Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева

Друштво „Порекло“ је покренуло пројекат тестирања староседелачких родова Старог Драгачева, што укључује сва насеља на територији данашње општине Лучани и нека рубна насеља општина Пожега, Ариље, Ивањица, Краљево и Чачак (видети слику):

Истраживањем су обухваћене породице чији су преци живели на овом подручју пре 1900. године.

Ранија етнографска истраживања показала су да међу становништвом Драгачева има одређен број врло старих родова, чије време досељавања се не може прецизније датирати. За неке од њих су ДНК тестови открили врло интересантно генетичко порекло (нпр. видети чланак “Сибињанин Јанко и његова (генетичка) веза са Србима“). Поред таквих, врло старих родова каквих ће још, верујемо, бити откривено овим истраживањем, Драгачево је у значајној мери насељено и током 17. и 18. века из Херцеговине, Старог Влаха и Старе Србије, а нарочито током и непосредно након Првог српског устанка, о чему пише историчар, проф др. Урош Шешум у свом раду “Антропогеографска студија као историјски извор за миграције становништва у време првог српског устанка са посебним са посебним освртом на Горње и Доње Драгачево” (УДК: 314.7:94(497.11)“1804/1835“):

“Драгачево је за време Првог српског устанка 1804–1813. било северна кнежина Пожешке нахије која је до 1806. године била гранична област устаничке Србије, што је од њега начинило прво сигурно прибежиште избеглица и добеглица из Рашке области и Полимља, нарочито након Карађорђевог похода у долину Рашке и Лима 1809. године, који је као последицу имао масовно пресељење Срба из околине Сјенице, Новог Пазара, Нове Вароши и Бијелог Поља.

Област је избеглице привлачила више од осталих јер се налазила на безбедној удаљености од немирне границе, а опет је била прилично близу долини Рашке и Лима. Поред тога, Драгачево се добеглицама чинило безбедним и зато што кроз њега нису пролазиле главне комуникације којима би наступала турска војска у случају распада српске одбране на јужној граници. Велики број једновремено пристиглих насељеника 1809. године исцрпео је земљишни фонд драгачевских села па је ове године углавном заокружено насељавање области и формирање њене етнографске слике. Избор Драгачева као насељеничког одредишта показао се веома мудрим 1813. године за време пропасти устаничке Србије, јер се област у првим данима распада устаничке одбране није нашла на путу турске војске, па није ни поделила ужасну судбину разарања са српским селима у долини Мораве, Саве и Дунава.

Поред географског положаја Драгачево је од разарања сачувала и храброст и одговорност народних првака; Хаџи Продан Глигоријевић успео је да на Мучњу спречи продор Турака од Новог Пазара и након што је Београд пао а Турци понудили амнестију народу, што је драгачевском војводи Авраму Лукићу омогућило да, понудивши предају, прими понуђену амнестију и без уласка осветничке турске војске у област коју је заступао. Драгачево није разорено ни 1814–1815. године, иако се налазило у средишту Хаџи Проданове буне и Другог српског устанка, првенствено захваљујући дипломатским и ратничким вештинама Милоша Обреновића.

Драгачево је, дакле, у најтежим годинама Српске револуције 1813–1815. успело да очува основну биолошку базу староседелачког и досељеничког становништва, односно да избегне разбегавање, изгибију и одвођење у робље становништва које је досељено 1809. године, па је зато и могуће готово у потпуности сагледати резултате имиграционих процеса у овој области током Првог српског устанка.

Поред тога што представља једну од ретких области у Србији у којима резултати насељавања за време устанка нису поништени или поремећени катастрофом устаничке државе 1813. године, Драгачево представља захвалан предмет истраживања и због времена у коме су спровођена антропогеографска истраживања. Наиме, антропогеографи су истраживање у Доњем и Горњем Драгачеву спровели у последњој деценији 19. века, па су анкетирани старци, као синови, чешће унуци досељеника могли да дају прилично поуздане податке, чак и да наведу место из ког се њихова породица доселила.”

Потребна финансијска средства за реализацију пројекта

Планирани узорак за овај пројекат је најмање 150 представника староседелачких родова Драгачева, а оптимално 250. То изискује значајна финансијска средства, у износу од минимално 9.000 EUR, те стога позивамо све заинтересоване појединце и компаније да помогну у његовом спровођењу – било финансијски или логистички.

У првој фази пројекта обезбеђена су средства у укупном износу од 400.000 динара – од г. Вука Поповића (30.000 дин) и наменске индустрије “Милан Благојевић” из Лучана (370.000 дин). Ове драгоцене донације омогућиће нам да смањимо цену тестирања коју плаћају учесници у пројекту са 7.000 динара на 4.000 динара (остатак од 3.000 динара до реалне цене теста биће покривен из Буџета пројекта “Драгачево”).

Позив фирмама и појединцима да подрже овај пројекат и даље је у току.  Уколико износ прикупљених средстава то буде дозвољавао, одређени генетички родови од посебног значаја за истраживање, биће додатно профилисани ради одређивања млађих грана којима припадају (WGS тестови и SNP панели).

Постоји више начина како можете подржати овај истраживачки пројекат Друштва “Порекло”:

1) Финансијском донацијом за фонд пројекта – из којег ће се финансирати ДНК тестирања драгачевских родова, према приоритетима које одреди уредништво Српског ДНК пројекта.

2) Финансирањем сопственог теста или теста представника другог староседелачког рода из вашег села који испуњава критеријуме

3) Помоћ на терену – проналажење представника одређених родова и прикупљање узорака пљувачке за ДНК анализу на Биолошком факултету, ради утврђивања генетичког порекла по директној мушкој линији.

Ако сте заинтересовани да учествујете у пројекту на било који од наведених начина, можете се пријавити путем контакт форме. Након што попуните пријаву, представници Друштва „Порекло“ ће вас контактирати, обавестити да ли испуњавате тражене услове и договорити се са вама око даљих корака тестирања. Списак приложника – људи и компанија које су финансијски помогле овај пројекат биће редовно ажуриран на овој страници.

Следи списак староседелачких и најстарије досељених родова (презимена) која ће имати приоритет приликом тестирања. Свесни смо да су неки родови можда променили име у односу на време када су пописани у етнографској литератури (нпр. Дмитровић -> Митровић, Милекић > Миликић и сл.) Уколико приметите грешке у табели, или знате која је слава родова код који недостаје овај податак у табели, можете нам ове информације послати путем формулара за контакт (напомињемо и да су неки од староседелачких родова Драгачева већ тестирани, па то може бити разлог што нису наведени у табели).

ДО САДА СУ ТЕСТИРАНИ СЛЕДЕЋИ РОДОВИ (ПРЕЗИМЕНА):