Poreklo prezimena, selo Miloševo (Obilić)

Poreklo stanovništva sela Miloševo, opština Obilić (Kosovo i Metohija). Prema studiji „Kosovo“ Atanasija Uroševića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Selo je u ravnici pored reke Laba, s leve strane reke, na 3 km sverozapadno od Muratovog turbeta. Kroz selo prolazi drum Prištiia-Vučitrn.

Dok je selo bilo čerkeska naseobina (1864-1878) delilo se ia Hansku mahalu, po hanu u njoj, koja se još zvala i Abdzah mahala, po pripadnicima čerkeskog plemena Abadzeha („Abdzah”) i na Gornju ili Šapso mahalu, čiji je naziv po položaju prema prvoj, odnosno po pripadnicima čerkeskog plemena Šapsuga („Šapso”). Prva je bila gde je sada selo, a druga za 1 km jugozapadno. Na praznom prostoru između njih im je bila zajednička džamija. Po nastanjenju muhadžira iz Toplice ranija Abdzah Mahala se nazvala Ibraimovom mahalom, a ranija Šapso mahala se delila na Ajdarovu i Šaćirovu Mahalu. Sada se selo ne deli na mahale.

Čerkeza je, kažu, bilo 300 kuća, a muhadžira Arbanasa 200 kuća. Pošto su se i muhadžiri 1914. skoro svi iselili, to je po svršetku Prvog svetskog rata tu naseljen dobar broj kolonista iz raznih jugoslovenskih krajeva. Tada je selu dato sadašnje ime po Milošu Obiliću, od čije je ruke tu u blizini pao Murat I u svojoj agresiji.

Čerkeski rodovi:

– Besnej (2 k.), od plemena Abdzaha. Doseljen je sa Kavkaza iz sela Pšiz (Ekaterinograd) 1864.

– Tauš (1 k.), od plemena Abdzaha. Doseljen sa Kavkaza kad i prvi. Ovaj se rod iselio u M. Aziju 1878, ali se posle šest meseci zbog loše klime u novom naselju vratio natrag.

– Serhuš (1 k.), od plemena Šapso. Prvo bio naseljen u Maguri, pa išao u Veliku Reku, odakle se preselio za vreme prvog svetskog rata.

Muhadžiri iz 1878. iz Toplice:

– Kuršumlija (3 k.), od fisa Sopa, iz Kuršumlije.

– Sagonjeva (3 k.) i – Ješanic (1 k.), od fisa Gaša, iz Sagonjeva i Jošanice.

– Džigolj (1 k.) i – Kaludra (1 k.), od fisa Klimenata iz Džigolja i Kaludre.

Kolonisti:

iz Hercegovine:

– Šutonja (2 k.) 1920, – Dutina (4 k.), – Vujnovići (2 k.), – Bajčetići (1 k.) i – Kapor (1 k.) 1921. od Bileće.

– Vučurović (1 k.) 1922. od Stoca.

– Tarana (1 k.) 1923. od Trebinja.

– Ivković (2 k.) 1924. od Mostara;

iz Crne Gore:

– Papići (2 k.) 1922. iz Banjana.

– Karadžići (2 k.) 1922. iz Golije;

iz Like:

– Vukmirović (4 k.), – Hrkalović (1 k.) i – Pupavac (3 k.) 1922. iz Vrhovina.

– Biga (1 k.), – Delić (2 k.) 1922. i – Gulan (1 k.) 1923 iz Babina Potoka.

– Orlić (1 k.) 1924. iz Otočca;

iz Bosne:

– Sajić (1 k.) 1922, od Brčkog;

iz Slavonije:

– Ham (1 k.), Hrvat od Osijeka;

iz Banata:

– Gavrilović (2 k.) 1921, – Ristić (2 k.), – Tolmačević (1 k.) i – Avramović (1 k.) iz Mokrina.

– Lisulović (1 k.) 1925. iz Kikinde;

iz Srbije:

– Stojaković (2 k.), – Milovanović (1 k.), – Kljajić (3 k.), – Divljaković (1 k.), – Stanković (1 k.) i – Pisarević (1 k.) 1922. iz Šapca.

– Marić (2 k.) 1922. iz Župe Aleksandrovačke.

Među kolonistima iz Srbije su i – Jokanović (1 k.) i – Ivančević (1 k.), doseljeni 1922. iz Toplice, a starinom iz Crne Gore;

Sa Kosova je, iz Konjuha, kao kolonista 1922. naseljen – Stević (1 k.), a na kupljeno imanje još 1914. iz Babinog Mosta je preseljen – Mirković (1 k.);

Muslimanski Cigani:

– Redžepovići (2 k.). Preseljeni 1927. iz G. Stanovca kao napoličari. Stanuju pod kiriju.

IZVOR: SANU, Srpski etnografski zbornik, knjiga LXXVIII, Odeljenje društvenih nauka, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 39, ATANASIJE UROŠEVIĆ: KOSOVO, IU “Naučno delo“, Beograd, 1965. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić