Дурлић је влашко презиме фамилија у Рудној Глави, Дебелом Лугу, Лескову и Јасикову (на влашком Durļa, у множини Durluoń). Најстарији познати Дурлић је дошао из Решице (вл. Raśița), данас у румунском делу Баната (жупанија Караш-Северин)[1]. Из Баната, Дурлић је дошао у Србију, населио се у Бучје под Столом. Из Бучја, Дурлићеви потомци су због турскога зла пребегли у Лесково, а када су се тамо временом намножили, неки су отишли у оближња села. [2]
Према Антонију Лазићу[3], род Дурлоњи је досељен из села Бучје (општина Бор) у села данашње општине Мајданпек: Лесково (тамо славе Св. Алимпија) и село Јасиково (тамо славе Св. Николу).
У Бољевцу је 1901. забележен ковач Алекса Дурлић. [4]
Погинули 1912 – 1918 из села Лесково (данашња општина Мајданпек): [5]
ИЛИЈА ДУРЛИЋ (1870), ратни заробљеник, 9. пешад. пук трећег позива, умро у логору Хелбрун 24.06.1917.
ЈАНКО ДУРЛИЋ (1887), ратни заробљеник, умро је у логору Ламсдорф 09.03.1917.
ПАВЛЕ ДУРЛИЋ (1893), редов из кадра, 1. чета, 1. батаљон, 14. пешад. пук, умро 20.01.1915. године од тифуса у болници Тимочке дивизије у Раљи код Београда.
ПАУН ДУРЛИЋ, редов из резерве, 3. чета, 4. батаљон, 9. пешад. пук, погинуо 21.11.1914. године на положају Иве.
ПЕТАР ДУРЛИЋ (1887), редов, 3. чета, 2. батаљон, 14. пеша. пук, погинуо на Једрену 1913.
СЕРАФИМ ДУРЛИЋ (1895), ратни заробљеник, 2. батаљон, 14. пешад. пук, умро је у логору Старград 22.02.1918.
- Бројеви у заградама иза презимена означавају годину рођења или године старости страдалих.
- У коришћеним изворима до 1921. године датуми су наведени по старом календару.
У списку српских војника из Првог светског рата који су помрли као ратни заробљеници и сахрањени на војничком гробљу у немачком граду Улму, покрајина Баден–Виртемберг наводи се[6] и Серафим Дурлић:
| Ред. број | Презиме и име | рођен | јединица–чин | умро | парцела-гроб |
| 20. | Дурлић Серафим | 1896. | 14. пеш. пук | 22.2.1918. | 82-31 |
Нешто другачији подаци о смрти Павла Дурлића наводе се у књизи „Осечански крај у ратовима 1912-1918“:[7]
ДУРЛИЋ ПАВЛЕ из Лескова код Мајданпека, као редов 3. чете 4. батаљона 9. пешадијског пука погинуо у борби против Аустроугара на положају Ива 21. новембра 1914. године.
Члан фирме „Симоновић и Дурлић“ уписао је свога покојног ортака Јакова Симеоновића за утемељача Одбора Кола српских сестара у Петровцу на Млави. Као благајница одбора у овом месту за 1939/40 годину наводи се Савка Дурлић.[8]
Презиме Дурла је присутно[9] је у јужним и источним деловима Румуније са највећом учесталошћу у жупанијама Бихор , Мехадинци, Валча, Долж, Тамиш, Горж и Олт.
ИЗВОРИ:
[1] податке потврдио Паун Ес Дурлић, 1.3.2025
[2] Paun Es Durlić, VORBAR on-line leksikon vlaške kulture, https://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?id=1460, приступљено 1.3.2025.
[3] Антоније Лазић, Насељавање и развитак насеља у средњем и горњем Пеку, Гласник географског друштва, свеска XXV, Београд, 1939, стр. 32-33
[4] Св. Р. Христић, Трговинско-занатлијски шематизам Краљевине Србије, Биро централни за извештаје из иностранства и Србије, Београд, 1901, стр. 89
[5] Предраг Мирковић и Живислав Антонијевић, Србски ратни поменик, Браничево 1912 – 1918, књига III, општине Петровац на Млави, Жагубица, Мајданпек (део општине), Србски православни манастир Рукумија, Манастир Рукумија, 2014, стр. 505
[6] Предраг Пузовић, Прилози за историју Српске православне цркве, Византијско огледало, Ниш, 1997, стр. 313
[7] Милорад Радојчић, Осечански крај у ратовима 1912-1918, Народна библиотека Осечина и Музеј жртава геноцида Београд, Осечина-Београд, 2018, стр. 290
[8] Вардар: XXX Календар Кола српских сестара за просту 1941. годину – ИЗВЕШТАЈИ О РАДУ ГЛАВНОГ ОДБОРА КОЛА СРПСКИХ СЕСТАРА У БЕОГРАДУ, ЊЕГОВИХ ОДБОРА У ЗЕМЉИ И СРОДНИХ ДРУШТАВА ЗА 1939/1940 ПОСЛОВНУ ГОДИНУ, Штампарија и литографија „Раденковић“, Београд, 1940, стр. 61
[9] https://forebears.io/surnames/durla, приступљено 1.3.2025. Жупанија Бихор припада историјској области Трансилванији, Тамиш је у Банату, док су остале наведене жупаније у Влашкој.
Коментари (0)