Порекло презимена, село Милошево (Обилић)

13. септембар 2014.

коментара: 5

Порекло становништва села Милошево, општина Обилић (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је у равници поред реке Лаба, с леве стране реке, на 3 км сверозападно од Муратовог турбета. Кроз село пролази друм Приштииа-Вучитрн.

Док је село било черкеска насеобина (1864-1878) делило се иа Ханску махалу, по хану у њој, која се још звала и Абдзах махала, по припадницима черкеског племена Абадзеха („Абдзах”) и на Горњу или Шапсо махалу, чији је назив по положају према првој, односно по припадницима черкеског племена Шапсуга („Шапсо”). Прва је била где је сада село, а друга за 1 км југозападно. На празном простору између њих им је била заједничка џамија. По настањењу мухаџира из Топлице ранија Абдзах Махала се назвала Ибраимовом махалом, а ранија Шапсо махала се делила на Ајдарову и Шаћирову Махалу. Сада се село не дели на махале.

Черкеза је, кажу, било 300 кућа, а мухаџира Арбанаса 200 кућа. Пошто су се и мухаџири 1914. скоро сви иселили, то је по свршетку Првог светског рата ту насељен добар број колониста из разних југословенских крајева. Тада је селу дато садашње име по Милошу Обилићу, од чије је руке ту у близини пао Мурат I у својој агресији.

Черкески родови:

Беснеј (2 к.), од племена Абдзаха. Досељен је са Кавказа из села Пшиз (Екатериноград) 1864.

Тауш (1 к.), од племена Абдзаха. Досељен са Кавказа кад и први. Овај се род иселио у М. Азију 1878, али се после шест месеци због лоше климе у новом насељу вратио натраг.

Серхуш (1 к.), од племена Шапсо. Прво био насељен у Магури, па ишао у Велику Реку, одакле се преселио за време првог светског рата.

Мухаџири из 1878. из Топлице:

Куршумлија (3 к.), од фиса Сопа, из Куршумлије.

Сагоњева (3 к.) и – Јешаниц (1 к.), од фиса Гаша, из Сагоњева и Јошанице.

Џигољ (1 к.) и – Калудра (1 к.), од фиса Климената из Џигоља и Калудре.

Колонисти:

из Херцеговине:

Шутоња (2 к.) 1920, – Дутина (4 к.), – Вујновићи (2 к.), – Бајчетићи (1 к.) и – Капор (1 к.) 1921. од Билеће.

Вучуровић (1 к.) 1922. од Стоца.

Тарана (1 к.) 1923. од Требиња.

Ивковић (2 к.) 1924. од Мостара;

из Црне Горе:

Папићи (2 к.) 1922. из Бањана.

Караџићи (2 к.) 1922. из Голије;

из Лике:

Вукмировић (4 к.), – Хркаловић (1 к.) и – Пупавац (3 к.) 1922. из Врховина.

Бига (1 к.), – Делић (2 к.) 1922. и – Гулан (1 к.) 1923 из Бабина Потока.

Орлић (1 к.) 1924. из Оточца;

из Босне:

Сајић (1 к.) 1922, од Брчког;

из Славоније:

Хам (1 к.), Хрват од Осијека;

из Баната:

Гавриловић (2 к.) 1921, – Ристић (2 к.), – Толмачевић (1 к.) и – Аврамовић (1 к.) из Мокрина.

Лисуловић (1 к.) 1925. из Кикинде;

из Србије:

Стојаковић (2 к.), – Миловановић (1 к.), – Кљајић (3 к.), – Дивљаковић (1 к.), – Станковић (1 к.) и – Писаревић (1 к.) 1922. из Шапца.

Марић (2 к.) 1922. из Жупе Александровачке.

Међу колонистима из Србије су и – Јокановић (1 к.) и – Иванчевић (1 к.), досељени 1922. из Топлице, а старином из Црне Горе;

Са Косова је, из Коњуха, као колониста 1922. насељен – Стевић (1 к.), а на купљено имање још 1914. из Бабиног Моста је пресељен – Мирковић (1 к.);

Муслимански Цигани:

Реџеповићи (2 к.). Пресељени 1927. из Г. Становца као наполичари. Станују под кирију.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. Dragica

    Primedma na spisak doseljenika u selo Milosevo: moj deda Stojan Uzelac je kao dibrovoljac dosao iz Amerike i 1922. .je naseljen u Milosevo. Rodjen je u Zaluznici opstina Vrhovine – Lika.

  2. Јован Ађанчић

    Где је овде породица Ађанчић? Велики пропуст за ово, јер је то једна од најпознатијих породица у том крају