Пијовић

1. март 2012.

коментара: 1

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Pijović

    Пијовићи су род/братство поријеклом из Црне Горе, из племена Озринића.

    Име Озринић, тада као патронимик тј. родовско име први се пута јавља 1330.-их година на простору српске средњовјековне државе, и то у которском нотарским исправама везаним за односе Которана и становништва из залеђа града које се бавило пољопривредним активностима за рачун Которана.

    Презиме Пијовић крајем 19. и почетком 20.вијека, на простору кнежевине и краљевине Црне Горе.

    Презиме Пијовић развило се из надимка Пијо, који је носио родоначелник Пијовића чије је оригинално презиме било Мрђеновић. Мрђеновићи су братство из катунске нахије, Стара Црна Гора, племе Озринићи/Чевљани.

    За род/братство Мрђеновић по предаји, документима и топономстичком материјалу зна се да потјече из краја који је омеђен насељима: Барјамовица, Велестово, Марковина – и смјештен је на истоку катунске нахије, на путу од Цетиња према Даниловграду.
    Код Марковине се налази и топоним Локањ Мрђеновића (појило, врело, студенац), који свједочи о некадашњој присутности тог рода/братства у микрорегији око Велестова.

    Ратови с Турцима средином и кроз другу половицу 19.вијека доводе до расељавања великог дијела Мрђеновића из матичне зоне Озринићког племена у крај око Никшића, у Старој Херцеговини.

    Један од чланова рода Мрђеновића који се населио око Голије имао је надимак Пијо (највјеројатније или по пићу тј. пијењу; или као надимак Пијо/Пипо за Филип).
    Најпознатији од Пијових синова био је чувени хајдука с краја 19. и почетка 20. вијека на том простору централне и западне Црне Горе, Вико Пијов Мрђеновић, који је био савременик кнеза и касније краља Николе И.

    Викови потомци су прозвани Пијовићи још за његова живота, да би се временом патронимик Пијовић учврстио и као посебно презиме које постоји до данас.

    Почетком 20.вијека дио Пијовића укључујући и самог Вика одлази на печалбу у Америку, што се биљежи у бродским списима и америчким имиграцијским документима у којима се сви биљеже као Пијовићи. з
    Затим се Пијовићи враћају кући у Црну Гору, да би потом дио Викових синова с породицама иселио из Црне Горе трајно (за Србију, па Хрватску, и даље по свијету).

    Вико Мрђеновић покопан је код Пресјеке (Кланац Дуга), на обронцима Голије, западно од Никшића.

    Пијовића данас има пар стотина и живе на неколико континената, али нажалост у Црној Гори трајно није настањен бити један познати Пијовић.