Презиме Бирманчевић присутно је у мачванском крају.
У селу Скупљен рисутни су у Бирманчевој или Мандића мали:
Бирманци (17 к., Аћим и Ана). Досељени из Барање. Има их још у Мачви — y Змињаку, такође око Колубаре где
су и сад познате Бирманчевића воденице. У Змињаку Бирманчевићи славе Аранђеловдан и не знају своје старије порекло.
Поред и око главног сеоског пута Барака – Владимирци налазе се Бирманчевићи. Према хронолошком реду досељавања спадају у неколико најстарпјих фамилија у селу. Постоје материјални докази да су у Скупљен досељени пре Првог српског устанка, а можда и знатно раније. У апртшу 1991. године било их је 22 куће са 92 становника.
У вези навода о старијем пореклу (из Барање), Војислав Пајић је у фебруару 1954. године, о тим питањима је разговарао
са Миливојем Кузмана Бирманчевић (1880–1960) и Миливојем Крстивоја Бирманчевић (1882-1973) и њихова казивања овако забележио:
“При сеоби нашег живља из Босне у Србију, три брата су прешла Дрину са намером да се настане у Србији. Један се населио у село Врховине у околини Уба. Од њега се у том селу развила фамилија Бирманчевића. Они и данас тамо
живе и славе исту славу – Аћимиану. Други брат се населио у Мачви, не знамо у ком селу. Он се сада презива Бурмазовнћ, али је задржао заједничку славу – Аћимиану. Трећи брат је дошао у Скупљен, од кога се развила садашња фамилија Вирманчевића. Тај брат што је дошао у Скупљен звао се Адам. Касније је за њим дошао и његов рођак Јован. Сви су задржали негу славу – Аћимиану”.
Упоређивањем ових казивања са подацима из писаних извора утврђено је да су непотпуна и да садрже неколико грешака.
Легенда о три брата Бирманчевића који су из Босне заједно прешли у Србију лепо је испричана, али није тачна. Тачно је да у мачванском Дреновцу постоји фамилија Бурмазовићи, али су старином из Плава, а у Дреновац су досељени из села Дворска у Рађевини, славе Алимпијевдан, а не Аћимиану.
У Змињаку у Мачви постоји фамилија Бирманчевићи, али су они у то село дошли неколико деценија касније него Бирманчевићи у Скупљен; не знају своје порекло и славе Аранђеловдан, а не Аћимиану.
Први досељени предак садашње фамилије Бирманчевића у Скупљен није био Адам, јер су Бирманчевићи у том селу живели неколико деценија пре него што је Адам рођен. Адам је син Игњата и унук Ивана Бирманчевића и рођен је у Скупљену 1811. године. Тада је његов деда Иван имао 53 године и био је кмет у Скупљепу и магистратни кмет у Шабачком магистрату.
Јован није био Адамов рођак који је касније за њим (Адамом) дошао, већ брат Ивана Бирманчевића и Адамов деда.
Ове исправке су значајне за закључивање када су Бирманчевићи досељени у Скупљен и за израду потпунијег и тачнијег родослова њихове фамилије.
Имајући у виду забележена казивања и предања, податке из писаних извора, крсне славе и укупна сазнања о пореклу и времену досељавања предака садашњих скупљенских фамилија – могуће је да су Бирманчевићи старином од Никшића; да су једно време били настањени у околини Бајине Баште, а да су у Скупљен дошли пре Првог српског устанка. Др Јевто Дедијер је у својим антроногеографским студијама утврдио да у Херцеговини има доста породица које славе Аћимиану, “а веле да су пореклом од Никшића”.
После слома Првог српског устанка Бирманчевићи су, као и друге скупљенске фамилије, пребегли преко Саве и “стигли чак до Барање”, одакле су се вратили после објављивања опште амнестије за учеснике у Устанку. Повратком у Скупљен Иван је наставио да кметује и био је кмет у Скупљену све до своје смрти. Умро је 1841. године, у 84-тој години живота. У кметовању му је помагао млађи син Мијаило, па је био ослобођен плаћања пореза.
У пронађеним писаним документима Бирманчевићи се први пут појављују у Протоколу Шабачког магистрата ( 1808–1812). У том Протоколу, под броје 745 од 8. марта 1811. године, пише:
“На молбу кметова села Ладимировца… и села Бобовика…, послата Комисија из славног Магистрата шабачког, у којој и сам Г. Лука, командант Шабачке нахије присуствовао је, да би им се извидело за међу између ових села.
