Презиме Оберкнежев, настало по (наследној) титули претка, присутно је код Срба у Банату.
У селу Бока, општина Сечањ, почетком 20. века било је 13 кућа Оберкнежевих:
– Оберкнежеви – дед садашњег старца био свештеник; има Оберкнежев салаш и бунар; „Симеунови” се звали кад су дошли из Србије, а краљ Фердинанд је, кад је долазио у њихову кућу, дао титулу „оберкнез” (јамачно је био већ кнез).
Крсна слава: Св. арханђел Михаило
У селу Бока, као истакнути припадници богомољачког покрета између два светска рата, такође се помињу Оберкнежеви.
Ново братство „Св. Сретења Господњег“ основано је и у селу Боки, у Банату, 28. октобра 1933. године. Свега 20–так чланова изабрало је за председника Стевана Оберкнежева, за секретара Илију Поповића, а за благајника Грозду Оберкнежеву.
Презиме постоји и облику Оберкнежевић, такође у селу Бока, али и у другим деловима Војводине.
У селу Бока, крајем двадесетих година 20. века продавницу мешовите робе држала је Јана Оберкнежевић.
Неславни припадник презимена Оберкнежевић био је Милош Оберкнежевић, коме је у време тзв. Независне државе Хрватске (НДХ) Анте Павелић поверио организацију Хрватске православне цркве, а који је све време трајања ове вештачки створене верске организације био секретар тзв. патријарха ХПЦ Гермогена.
ИЗВОРИ: Јован Ердељановић, Срби у Банату, Матица српска, Прометеј, Нови Сад, 1992, стр. 47; Драган Суботић, Епископ Николај и православни богомољачки покрет : Православна народна хришћанска заједница у Краљевини Југославији 1920-1941, Нова искра, Београд, 1996, стр. 140; Адресар Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Југословенско Рудолф Мосе а.д., Београд, 1929, стр. 416; Унија – политика Римокатоличке цркве према православним Словенима, Институт за политичке студије, Београд, 2005, стр. 222
-270x270.jpg)
Коментари (0)