Порекло презимена Бодирога

13. фебруар 2012.

коментара: 5

Презиме Бодирога срећемо у Поплату (Столац), Домашеву (Љубомир, Требиње), Љубињу и Мостару. О њиховом пореклу, како пише Ристо Милићевић у “Херцеговачким презименима”, забележена су два предања. По једном, Бодироге настањене у Поплату старином су Ковачевићи из Горњег Поља код Никшића. Једног дана, почетком 17. века, поп Вуксан Ковачевић пошао је у лов са бегом Мушовићем. У лов су повели и своје синове, који су тад имали по 15 година. Током лова, поп и бег су убили дивојарца. Децаци су се посвађали око рогова дивојарца и том приликом мали Ковачевић убоде рогом беговог сина. Због тога га прозваше Бодирога. По тадашњим турским законима, тај Ковачевић је морао променити кадилук. То је био повод пресељавања  попа Вуксана у Поплат, 1629. године. Потомци његовог сина, названог Бодирога, узели су овај надимак за своје презиме.

Од Бодирога из Поплата увек је било попова. Једном од њих, попу Ристи, Туци су 1856. одсекли језик да не би могао проповедати и наговарати народ да се диже на устанак. Поп Марко, син попа Ристе, погинуо је у херцеговачком устанку 1876.

Бодироге из чијих је кућа највише попова добили су надимак Поповићи.

Бодироге из Домашева нису у сродству са овима у Поплату. Славе Аранђеловдан.

Друго предање каже да Бодироге из Љубиња потичу од Лечића из Ждријеловића (Љубомир). Наводно, некада су су у данашњем селу Бодироге (Брда, Требиње) живела два брата Лечића. Неком прликом, браћа су пошла у лов и уловили кошуту. Потпукли су се око њене главе и у тој тучи један другога уби рогом. По том им потомци добише презиме Бодирога. Место где се ово догодило названо је Кошћа рупа, а ту су браћа и сахрањени. Из њиховог гроба израсла су два висока јаблана. У Љубиње су се доселили 1946. године из Бодирога. Славе Аранђеловдан.

Село Бодироге вероватно су засновале породице из Домашева и по њиховом презимену настало је име овог села.

Породице настањене у Мостару потичу од Бодирога из Поплата.

Најпознатији представник овог рода је кошаркаш Дејан Бодирога, рођен у Клеку код Зрењанина, пореклом из Требиња.

КРСНА СЛАВА: Аранђеловдан

ПОЗНАТИ: Дејан Бодирога

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. vojislav ananić

    БОДИРОГА
    Поријекло из Никшића

    Бодироге су се вјероватно доселиле у Херцеговину са никшићког подручја, на што нас упућује слава Лучиндан и наводно предање о поријеклу поплатских Бодирога.
    Милан Бодирога из Босанског Новог пише нам да је родом из села Валенћима (Фоча). Наводи да исто презиме постоји у околини Сарајева и у Херцеговини.
    Према предању доселили су се из Црне Горе, а старо презиме им је Петковић.
    У околини Требиња постоји село Бодироге. На билећком простору, у Љубомиру постоји такође село Бодироге, а на гатачком подручју у селу Зилићи постоји истоимени заселак.
    На основу наших сазнања, крајем прошлог вијека било је Бодирога у парохији Илијаш (славе Јовањдан), на Гласинцу (славе Лучиндан), у Кралупима (славе Аранђеловдан).
    Поред тога постоји и презиме Бодирожа у парохијама Гомионица и Бастаси, те Бодирожић у Сајковићима (Ливно). Сви они славе св. Стевана.
    Пошто читалац није написао коју славу слави, нисмо у могућности да установимо од којих је он Бодирога, од оних који славе Јовањдан, Лучиндан или пак Аранђеловдан.
    Претпостављамо да је од Бодирога који славе Лучиндан, као и Новаковићи у Врелу Босне (Сарајево) којих је почетком овог вијека било двије куће а поријеклом су из околине Фоче гдје су се звали Бодироге. Ново презиме су добили по претку Новаку који се доселио на Врело Босне почетком XIX вијека,
    За Бодироге на Поплату (Херцеговина) забиљежено је предање да су поријеклом од Ковачевића из околине Никшића. Према том предању једног дана поп Вуксан Ковачевић ишао је у лов заједно са бегом Мушовићем. Са собом су повели и синове, петнаестогодишње дјечаке. Дјечаци су се посвађали око рогова уловљене дивљачи и млади Ковачевић убоде беговог сина. По томе га прозову Бодирогом, а његови насљедници су добили презиме Бодирога. Према истом предању то се догодило у првој половини XVII вијека када се поменути поп Вуксан и населио на Поплат. Ковачевићи су увијек у породици имали попове, па су тако неки од њих и прозвани Поповићима, а други Савићима. Славе Аранђеловдан.
    Бодироге са Поплата по предању нису исти род са Бодирогама у Домашеву (Љубомир).
    Након излагања основних података, о ономе што знамо о Бодирогама, остављамо нашем читаоцу да закључи од којих је Бодирога његова породица. Претпостављамо да су се Бодироге вјероватно доселиле у Херцеговину са никшићког подручја, на шта нас упућује слава Лучиндан и наведено предање о поријеклу поплатских Бодирога.