У ову комисију определисмо два кмета из славног Магистрата шабачког: Г. Ивана Бирманчевића, кмета Посавског, и Алексу Јовановића из Бојића, кмета Поцерског, који, у присуству с Г. Луком, нађоше и међу ова вишеименована
села Ладимировца и Бобовика определише да буде овако…”.
Иван је, као магистрални кмет, са Г. Луком Лазаревићем више пута учествовао у решавању оваквих и других спорова у Шабачкој нахији.
У Тефтер чибука кнежине Кузманове и Ђукине за 1823. годину Иван Бирманчевић је уписан као власник 68 комада оваца за које је платио порез на ситну стоку.
У Тефтеру чибука капетаније Посавске за 1833. годину појављују се две куће Бирмапчевпћа: Ивана Бирманчевића, са 25 комада оваца, и Јована Бирманчевића, са 19 комада оваца. То говори да су се Иван и Јован поделили у времену између 1823. и 1833. године.
Годину дана касније, приликом првог пописа целокупног српског становништва и њиховог земљопоседа, извршеног половином 1834. године, губи се домаћинство Јована Бирманчевића, па се поново појављује само домаћинство Ивана Бирманчевића, чији су чланови овако уписани:
2. ИВАН БИРМАНЧЕВИЋ, 76 година, ожењен, због старости неспособан за војску, а као кмет у селу и што има два ожењена сина не плаћа ни арач ни порез.
ИГЊАТ, син Ивана, 56 година, ожењен, неспособан за војску јер је сакат у ногу, пе плаћа пи арач ни порез јер има два ожењена сипа.
МИЈАИЛО, син Ивана, 35 година, ожењен, способан за војску, плаћа арач, а порез пе плаћа јер кметује са Иваном.
ВАСИЛИЈА, син Игњата, 25 година, ожењен, способан за војску, плаћа и арач и порез.
КРСТА, син Игњата, 20 година, ожењен, способан за војску, плаћа и арач и порез.
АДАМ, унук Ивана, 23 године, ожењен, способан за војску, плаћа и арач и порез.
Мушких глава 6, женских глава 7, сума 13 глава.
У време пописа становништва 1834. године, породица Јована Бирманчевића имала је четири мушке главе, и то:
ЈОВАН БИРМАНЧЕВИЋ, брат Ивана, умро 1837. године.
КОНСТАНТИН–КОЈА, син Јована, умро 1840. године.
ЖИВАН, син које, стар 13 година, и
МАРКО, син Које, стар 9 година.
Једино логично објашњење због чега се домаћинство Јована Бирманчевића не налази у списку пописапих домаћинстава у Скупљену 1834. године могло би бити да приликом сачињавања збирног “Протокола коншкрипције капетанија” то домаћинство неком грешком пије уписано.
У августу 1863. године извршен је попис целокупног становништва (и мушких и женских лица појединачно) у срезу Посавотамнавском. Тада су у Бирманчевићима постојала два домаћинства, чији су чланови овако уписани:
114. ЖИВАН БИРМАНЧЕВИЋ, земљорадник, 42 године (кмет).
Жена Јована, 44 године.
Мати Илинка, 65 година.
Сестра Марица, 20 година.
Синови: Петар 23, Алекса 16, Тома 14 и Крстивој 3 године.
Кћери: Петрија 20, Спасенија 12 и Мирјана 8 година.
Браћа: Марко 36, Јанко 25, Илија 23, Стеван 21 и Станко 20 година.
Снахе: Смиљана 36, Милица 23 и Марија 21 годину.
Синовци: Дамњан 15, Васа 12, Макевнја 9 и Драгомир 4 године.
Синовица Аница, 10 година.
Свега 24 члана.
140. АДАМ БИРМАНЧЕВИЋ, земљорадик, 60 година.
Жена Даница, 50 година.
Стрина Јована, 52 године.
Синови: Стеван 25, Димитрија 23, Павле 22, Милован 18 и Кузман 15 година.
Кћери: Анка 22 и Станка 21 годину.
Снахе: Ивана 24 и Марија 22 године.
Унуке: Јока 3, Даиојла 1 и Станица 1 годину.
Свега 16 чланова.
