Учитељи основних школа 1852. године у Београду

Школе су у Београду постојале и пре времена када је похађање основне школе постало обавезно. Учитељи су од почетка имали важан задатак учења деце да читају, рачунају и да их спреме за наставак школовања.

У почетку се мало деце школовало – то је највише зависило од могућности очева да то плате. Најчешће су се школовала деца богатијих занатлија, на пример трговаца.

Тачан списак учитеља за 1852. годину се налази у Државном шематизму са календаром за наведену одину. Подаци су са краја претходне године, па се може рећи да су наведена имена учитељи школске 1851/1852. године.
Државни шематизам за 1852. годину је први који је штампан. После тога су издавани редовно, сваке године.

Занимљивост је да је у првих пар шематизама дат и број ученика, а касније то није био случај.

За школску 1851/1852. се у Београду помињу ови учитељи и учитељице:

Школа при Саборној цркви
Коста Павловић (59 ученика)
Коста Илић (332 ученика, и ђакон)
Спиридон Нешић (36 ученика)
Алекса Поповић (118 ученика, и грчки)
Димитрије Бекела (32 ученика)

Школа у предграђу Теразије
Јосиф Марковић (25 ученика, и ђакон)
Иван Стојаковић (74 ученика)

школа у предграђу Палилула
Павле Атанацковић (31 ученик)

школа у предграђу Дорћол
Јован Петковић (81 ученик)

Учитељице (није наведено при којој су школи)
Марија Милутиновићка (15 ученика)
Јулијана Јовановићева (20 ученика)
Персида Мирковићева (47 ученика)

Из матичних књига се могу сазнати ови подаци:

Коста Павловић – око 1815 – 1875, из Београда. Његов други брак је био са Јеленом, удовицом Димитрија Васиљевића. У парохији Саборне цркве је забележено шесторо њихове деце – Милева, Јелисавета, Михаил, Даница, Љубица и Павел.

Спиридон Нешић – око 1832 – 1884., из Београда. Оженио се са Јелисаветом, ћерком Дуке Џанге. У парохији Саборне цркве су забележено четворо њихове деце – Драгиња, Георгиј, Димитриј и Лазар.

Алекса (Александер) Поповић – око 1813. – 1868., из Београда. Оженио се Јелисаветом, ћерком Павла Марковића. У парохији Саборне цркве је забележено четворо њихове деце – Софија, Јован, Божидар и Милева.

Павле Атанацковић – до 1852., из Београда.

У Окружју (округу) београдском су наведени ови учитељи:
Ђорђе Поповић, Жељезник, 25 ученика
Јован Вукићевић, Сремчица, (није дат број ученика)
Нићифор Вуичић, Остружница, 12 ученика
Александер Марковић, Велика Моштаница, 5 ученика
Константин Петковић, Вранић, 18 ученика
Матиј Атанасијевић, Конатице, 16 ученика
Милутин Обрадовић, Баћевац, 12 ученика
Вуле Јовановић, Вреоци, 4 ученика
Сава Поповић, Шопић, 3 ученика
Урош Кесић, Чибутковица, 2 ученика
Димитрије Протић, Барошевац, 7 ученика
Исак Георгијевић, Бељина, 15 ученика
Лазар Живковић, Неменикуће, 10 ученика
Михаил Ђорђевић, Влашка, 16 ученика
Василије Абжић, Гроцка, 33 ученика
Павле Марјановић, Ритопек, 10 ученика
Никола Ђорђевић, Велико Село, 10 ученика
Илија Младеновић, Рипањ, 9 ученика

Извор: Државни шематизам са календаром за 1852. годину и матичне књиге Саборне и цркве Светог Марка, у Београду

Учитељи у Београду 1860. године.