Водовод и канализација у старом Београду

Познато је да је Београд још од врло старих времена имао барем некакав водовод, односно довођење пијаће воде са разних околних брда и узвишења.
Дуго времена је такав начин био довољан за потребе житеља. Ипак, током XIX века, када се почело са спровођењем урбанизма у савременом смислу и када су почеле да се подижу високе зграде, са бројним посебним становима или канцеларијама, морало се радити на нов начин. Нагло растући број становника се није могао ослонити само на изворе и бунаре, иако их Београд има у великом броју.

Значајан утицај на увођење водовода и канализације је имао доктор Владан Ђорђевић, током свог мандата на челу општине града Београда.

Београдски водовод и канализација запошљавају људе на разноврсним пословима. У матичним књигама се као очеви или кумови помињу:

Црква Светог Марка
водовод
благајник управе водовода, служитељ у управи водовода, контролор водовода, служитељ у водоводу, чиновник водовода
канализација
надзорник канализације

Вазнесенска црква
водовод
књиговођа на водоводу, чиновник при водоводу, шеф водовода, контролор водовода, шлосер у водоводу, надзорник управе водовода, магационер водовода, управник водовода

Црква Светог Саве
водовод
чиновник Управе водовода, чиновник водовода, контролор водовода, чувар водовода, раденик водовода, управник општинског водовода, писар Управе водовода, монтер водовода, писар у водоводу, контролор Управе водовода, инспектор водовода
канализација
раденик на канализацији, надзорник канализације, монтер на канализацији

Извор: матичне књиге рођених цркава Светог Марка, Вазнесенске и Светог Саве, у Београду