Бирманчевићи су се ројили и у априлу 1991. године било их је 22 куће-домаћинства, са 92 становника, и то:
1. СПАСЕНИЈА БИРМАНЧЕВИЋ, рођена 1929. године.
2. МИЛОВАН БИРМАНЧЕВИЋ, рођен 1940, жена Радмила 1945, син Мирослав 1966, снаха Тонка 1969. и унука Тамара 1991. године.
3. РАДЕ БИРМАНЧЕВИЋ, рођен 1962, жена Славица 1964, кћи Јелена 1988. и деда Живан 1917. године.
4. СЛОБОДАН БИРМАНЧЕВИЋ, рођен 1936, жена Милена 1944, син Жељко 1972, син Дејан 1979. и ташта Загорка 1924. године.
5. ОБРАД БИРМАНЧЕВИЋ, рођен 1920, син Иван 1950, снаха Стајка 1950, унук Мишел 1978, уиук Никола 1979. године и унук Жељко 1983. године.
6. МИЛЕТА БИРМАНЧЕВИЋ, рођен 1921, жена Катарина 1925. и унук Саша 1972. године.
7. СТЕВАН БИРМАНЧЕВИЋ, рођен 1927, жена Милица 1928. и унука Сузана 1972. године.
8. ОБРАД Ж. БИРМАНЧЕВИЋ, рођен 1937 и жена Мирослава 1938. године.
9. АЛЕКСИЈА БИРМАНЧЕВИЋ, рођена 1930. године.
10. ОБРАД М. БИРМАНЧЕВИЋ, рођен 1937, жена Мелка 1950. и син Мирко 1974. године.
11. ЖИВАНКО БИРМАНЧЕВИЋ, рођен 1929. године, жена Госнава 1930, син Драган 1955, снаха Светлана 1959. и унука Весна 1986. године.
12. ОБРАД К. БИРМАНЧЕВИЋ, рођен 1946, жена Виорка 1956, кћи Биљана 1981, кћи Гордана 1986. и баба Радојка 1917. године.
13. ИВАН БИРМАНЧЕВИЋ, рођен 1930, жена Војка 1930, син Љубинко 1954, снаха Нада 1959, унука Љиљана 1984, унук Бојан 1985, син Зоран 1958, снаха Светлана 1962, унук Данијел 1985. и унука Ана 1988. године.
14. ЖИВОЈИН БИРМАНЧЕВИЋ, рођен 1957, мајка Олга 1920, брат Живан 1960, снаха Снежана 1967, синовица Драгана 1987. и синовица Јелена 1989. године.
15. ДРАГОЉУБ БИРМАНЧЕВИЋ, рођен 1924, Жена Милија 1925, син Слободан 1948, снаха Душица 1952, унук Дарко 1970. и унука Маја 1976. године.
16. ДУШАН БИРМАНЧЕВИЋ, рођен 1929. године.
17. ПЕТАР БИРМАНЧЕВИЋ, рођен 1947. жена Драгица 1947, син Владан 1973, син Миодраг 1966, снаха Мирјана 1969. и унук Немања 1988. године.
18. МИЛОЈКО БИРМАНЧЕВИЋ, рођен 1923, син Раденко 1952, снаха Јелена 1949. и унук Милан 1986. године.
19. МИЛОРАД БИРМАНЧЕВИЋ, рођен 1933, жена Вукосава 1930, син Влада 1953, син Брана 1952, снаха Живодарка 1959, унука Бојана 1979. и унук Борко 1981. године.
20. НОВАК БИРМАНЧЕВИЋ, рођен 1920. и жена Крсманија 1922. године.
21. ЖИВАНКО БИРМАНЧЕВИЋ, рођен 1934. и жена Љубица 1944. године.
22. БОГДАН БИРМАНЧЕВИЋ, рођен 1941, жена Роса 1940, син Предраг 1962, снаха Мирослава 1963. и унук Славко 1986. године.
Сва Домаћинства су имала своја пољопривредна газдинства, са земљишним поседом од 0,50 до 7,70 хектара.
Истакнути припадници рода: Вељко Бирманчевић, фудбалски репрезентативац Србије
ИЗВОРИ:
Војислав С. Радовановић, Шабачка Посавина и Поцерина, Београд, 1994, стр. 72
Живорад П. Крстић, Скупљен прошлост и становништво, Хронике села, књига 32, САНУ, Београд, 1994, стр. 287-291
Коментари (0)