче.

–Лукићи, звани Шојићи из Градачца и

–Илићи из Остојићева.

После ослобођења 1945. године колонизирани су из околине Шековића:

-Павловићи, -Барјактаровићи, -Ступари, -Кусмук, -Продановић, -Цвјетковић и -Пјевачић.

У селу су и следеће породице:

– Видић,

– Тошковић.

Сеоска »молитва« је Покрижак, осим махале Дијелови, чија је молитва прва недеља после Тројица. Село има једно заједничко гробље за све махале, осим Дијелова, који имају посебно гробље.

ИЗВОР: Радмила Кајмаковић – Семберија, Етнолошка монографија, Посебни отисак из „Гласника Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву, Етнологија, Нова серија свеска XXIX, 1974“, Сарајево, 1974. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић