Поштовани,
ова страница је у припреми.
Позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
30. октобар 2018. у 12:39
Војислав Ананић
НОСОВИЋ (п), ц Коритима (Билећа) и Шеховини (Невесиње). У Шеховину су доселили из Корита, “због сиромаштва” (59:225). Према предању. Носовићи потичу од Гаушевића из Лађевића (Билећа), гдје су живјели у “омањем братству” као турске чивчије. О њима је забиљежена једна кратка прича: “Једнога дана, када су мушкарци косили, дође вријеме ручку, а никако да се појави нека жена да га донесе. Један оде да види шта се дешава. Затече Турке да се иживљавају на невјестама. Јави својима и Турке искасапише. Турци ускоро изврше одмазду – све им попале и побију чељад. Једино су се четири жене спасиле. Разбјежале су се куд која. Једна од њих била је у другом стању, нађе ухљебљење као слушкиња у Корићком граду. Родила је сина, без игдје икога. Он јој је био сва животна преокупација. Толико га је мазила да га је носила кад је био дјечак. По томе (носити) назвали су га Носовић.” Славе Јовањдан (258:44). Носовићи су били настањени и у Придворици (Борач), гдје су доселили “на мираз” из Корита почетком 19. вијека. Ту их је било до 1942. године (147:585).
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.
14. август 2024. у 17:20
Растко
Као што је речено у претходном коментару, најчешће предање о настанку Носовића јесте да су од Гаушевића из Лађевића и да се наведена трагедија догодила негде у 16-ом веку, мада Јефто Дедијер тврди да су у Коритима “старијенци”, тј. да се тамо налазе од пре Косовске битке. Од Носовића је чувени ускочки харамбаша Лимо Барјактар, побратим Баја Пивљанина, опеван у више епских песама.
Део Носовића се у 18 веку из Корита доселио у Мачву, у село Црна Бара, где су формирали нову грану. Такође, синови Милутина Носовића из Корита су као добровољци у Првом светском рату колонизовани у Степановићево код Новог Сада и ту основали своју малу грану.
Осим у Херцеговини (Корита, Билећа, Гацко, Невесиње, Требиње), Носовића данас има и у Вишеграду, Дервенти, Бања Луци, Источном Сарајеву, Херцег Новом, Новом Саду, Шапцу, Сремској Митровици и Београду.