Професори гимназија 1900. године у Београду

17. април 2026.

коментара: 0

У Државном шематизму са календаром за 1900. годину се може видети да је број државних гимназија и сличних школа смањен на само три. Постоје само Прва и Друга гимназија и Виша женска школа. У краћем периоду су Прва и Друга гимназија имале друга имена.

Трећа београдска гимназија је постојала пар година пре 1900., и наставила је да постоји после пар година паузе.
И Реалка је имала извесну паузу, после које је наставила са радом.

Осим државних, постоје приватне (и непотпуне, односно са мањим бројем разреда) гимназије.

Стеван Сремац, писац и академик, 1900. године професор опште и српске историје у Гимназији Вука Стефановића Караџића

Прва Београдска гимназија се звала Гимназија краља Александра I.

Професори и предмети те гимназије су:
Михаило Марковић директор
Ранко Петровић професор – јестаственице, физике и хемије
Момчило Иванић – на служби у Академији наука
Лука Лазаревић – српског језика и историје српског народа
Сава Антоновић – географије и историје српског народа
Димитрије Милојевић – латинског језика
Спира Калик – латинског и грчког језика
Коста Миленовић – српског језика
Љубомир М Давидовић – јестаственице
Ђура Б Димић – немачког језика
Милан Вељковић – математике
Михаило Х Ристић – математике
Никола Врсаловић – математике
Васа Н Петровић – математике и хемије
Андра Гавриловић – српског језика и историје српског народа
Сима Н Томић – на служби у Великој школи
Хенрик Лилер – немачког језика
Павле Ј Поповић – француског језика
Гаврило Јовановић – српског језика
Срећко Милетић – географије
Јеленко Михаиловић – на служби у метеоролошкој опсерваторији Велике школе
Душан Јовановић – латинског језика
Јован Н Томић – српског језика
Илија Н Ђукановић – математике
Максим Трпковић – физике и математике
Светислав Максимовић – немачког језика и философске пропедевтике
Михаило Ђорђевић – историје и опште географије
Радосав Васовић – на одсуству
Добросав Ковачевић ђакон, професор – науке хришћанске
Др Манојло Смиљанић – географије
Стеван М Трифуновић виши учитељ – цртања и краснописа
Стеван Ст Мокрањац – ради у Богословији
Живко Ј Југовић – цртања и краснописа
Владимир Малина учитељ – латинског језика
Митар Војковић – на одсуству
Др Лујо Адамовић – немачког језика
Милош Брож привремени учитељ – музике и певања
Милан Вујановић учитељ – француског језика
Јован Кангрга – на одсуству
Тодор Радивојевић приправник – замењује професора географије
Владимир Р Петковић – замењује професора латинског језика
Миладин И Шеварлић – замењује професора математике
Сретен В Вукашиновић – замењује професора немачког језика и философске пропедевтике
Радојко Деметровић – замењује професора латинског језика
Владан Јовановић – замењује професора српског језика
Милан М Петровић – математике
Добривоје Ђукнић – српског језика
Милорад Поповић – на одсуству
Милан Грол – за француски језик
Јован Скерлић – на одсуству
Тоша Андрејевић учитељ Богословије – певања
Др Ђока Николић – школски лекар
Др Платон Папакостопулос

Милан Грол, књижевник и политичар, 1900. године замењује професора за француски језик у Гимназији краља Александра I

Друга београдска гимназија је носила име Гимназија Вука Стефановића Караџића.

Њени професори и предмети су:
Сретен Ј Стојковић директор
Фрања Елезовић професор – латинског језика
Светозар Видаковић – физике и хемијске технологије
Живојин П Симић – српског језика
Миленко Марковић – српског и немачког језика
Богољуб Тирић – српског језика
Бубомир Миљковић – јестаственице
Владимир Зделар – математике
Јосиф Ковачевић – математике, нацртне геометрије и цртања
Стеван Предић – немачког језика
Стеван Сремац – опште и српске историје
Коста Петровић – земљописа
Чедомир Петровић – земљописа и француског језика
Др Сима Тројановић – на одсуству
Живојин Ј Јуришић привремени наставник у Великој школи – ботанике
Петар С Павловић – јестаственице
Др Милан Шевић – на одсуству
Владислав Вулићевић – француског језика
Мирко Поповић – немачког језика
Коста Стојановић – математике
Милутин К Драгутиновић – српског језика
Милан Д Дукић – физике
Миленко Вукићевић – опште и српске историје
Миливоје Јовановић – философске пропедевтике и немачког језика
Лазар Влајић – математике
Др Ђорђе Петровић – математике
Др Милорад Јовичић – хемије и хемијске технологије
Др Доброслав Јовановић суплент – немачког језика и опште историје
Др Петар Вукићевић – математике
Ђорђе Крстић врши дужност учитеља цртања у Вишој женској школи
Јосиф Маринковић – певања
Петар Убавкић – слободног цртања и краснописа
Владислав Ник Штирски учитељ – певања и свирања
Марко Мурат – слободног цртања
Тјешимир Старчевић – француског језика
Живојин О Дачић приправник – српског језика
Драгутин Костић – латинског језика
Јован Ердељановић – земљописа
Лазар Трипковић – математике
Војин Х Поповић – јестаственице
Коста Сретеновић – математике и физике
Др Светозар Марковић школски лекар

Јован Ердељановић, етнилог и академик, 1900. године учитељ земљописа у Гимназији Вука Стефановића Караџића

Виша женска школа

Јован Ђ Докић управитељ
Павле Аршинов професор – природних наука
Боривоје Поповић (из Немањине гимназије) – математике
Велимир Вукићевић – математике
Божана Сњећивина класна учитељица – земљописа и женског рада
Станка Ђ Глишићева – српског језика
Савка Жељезовскова – земљописа
Мара Поповићева – земљописа, женског рада и гимнастике
Лепосава Ј Маринковића – певања
Анка Р Анастасијевићева – математике и писања
Милена Бојовићева – историје
Косара Цветковићева – цртања
Круна Ж Аћимовић – српског језика и историје
Христина Ристићева – немачког језика
Љубица Начићева – певања и гимнастике
Зорка А Васиљевићева – српског језика и гимнастике
Зорка Станковићева – на одсуству
Зорка Н Милојевића – женског рада и писања
Лепосава Бошковићева – историје
Анђелија С Аћимовића – газдинства и педагогије
Катарина Павловићева – српског језика
Славка А Васиљевићева – српског језика и играња
Настасија Глушчевићка – руског језика
Олга Гавриловићева – природних наука
Драга Ђурићева – француског језика
Евгенија Војновићева – немачког језика и женског рада
Софија Вучићевићева – историје и земљописа
Лујза С Јакшића привремена – француског и енглеског језика
Анка Јоксимовићева учитељица језика – немачког језика
Катарина С Симићка – немачког језика
Ђорђе Крстић учитељ вештина – цртања
Риста Вукановић – на одсуству
Драга Ђ Миловановића – певања
Милица Крајиновићева – женског рада
Надежда Петровићева – на одсуству
Марија Козланскова – женског рада
Саво Пјешчић протопрезвитер, хонорарни наставник – хришћанске науке
Др Љубица (Ђурић) Гођевац – хигијене
Јосиф Вовес – свирања
Др Љубица (Ђурић) Гођевац школски лекар

Надежда Петровић, сликарка и фотограф, 1900. године учитељица вештина, на одсуству, у Вишој женској школи

 

Извор: Државни шематизам са календаром за 1900. годину

 

Професори гимназија 1890. године у Београду

Професори гимназија 1910. године у Београду

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.