Презиме Рађен присутно је у више српских крајева.
Спада у патронимска презимена, тј. имена настала по имену мушког претка.
Име Рађен у основи је од настало од појма рад, попут имена Раде, Радован, Радивоје и сл.
Постоји и у облику Рађеновић.
У Далмацији, Цетинској крајини, у селу Отишић, Рађени славе Св. Јована.
“Почетком 18. стољећа пописан је Raggie Adamouich q Milosau с породицом од девет чланова и стоком (четири коња, шест волова, шест крава, шест телади и 100 комада ситне стоке), добива 36 кампа, 1 кварту и 75 тавола земље.
Године 1810. у Отишићу су три породице Рађеновића с 24 члана (Јован 11, Никола 6 и Јован 7 чланова).
Ragen Giovanni, Costantino, Simeone, Lucca i Saverio су 1846. године власници стојних кућа бр. 46 до 50, a 1877. године осморица су Рађена власници шест кућа у Отишићу.
Тривун Рађен је 1897. године члан Црквено-општинског савјета Отишића.
У Војводину се 1. марта 1946. одселио Рађен Лука с двама члановима породице, а 3. јуна 1946. и Рађеновић Марија.
На списку власника експроприсаних честица за градњу хидроелектране Перућа билиу су 1956. године Рађен Весељко (Тодоров), Илија покојног Ристе и Пантелија покојног Луке.
Рађена има у Босанској крајини, као и у подручју Рудог (село Штрпци).
У Штрпцима Рађени славе Лазареву суботу.
Жртве Другог светског рата:
Цазин
Рађен (Драго) Илија, рођен 1937. Србин, убијен од усташа 1941. у масовном покољу, Цазин
Рађен (Драго) Стево, рођен 1938. Србин, убијен од усташа 1941. у масовном покољу, Цазин
Рађен (Миле) Цвета, рођена 1908. Српкиња, убијена 1941. у директном терору, Цазин
Доња Копривна (Цазин)
Рађен (Миле) Драго, рођен 1917. Србин, убијен 1941. у директном терору, Цазин
Црна Ријека (Босански Нови)
Рађен (Јован) Лазо, рођен 1878. Србин, убијен 1941. у директном терору, Црна Ријека
Међеђе Брдо (Кључ)
Рађен (Илија) Мирко, рођен 1928. Србин, погинуо 1943. у НОБу, Теслић
Саница (Кључ)
Рађен (Никола) Илија, рођен 1900. Србин, убијен од усташа 1941. у логору, Јасеновац
Рађен (Никола) Милкан, рођен 1890. Србин, убијен од усташа 1941. у логору, Јасеновац
Доњи Гаревци (Приједор)
Рађен (Никола) Оста, рођен 1921. Србин, убијен 1942. у директном терору, Приједор
Рађен (Никола) Васо, рођен 1915. Србин, погинуо 1942. у НОБу, Приједор
Приједор
Рађен (Стојан) Перо, рођен 1890. Србин, убијен 1941. непознато, Приједор
Доњи Малован (Купрес)
Рађен (Илија) Грозда, рођена 1913. Српкиња, убијена 1942. у директном терору, Доњи Малован
Рађен (Никола) Петар, рођена 1875. Српкиња, убијена 1942. у директном терору, Доњи Малован
Рађен (Перо) Ђорђе, рођен 1901. Србин, убијен 1943. у директном терору, Доњи Малован
Рађен (Перо) Ђорђе, рођен 1902. Србин, убијен 1943. у директном терору, Горњи Малован
Ђукићи (Шипово)
Рађен (Чедо) Јованка, рођена 1939. Српкиња, убијена од усташа 1942. у директном терору, Ђукићи
Рађен (Илија) Славко, рођен 1923. Србин, погинуо 1944. у НОБу, Доњи Вакуф
Рађен (Максим) Момчило, рођен 1940. Србин, убијен од усташа 1941. у директном терору, Виторога
Рађен (Нн) Мирко, рођен 1938. Србин, убијен од усташа 1941. у масовном покољу, Ђукићи
Рађен (Ристо) Радивој, рођен 1944. Србин, убијен од усташа 1945. у директном терору, Ђукићи
Рађен (Ристо) Сава, рођена 1913. Српкиња, убијена 1941. у директном терору, Тодорићи
Обрвена (Рудо)
Рађен (Васо) Витомир, рођен 1919. Србин, погинуо 1941. и НОБу, Рудо
Штрпци (Рудо)
Рађен (Богдан) Љубо, рођен 1943. Србин, убијен од усташа 1943. у директном терору, Штрпци
Рађен (Богдан) Момир, рођен 1942. Србин, убијен од усташа 1943. у директном терору, Штрпци
Паравци (Чајниче)
Рађен (Мате) Савка, рођена 9999. Српкиња, убијена од усташа 1942. у логору, Јасеновац
Рађен (Мато) Мирко, рођен 1939. Србин, убијен од Италијана 1943. непознато, Паравци
Рађен (Мићо) Савка, рођена 1902. Српкиња, убијена 1943. у директном терору, Паравци
ИЗВОРИ:
Božidar Simić, Filip Škiljan, Srbi u Cetinskoj krajini, Srpsko narodno vijeće, Zagreb, 2017, стр. 375-376
Popis žrtava rata 1941-1945 (Bosna i Hercegovina), Muzej žrtava genocida, Beograd, 2008, стр. 860, 1124, 1168, 1176, 1653, 1660, 1699, 2021, 2085, 2191, 2197, 2474
10. мај 2025. у 20:10
Ljiljana
Poštovani,
Želim da dam svoj mali doprinos ogromnom i sjajnom projektu koji ste započeli.
Moje devojačko prezime je Rađen.
Rođena sam u Višegradu, a moja familija se tu doselila netom posle drugog svetskog rata. Moj deda je u Višegrad došao sa porodicom iz sela Štrpci, opština Rudo, na granici sa Srbijom. Pradeda Jovica Rađen je rođen i živeo u Štrpcima. Otac mu se zvao Jovan Rađen, moj čukundeda, o njemu ništa ne znam, sem da je sahranjen u Štrpcima. Krsna slava je Lazareva subota.
Jako malo znam o tome kada su Rađeni se doselili u Štrpca, postoji stara porodična priča kako su došli iz oblasti istočne Hercegovine, sa teritorije između Bileće i Trebinja, verovatnije bliže Bileći, ka Crnoj Gori. Ja sam, kao dete, uvek mislila da je to bilo baš jako davno, ali ne bih mogla isključiti ni da su prvi doesljenici bili roditelji mog čukundede Jovana.
U knjizi “Višegradski Stari Vlah” Stjepa Trpkovića se porodica Rađen ne spominje u Štrpcima, ne znam zašto. Knjiga je pisana krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka. a moj deda je rođen 1914. i sigurno su bili tamo, obzirom da je Jovan Rađen, njegov deda a moj čukundeda, tamo sahranjen, čini mi se 1919.