Аутор: Слободан Зрнић
Презиме Гњатовић настало је од имена Игњат/Игњатије/Гњато, типично за Србе. Хрватска/католичка верзија је Игнације, али такво име се и не може наћи у старим римокатоличким матичним књигама из унутрашњости Далмације.
Гњатовићи су најбројнији били у селу Билишане код Обровца, са 74 припадника 1948. године (извор: Лексик презимена СР Хрватске, 1976). Крсна слава је Никољдан. У Билишанима су од давнина, пошто је млетачким катастром 1709. године евидентирано чак 9 Гњатовића (записани као Игњатовић), власника посједа. Уписани су главар села Бороје Игњатовић пок. Радосава, Павле Игњатовић пок. Боже, Грујица Игњатовић, Радојица Игњатовић пок. Вукадина, Радан Игњатовић, Стеван Игњатовић, Сава Игњатовић, Станиша Игњатовић пок. Лазе и Вујица Игњатовић (извор: Задарско окружје на млетачком катастру из 1709; горњи котар, Марко Римац)
У селу Раштевић код Бенковца било је 57 Гњатовића 1948. године. Исто славе Никољдан. Према млетачком катастру из 1709. посједе су имали Стеван и Вуко Гњатовић (извор: Задарско окружје на млетачком катастру из 1709; средњи котар, Марко Римац и Горан Младинео).
У селу Паљув код Новиграда постоје малобројни римокатолички Гњатовићи, којих је 1948. било укупно 8, али имају претка евидентираног катастром из 1709. године, а у питању је Јанко Игњатовић пок. Ивана или Јована. Иста особа је сигурно била римокатоличке вјере 1699. године, пошто је записано његово вјенчање (извор: Familysearch.org, Матична књига вјенчаних римокатоличке жупе Новиград, 1693-1719).
У Лици су Гњатовићи у Ловинцу, у засеоку Расоја. Ту су 1712. земљу имали Сава, Илија и Трифун Гњатовић (извор: Попис Лике и Крбаве 1712. године, Карл Касер). Мањи број Гњатовића се почетком 20. вијека одатле преселио у нека околна села. Сви славе Никољдан, као и далматински презимењаци. Усташе су 1941. побиле око 80 Гњатовића из Ловинца (извор: Попис жртава рата 1941-1945, Хрватска). На попису 1948. остало је их је 33 (у 11 домаћинстава) из тог мјеста.
11. новембар 2025. у 10:41
Јовица Кртинић
Гњатовића у Лици, осим у Ловинцу, има и у следећим насељима:
Личко Церје, Рудопоље Брувањско, Штикада, Свети Рок.
Оно што је посебно интересантно јесте присуство микротопонима с основом Гњат* у личким селима с хрватском већином као што су:
Личко Церје (микротопоним Гњатуша)
Ловинац (Гњатуша, Гњатовка)
Ричице (Гњатуша)
Смокрић (Гњатуша, Бриг на Гњатуши, Бриг иза Гњатуше)
Свети Рок (Драга Гњатовића, Гњатовка)
Микротопонима с основом личног имена или презимена Гњатија / Гњатовић има и у насељима са српском већином:
Днопоље (Гњатијина долина)
Мазин (Долина Гњатина, Гњатина петина)
Тишковац Лички (Гњатина долина)
Прибудић (Цијепац Гњатин)
Напомена: Носиоци презимена Гњатовић у Лици су искључиво Срби и сви славе Св. Николу. Интересантно је да је у поменутим личким селима с хрватском већином (у питању су углавном буњевачке породице), Гњатовићи представљају готово једину српску породицу. Такође, лично име Гњато, Гњатија у Лици се среће искључиво код Срба.