Презиме Скареп присутно је код муслимана у Рашкој области, а забележено је и код Срба.
Са овим карактеристичним презименом Скарепи, y XVIII веку исламизирани Кучи, првобитно се јављају као становници Фијуља код Сјенице. Одатле су неки Скарепи доселили у Шавце код Новог Пазара, а други y Рожаје, у оном делу који се и сада, по њима, назива Скарепача. По другој верзији народног предања, у Скарепачи (Рожаје) живела су три брата. Један је остао да живи у Рожајама и тамо оставио своје потомство; други је отишао у Покрвеник код Тутина и од њега су тутински Скарепи, а трећи се настанио у Шавцима. За тутинске Скарепе се заиста тврди да је њихов предак дошао из Рожаја. Скарепау Шавцима нема, јер су се одселили у Турску и њихови потомци живе y Лакташима код Брусе.
У Покрвенику и сада има Скарепска махала. Многи Скарепи су променили презиме: Хасановићи, Смајовићи, Медовићи. У великом броју су се после Другог светског рата исељавали и њихових потомака има у Тутину и Новом Пазару.
Код Срба постоји и облик презимена Скарепа.
Генетичким тестирањем утврђено је да Скарепи у Рашкој области припадају хаплогрупи E-V13, тј. подграни карактеристичној за племе Кучи.
ИЗВОРИ:
Ејуп Мушовић, Становништво сјеничког и тутинског краја, Одељење за етнологију Филозофског факултета, Београд, 1989, стр. 99
Салих Селимовић, Нека презимена и њихово порекло на подручју Старе Рашке, Графичар Ужице, Ужице, 2020, стр. 464
Сто година Друге београдске гимназије (1870-1970), Друга београдска гимназија “Иво Лола Рибар”, Београд, 1970, стр. 669
Коментари (0)