Породица Лизде је настањена у Речицама и Домановићима (Чапљина).
Писани траг о породици Лизде, на почетку двадесетог стољећа, налазимо код (Јевта) Дедијера. “Муслимани Лизде су старинци у Житомислићу, звали се Дубравчићи, па се “потурчили” кад су Милорадовићи одселили. Има их 9 кућа”. Дедијер пише како су “Лизде из Станојевића били његови (Милорадовића) звонари”.
Алија Лизде из Мостара каже како је чуо причу да су Лизде, Жује и Мехмедбашићи, заправо, поријеклом од породице Надаждина из Бјелојевића.
У списку војника у Дубравама, уписаних у Сиџил, а који је састављен на тражење капетана и ага Почитеља 1142. (1729) године, читамо: “Одред (џемат) капетанових војника у Дубравама: село Пијесци Шабан Дубравчић 1.100 акчи.” Ово је најстарија потврда присутности Лизда (Дубравчића) у Станојевићима (Пијесци, Дубраве). У попису муслиманских породица из Речица, које се спомињу у регистрима (сиџил) благајског суда, читамо име Лизде Селим, 1809. године.
У једном запису у Сиџилу столачког кадије, из 1832. године, стоји: “Омер Демић, син Омеров, се вјенчао, преко свога заступника Мехмеда Хуснића, са Хатиџом, кћерком Ибрахима Лизде, коју је заступао отац јој. Ово су посвједочили. Нухан Елезовић и Исмаил Трбоња. Мехри муеџел је 21.000 акчи.” У истом извору читамо и име Исмаила Лизде, који је био заступник на вјенчању Мурата Шуте.
Породично предање, према мојим сазнањима и на основу више извора, памти да је породица Лизде, у засеоку Ћермаговина, шире подручје Речица, потиче од рода Надаждина. Доласком Турака на ове просторе један од браће Надаждина, родом из села Бјелојевићи код Стоца, прешао је на ислам и добио имање управо на простору данашње Чермаговине. Други брат, такођер Надаждин, је прихватио ислам и узео презиме Жујо и добио имање у Прењу. А трећи брат, такођер је прешао на ислам и узео презиме Мехмедбашић и добио имање у Стоцу. Ову причу мије потврдио и књижевник Енко Мехмедбашић.
У непосредној близини засеока Ћермаговине налази се и заселак Спаховина, гдје такођер живи десетак породица с презименом Лизде. Да се не ради о истом поријеклу ових породица најбоље свједочи чињеница да се међусобно жене и удају. Имамо и неколико примјера да су се оженили и удали.
Данас на Ћемиаговини живи десетак старијих особа иједно дијете. Непосредно послије рата са Ћермаговине је у Европу и Америку отишло двадесетседморо дјеце до десет година. Оваквим тренутним стањем врло је извјесно да за скори период неће бити живота на Ћермаговини.
Што се тиче породице Лизде, према предањима, били су добри ковачи, мајстори. За вријеме бивше Југославије имали смо чак и репрезентативца у бициклизму Самира Лизде. Сад тренутно, из исте породице Лизде који Живе у Kоњицу, имамо репрезентативку у дизању тегова, Алмиру Лизде. Лизде су добро играле шах, па се може рећи да је то постала традиционална игра ове породице. Били су и познати узгајивачи расних коња. Бавили су се пољопривредом, узгојем духана, раног поврћа, парадајза, паприка; воћа, брескве и сл. Имали су солидан број обрадиве земље, која је, нажалост, данас, углавном необрађена. Производили су и квалитемо грожђе и вино.
Данас највећи број Лизда живи у Америци, Норвешкој и Данској. У породици Лизда било је и факултетски образованих људи, љекара, агронома, новинара. Рефика Лизде, љекар, Ахмет Лизде, инг. агрономије, Алија Лизде новинар, Хума Лизде, правница, итд. Харем породице Лизде налази се на локалитету Брестовника. (Породично предање забиљежио Алија Лизде из Мостара.)
Етимологија презимена Лизде могла би ићи према ријечи “лиздекача — опрегача са дугим ресама”. Основа као да је арбанаска ријеч, која опомиње на презимена Лиздека (православно, код Сарајева). Неко ко је носио упомо такву сукњу, а средњовјековни људи су носили једну врсту сукње, могаоје бити назван према том начину одијевања, кадаје са османским обичајима дошао други начин одијевања.
ИЗВОР: Alija Pirić, Dubravski leksikon, Stolac, 2013, стр. 173-175
Коментари (0)