Мушке основне школе 1852.-1914. године у Београду

Развој основних школа у Београду се може испратити помоћу података из Државних шематизама, у којима су пописане све школе и припадајући им учитељи.

При шематизам (са календаром за 1852. годину) представља податке са 1851. године, па се може сматрати прегледом података за школску 1851/1852. годину.
Постоје подаци о три основне школе – при Саборној цркви и у предграђима Теразије и Палилула.

Већ следеће године број школа се повећао на пет, тако да осим већ наведених обухвата и школе на Врачару и Дорћолу.

Школске 1853/1854. школа код Саборне цркве је наведена као школа вароши Београда. Од 1854/1855. нису школе више именоване у предграђима него су на Теразијама и на Палилули.

Исто стање остаје до школске 1859/1860. године, када школа вароши Београда буде именована као школа код велике цркве, а школа на Палилули – у Палилули.

Следећа промена се дешава отварањем школе на Јалији крајем 1863. године. За школску 1867/1868. ова школа из непознатог разлога није на списку, али се од наредне поново појављује.

Седма школа отворена у Београду је на Сави, школске 1868/1869. године.

Школске 1870/1871. је школа на Врачару преименована у школу на Западном Врачару, што је назив који ће задржати све до Првог светског рата.

Школске 1872/1873. Године школа код велике цркве добија назив код Саборне цркве, и тај назив ће задржати убудуће.

На списку мушких основних школа се 1878/1879. појављује Завод за српску сирочад, али је присутан само још две године после тога.
Такође се кратко помиње школа у Вежбаоници Учитељске школе, само 1880/1881. и наредне године.

Школска 1890/1891. доноси нове школе – на Источном Врачару и у Топчидеру.

Већ следеће, 1891/1892. школске године су уписане нове промене – последњи пут се помиње школа на Јалији, а појављује се нова школа, на Чубури, која је под тим именом уписана само још две године.

У школској 1892/1893. години се мења име школе на Дорћолу у школу на Дунавском крају, што је назив који ће се задржати до 1914. године.

Од 1894/1895. није више присутна школа на Чубури, али се појављује школа на Савинцу, што се може сматрати само променом имена.

Нова школа се отвара школске 1905/1906. године, код Споменика (на Крагујевачком друму).

Следећа школа се отвара на Смедеревском друму, 1909/1910. године.

Последње забележене промене школа у Државним шематизмима су се десиле 1911/1912. године, преименовање школе код Споменика у школу у Вождовом предграђу (поново са коментаром – на Крагујевачком друму) и отварање нове школе код Сењака.

Београд је Први светски рат дочекао са једанаест мушких основних школа.

По броју учитеља, школе су стајале овако:
Школа код Саборне цркве је највише учитеља имала одмах на почетку – пет, да би ускоро трајно прешла на четири.
Школа на Теразијама је скоро стално била са четири учитеља, мада је расла до шест али и смањилавла се на два.
Дорћолска школа је започела са два учитеља, да би касније имала девет.
Школа у Палилули је кренула са једним учитељем, па је до краја периода имала осам.
Школа на Врачару, односно Западном Врачару почиње са једним учитељем и расте до осам, да би одвајањем Источног Врачара остала на четири. На Источном Врачару је највише шест учитеља.
Школа на Сави је имала највише четири учитеља.
У школи на Савинцу је пред Први светски рат радило осам учитеља.

Код остале три школе  – у Вождовом предграђу (на Крагујевачком друму), на Смедеревском друму и код Сењака – се не може пратити развој кроз време јер су све отворене после 1900. године, па је период за који постоје подаци прекратак.

Извор: државни шематизми са календаром Кнежевине и Краљевине Србије, од 1852. до 1914. године.

Женске основне школе у старом Београду.