    ИЗВОР: ПОРОДИЧНИ КОРИЈЕНИ, МИРОСЛАВ НИШКАНОВИЋ
    БАЊА ЛУКА – БЕОГРАД – САРАЈЕВО, 2001.

  2. Slavko Bodiroga

    BODIROGE KOD FOCE SLAVE SVETOG LUKU

  3. Војислав Ананић

    Бодироге

    Бодироге (Срби) су настањени на Пјешивцу-Кула. Бодироге су овдје доселили с Поплата. Вјерује се како су Бодироге добиле презиме према албанској ријечи бодорике што је назив за једну врсту шљиве. Ристо Милићевић биљежи породично предање према коме су Бодироге на Поплату старином Ковачевићи из Горњег Поља код Никшића. Поп Вуксан Ковачевић је једном отишао у лов са бегом Мушовићем, гдје су повели и своје синове петнаестогодишњаке. У лову су убили дивојарца, а дјечаци су у игри с роговима уболи један другога. Наводно је мали Ковачевић убо Мушовића, па су га прозвали Бодирога. По доласку попа Вуксана на Поплат тај надимак његова сина постаде презиме свим Бодирогама. Међу Бодирогама увијек је било попова. Према другом предању каже како су Бодироге у Љубињу поријеклом од Лечића из Ждријеловића (Љубомир), те да су два брата Лечића ловили и поболи се роговима од ловине. Бодирога има у Мостару, гдје је првј доселио Перо Бодирога 1920. године.
    Милан Миле Бодирога је из Стоца преселио у Мостар, а цијениле су га генерације столачких гимназијалаца гдје је радио као професор и директор гимназије.
    У списку влашких племена Јусуф Мулић налази Бодироге као припаднике рода Никшићи.

    Извор: Алија Пирић, Дубравски лексикон, Столац, 2013.

  4. Војислав Ананић

    БОДИРОГА (п), у Поплату (Столац), Домашеву (Љубомир, Требиње), Љубуњу и Мостару. О њиховом поријеклу забиљежена су два предања. По једном, Бодироге настањене у Поплату старином су Ковачевићи из Горњег Поља код Никшића. Једног дана, почетком 17. Вијека, поп Вуксан Ковачевић пошао је у лов с бегом Мушовићем. У лов су повели и своје синове – петнаестогодишњаке. Током лова поп и бег су убили дивојарца. Дјечци су се посвђли око рогова дивојарца. Током свађе “мали Ковачевић убоде рогом бегова сина”. Због тога га прозваше Бодирога. По тадашњим “турским законима” тај Ковачевић је морао промијенити кадилук. То је био повод пресељења попа Вуксана у Поплат, 1629. године. Потомци његовог сина, названог Бодирога, узели су овај надимак за своје презиме. Од Бодирога из Поплата увијек је било попова. Једном од њих (попу Ристи) Турци су, 1856. године отсјекли језик да не би могао проповиједати и наговарати народ да се диже на устанак. Поп Марко (син попа Ристе) погинуо је у херцеговачком устанку 1876. године. Бодироге из чијих је кућа било највише попова добили су надимак Поповићи. Бодироге из Домашева нису у сродству са овима у Поплату. Славе Аранђеловдан (155:719.720). Друго предање каже да Бодироге из Љубиња потичу од Лечића из Ждријеловића (Љубомир). Наводно, некада су у данашњцм селу Бодироге (Брда, Требиње) живјела два брата Лечића. Неком приликом, браћа су пошла у лов и уловили кошуту. Потукли су се око њене главе. У тој тучи “један другога уби рогом”. По томе им потомци добише презиме Бодирога. Мјесто гдје се ово догодило названо је Кошћа рупа, а ту су браћа и сахрањени. Из њихова гроба израсла су два висока јаблана. У Љубиње су доселили 1946. године из Бодирога. Славе, такође. Аранђеловдан (155:501]. Село Бодироге, вјероватно су засновале породице из Домашева и по њиховом презимену настало је име овог села. Породице настањене у Мостару потичу од Бодирога из Поплата. У овај град први је доселио Перо, 1920. године. Наведена предања нуде различите податке о поријеклу Бодирога на херцеговачком подручју, али је повод настанка овог презимена у основи исти. Судећи према заједничкој слави, доводи се у питање вјеродостојност предања по коме не припадају истом роду.

    Извор: РИСТО МИЛИЋЕВИЋ – ХЕРЦЕГОВАЧКА ПРЕЗИМЕНА, Београд, 2005.