Универзитет у Београду, као наследник Велике школе, је основан 1905. године.
Многи професори су постали и академици, често остављајући иза себе значајне научне радове који су чинили добру основу за многе будуће генерације. Универзитет је имао велики углед, који се током времена повећавао.
Подела на три факултета – Филозофски, Правнички и Технички – је задржана.
Универзитетска управа и професори, по Државном шематизму са календаром за 1910. годину су:
Сава Урошевић ректор
Андра Ј Стевановић проректор
Живојин О Дачић секретар
Радисав Радивојевић писар
Универзитетска управа
Сава Урошевић председник
Ђорђе М Станојевић члан
Др Богдан Гавриловић
Слободан Јовановић
Живојин О Дачић пословођа
Универзитетски суд
Светозар Зорић председник
Милић Радовановић члан
Живојин О Дачић пословођа
Филозофски факултет
Ђорђе М Станојевић декан
Др Михаило Петровић продекан
Др Милутин Миланковић пословођа
Сима М Лозанић професор – хемије
Ђорђе М Станојевић – експерименталне физике
Драгољуб М Павловић, доктор филозофије – опште историје новога века
Сава Урошевић – минералогије
Светолик Радовановић, доктор филозофије – геологије с палеонтологијом
Јован Цвијић, доктор филозофије – географије
Богдан Поповић – опште историје књижевности
Михаило Петровић, доктор математичких наука – математике
Милан Недељковић ванредни професор – астрономије и метеорологије
Павле Поповић – историје југословенске књижевности
Живојин Ђорђевић, доктор филозофије – зоологије
Никола Вулић, доктор филозофије – филозофије
Александар Белић, доктор филозофије – словенске филологије
Станоје Станојевић, доктор филозофије – историје српскога народа
Василије Ђерић, доктор филозофије – грчког језика и књижевности
Јован Скерлић, доктор књижевности – историје српске књижевности
Јован Радонић, доктор филозофије – опште историје средњега века
Милутин Миланковић, доктор техничких наука – примењене механике
Тихомир Р Ђорђевић, доктор филозофије, стални доцент – етнологије
Милоје Васић, доктор филозофије – класичне археологије са обзиром на српске земље
Радован Кошутић, доктор филозофије – језика и књижевности источних и западних Словена
Милоје Стојиљковић, доктор филозофије – физичке хемије
Драгиша Ђурић, доктор филозофије – историје филозофије
Милан Тривунац, доктор филозофије – немачког језика и књижевности
Јован Ердељановић, доктор филозофије – етнографије
Милорад Поповић, доктор филозофије – експерименталне физике
Драгутин Анастасијевић, доктор филозофије – византологије
Недељко Кошанин, доктор филозофије – ботанике
Веселин Чајкановић, доктор филозофије – латинског језика и књижевности
Милан Ћурчин, доктор филозофије, привремени доцент – немачког језика и књижевности
Павле Вујевић, доктор филозофије – метеорологије с климатологијом
Миливоје С Лозанић, доктор филозофије – хемије
Урош Петровић, доктор филозофије – француског језика и књижевности
Стеван М Окановић, доктор филозофије, хонорарни наставник – педагогике и етике
Давид Ло лектор – енглеског језика и књижевности
Густав Гравије – француског језика и књижевности
Јеленко Михаиловић, професор, асистент – геодинамике
Светолик П Стевановић, доктор филозоф, професор – минералогије с петрографијом
Владимир К Петковић, професор – метеорологије
Урош Џонић – српског језика и књижевности
Владимир Маринковић – географије
Младен Берић – математике
Павле Стевановић – српског језика и књижевности
Момчило Иванић – зоологије
Правнички факултет
Слободан Јовановић декан
Живојин М Перић продекан
Др Момчило Нинчић пословођа
Милић Радовановић професор – народне економије
Слободан Јовановић – државног и међународног права
Живојин М Перић – грађанског права
Чедомиљ Митровић, доктор права, ванредни професор – црквеног права
Божидар Марковић, доктор права – кривичног поступка
Коста Кумануди, доктор права – административног права
Драгољуб Аранђеловић, доктор права – приватног права
Момчило Нинчић, доктор права – народне економије
Милета Новаковић, доктор права, стални доцент – међународног јавног права
Тома Живановић, доктор права – кривичног права
Велизар Митровић, доктор права, провремени доцент – јавног права
Гига Гершић, државни саветник у пензији хонорарни професор – енциклопедије права и међународног приватног права
Милан Јовановић-Батут, доктор медицине, професор Велике школе у пензији – судске медицине
Александар С Борисављевић, државни саветник – науке о финансијама и статистике
Спасоје Радојичић, судија Касационог суда – трговачког и меничног права са стецишним постуком
Технички факултет
Др Богдан Гавриловић декан
Никола И Стаменковић продекан
Кирило Савић пословођа
Никола И Стаменковић професор – хидротехнике
Светозар Зорић – теорије машина
Андра Ј Стевановић – грађевинских конструкција
Богдан Гавриловић, доктор филозофије – математике
Драгутин Ј Ђорђевић ванредни професор – пројектовања јавних грађевина
Милорад Рувидић – историје архитектуре, византијске архитектуре и архитектонских проблема
Стеван Марковић, доктор филозофије – електротехнике
Драгољуб Спасић – инжењерских конструкција
Никола Б Несторовић – науке о стиловима и пројектовања приватних грађевина
Миленко Турудић – гвоздених конструкција
Аћим Стевовић – енциклопедије машинства, грађења машина и машина алатљика
Кирило Савић – механике и графичке статистике
Душан С Томић стални доцент – технологије и грејања с ветрењем
Коста Тодоровић – хемије, хемијске технологије и металургије
Бранко Таназевић – орнаментике, моделисања, декорације у боји и уређења градова
Драгомир М Андоновић – геодезије, геодетског вежбања и топографског цртања
Петар Раносовић учитељ – цртања
Милан Ј Андоновић, професор Велике школе у пензији, хонорарни наставник – више и ниже геодезије
Јосиф Ковачевић, професор реалке – топографског цртања и геодетских вежбања
Михаило Илић, виши инжињер – енциклопедије инжењерства, техничке администрације и грађанског закона
Димитрије Ј Антула, доктор филозофије, државни геолог – основа минералогије и геологије
Владимир Р Петковић, доктор филозофије, помоћник чувара Народног музеја – историје уметности
Јован Гашић асистент – нацртне геометрије
Драгољуб Пантић – хидротехнике
Извор: Државни шематизам са календаром за 1910. годину
Професори Велике школе 1900. године у Београду
Коментари (0)