Развој женских основних школа, према подацима из Државних шематизама са календаром, почиње прилично нејасно.
Помињу се учитељице, али није јасно означено у којој су школи радиле.
Од школске 1851/1852. године се помињу учитељице у вароши Београда, да би тек 1859/1860. било јасно означено да постоји женска школа код Велике цркве. Од школске 1872/1873. школа мења име у Код Саборне цркве и то име трајно задржава.
Почетно је то једина женска школа, а друга почиње са радом 1855/1856. године у предграђу Теразијама. Та школа следеће године мења назив у школу на Теразијама и тај назив ће трајно задржати.
1859/1860. школске године се оснивају још две женске основне школе – на Дорћолу и на Врачару.
Укупно шест женских основних школа се постиже када се 1864/1865. Отварају школе на Јалији и у Палилули.
Убрзо, отвара се и школа на Сави, 1868/1869. Већ следеће године долази до нове промене, поделе школе на Врачару на две, надлежне за Источни и Западни Врачар. Те називе ће трајно задржати.
Из непознатих разлога школа на Западном Врачару није на списку школа 1875/1876. године.
Током само три школске године се појављује школа у Заводу за српску сирочад, од 1878/1879. До 1880/1881. Од јесени 1880. се отвара школа у вежбаоници Више женске школе.
Школска 1892/1893. је последња година школе на Јалији. Исте године школа на Дорћолу је преименована у школу на Дунавском крају. Школске 1893/1894. Године се отвара школа на Јалији, која је уписана само још једну годину.
1895/1896. се отвара школа на Савинцу, и постојаће под тим називом до Првог светског рата.
Од 1901/1902. нема школе на Сави све до 1909/1910. школске године.
Од 1903/1904. године школа у вежбаоници Више женске школе постаје школа у вежбаоници Женске учитељске школе. Исте године се отвара прво забавиште, на Источном Врачару, које је већ следеће године пресељено на Савинац.
Пред Први светски рат се отварају нове школе – 1909/1910. На Смедеревском друму и наредне године код Споменика (на Крагујевачком друму). Школа на Крагујевачком друму је поменута само још једне године.
Осим наведених, постоје и специјализоване школе које су помало нејасно наведене после женских али без неке посебне ознаке за врсту.
Од 1901/1902. постоји школа у Заводу глувонеме деце Друштва Краљ Дечански, од 1910/1911. у Дому сиротне и напуштене деце, од 1911/1912. у Заводу малолетних осуђеника, и пред сам Први светски рат, од 1913/1914. постоје школе у Дому за васпитавање малолетника и у Чувалишту Свете Јелене.
Београд је Први светски рат дочекао са једанаест женских основних школа, четири посебне школе, једним забавиштем и једним чувалиштем.
По броју учитељица, школе су стајале овако:
Почетно постоје само три учитељице (првобитно означене као учитељке) у вароши Београда да би се временом мењао између три и четири и касније задржао на четири.
Школа на Теразијама почиње са једном учитељицом и повећава се до четири.
Школе на Врачару и Дорћолу такође почињу са по једном учитељицом. Школа на Дорћолу – Дунавском крају пре Првог светског рата запошљава девет учитељица.
Поделом Врачара на Источни и Западни се добијају две школе са по једном учитељицом. Током времена, обе школе добијају по четири учитељице.
И школе на Јалији и Палилули почињу на исти начин, са по једном учитељицом. Палилулска школа има до осам учитељица, а Јалијска до две.
За само две године колико је уписана, школа на Чубури има једну па две учитељице
Савиначка школа започиње са три учитељице и расте до осам.
Школа на Сави почињу на једном учитељицом и касније има једну или две.
Школа у вежбаоници Више женске школе почиње са две учитељице и има највише четири.
Стање код посебних школа је:
У Дому учитељског удружења су три учитељице.
Завод глувонеме деце Друштва Краљ Дечански почиње са две и брзо расте на седам учитељица.
Дом сиротне и напуштене деце почиње са једном а касније запошљава три учитељице.
Завод малолетних осуђеника (у Топчидеру) има једну учитељицу.
Забавиште на Савинцу има једну забавиљу.
Чувалиште Свете Јелене – две запослене (није дат назив занимања).
Може се претпоставити да је чувалиште служило као продужени боравак после школе.
Извор: државни шематизми са календаром Кнежевине и Краљевине Србије, за период од 1852. до 1914. године.
Мушке основне школе у старом Београду.
Коментари (0)