Професори гимназија 1852. године у Београду

13. март 2026.

коментара: 0

У првом штампаном Државном шематизму са календаром, за 1852. годину, се у Београду помиње само Београдска гимназија, основана 1839. године, и која ће се касније назвати Првом.
Адреса гимназије ће се мењати више пута. Током XIX века је гимназија једно време била смештена у Капетан Мишином здању, а трајно решење је обезбеђено тек усељавањем у наменски зидану зграду одмах до цркве Светог Александра Невског 1938. године.

Четврти разред Друге мушке гимназије из 1938. године. Таблу са натписом одељења држи Максим Тодоровић, касније доктор биологије и универзитетски професор.

Друга пуна гимназија ће прорадити тек школске 1887/1888. године.

Професори гимназије у раним годинама нису били тако бројни и понекад су држали више од једног предмета. Гимназија је у школској 1851/1852. години имала 287 ученика.

Професори и називи предмета које су предавали (пренесени у изворном облику) су:

Лука Павловић – управитељ, професор латинског језика
Милан Мијатовић – професор земљописа и митологије
Владислав Поповић – рачунице
Ђорђе Ћирић – обште и јестаствене историје
Ђорђе Малетић – србског језика (граматике, реторике и поезије)
Јаћим Марковић – латинског језика
Александер Чварковић – њемачког језика
Антоније Шулц – њемачког језика
Никола Димитријевић – парох, вјероученија
Милош Сушић – парох, вјероученија

Током наведене школске године гимназија је имала наставни програм за шест разреда.

Осим гимназије је у Београду постојало само још Послено-трговачко училиште. Оно је 1844. године и имало је наставни програм од три разреда.

Професори и називи предмета које су предавали су:

Јован Гавриловић – управитељ
Коста Ђорђевић – професор србског језика, историје трговине, трговачког земљописа и трговачке кореспонденције
Људевит Шпанић – природописа, физике, кемије, познавања еспапа, технологије и рачунице
Петар Хрисантопољ – грчког и њемачког језика и трговачког књиговодства
Јован Дерок – начертанија и краснописанија
Новица Лазаревић – свештеник, вјероученија

Послено-трговачко училиште је похађало 112 ученика.

Осим наведених, у целој Србији су постојале само још три полугимназије, у Шапцу, Крагујевцу и Неготину, са укупно само 156 ученика.

Извор: Државни шематизам са календаром за 1852. годину.

 

Професори гимназија 1860. године у Београду

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.