Uzun Mirko Apostolović i potomci

Uzun Mirko Apostolović i potomci

Uzun Mirko Apostolović rodio se 1782. godine u Brajkovcu (nekada zvan Smrdljikovac) kod Lazarevca, od oca Petra.
Bez dede Apostola i oca Petra je ostao 1791. godine. Oni su se borili na austrijskoj strani, kao frajkori.
Uzun Mirko po podizanju ustanka napušta terzijski zanat i priključuje se ustanicima.
On se posebno istakao u oslobođenju Beograda 1806., tokom Prvog srpskog ustanka, tako što je uspeo da neopaženo uđe i otvori Sava kapiju. Bio je ranjen u borbi sa turskom stražom na kapiji.
Učestvovao je u mnogim bitkama i bio ranjavan više puta u borbama tokom Prvog srpskog ustanka, a borio se i u Drugom ustanku.

Oženio se Smiljanom.
U Sabornoj crkvi su zabeležena njegova deca:
aprila 1821. Jelena
aprila 1832. Ljubomir

Jeleni je kumovao Nikola Nikolajević a Ljubomiru Aleksa Nikolajević.
Takođe, kod Jelene je zabeleženo da su roditelji i kum svi iz Beograda, dok kod Ljubomira stoji da je otac iz Paleža (kasnije Obrenovac) a kum iz Ostružnice.

Više godina je radio u službi kneza Miloša i potom bio carinik u Višnjici. Posle 1842. godine je zatražio penziju.
Povodom 50. godišnjice Drugog ustanka, 1865. godine, dobio je značajna odlikovanja – knez Mihailo mu je dodelio novouvedeni orden Takovskog krsta, a od kneza Nikole je dobio zlatnu medalju Obilića.
Uzun Mirko Apostolović je preminuo 20. novembra 1868. godine. Na umrlici se može videti da je udovac i penzioner, a upisana starost od okruglo sto godina – što ne može biti tačno.
Ako se uzme godina rođenja koja se navodi, 1782. (krštenica u to vreme svakako nije postojala), dobija se starost od 86 godina, što se može uklopiti sa vremenom dobijanja ćerke Jelene (sa 39 godina) i sina Ljubomira (sa 50).

Potomci

Ljubomir (sin Uzun Mirka), štabski kapetan, se 1860. u Sabornoj crkvi oženio sa Marijom Jovanović Okan, od oca Simeona. Kum je bio Konstantin Nikolajević iz Beograda.

U Beogradu i Valjevu su zabeležena deca Ljubomira i Marije:
novembar 1861. Jekaterina (Saborna) (do 1862.)
novembra 1863. Miroslav (Vaznesenska)
novembra 1865. Milan (Vaznesenska) (do 1877., učenik II razreda gimnazije)
decembra 1867. Radivoj (Vaznesenska) (do1869.)
novembra 1869. Jekaterina (Saborna) (do 1870.)
aprila 1871. Miloš (Saborna) (do 1871.)
avgust 1873. Ljubica (Valjevo)
oktobra 1875. Dragoljub (Saborna)
januar 1880. Branimir (Valjevo) (neoženjen, do 1900., u Beogradu proveo 15 godina)
17.08.1892. Milica (Niš, barem do 1929. neudata)

Kod prve Jekaterine je otac Ljubomir upisan kao Apostolović, dok je u svim sledećim slučajevima prezime Uzun-Mirković. Kum je Nikolaj K Nikolajević učenik.
Miroslavu (otac je ađutant) i Milanu (otac je kapetan jegerski) je kuma Jelena Nikolajević, ćerka pokojnog Alekse činovnika.
Radivoju (otac Ljubomir je major) kumuje Jelena Pljakić, neudata.
Kod druge Jekaterine i Miloša je otac ponovo upisan kao major. Njihov kum je Milosav Joksić poklovnik.
Kod Dragoljuba je zanimanje oca polkovnik brigadir narodne vojske, a kum je Ivan M Joksić podnarednik stajaće vojske (najverovatnije Milosavov sin). Svi su iz Beograda.

Miroslav (rođen 1863., unuk Uzun Mirka) se 1888. u crkvi Svetog Marka ženi sa Evicom Mijatović, ćerkom Vase i Katarine. Miroslav je tada bio pisar uprave varoši Beograda, a pokojni otac mlade je podporučik.
Kum na venčanju je Milenko Pavlović podpukovnik u penziji, iz Beograda.
Njihova zabeležena deca u Beogradu su:
februara 1889. Ljubomir (Sv Marka) (do 1889.)
januara 1890. Živka (Vaznesenska) (do 1890.)
oktobra 1891. Milica (Vaznesenska) (do 1892.)
maja 1894. Živko (Vaznesenska) (do 1898.)
Miroslavova supruga Evica umire maja 1898.

Drugi Miroslavov brak (Svetog Marka, 1901.) je sa Dragom Stanišić, od pokojnog Dimitrija trgovca i Smiljane.
Miroslav je upisan kao advokat, a kum im je Kosta Tomić advokat iz Beograda.
Zabeležena deca su:
novembra 1901. Divna (Vaznesenska)
juna 1903. Marija (Veznesenska) (do 1904.)
aprila 1912. Mirko (Sv Marka)

Dragoljub (rođen 1875., unuk Uzun Mirka) se ženi sa Jelisavetom Žujavić, od Dimitrija penzionera.
Zabeležena su njihova deca:
novembra 1910. Miroslav (Svetog Marka, pozakonjen 1927.)
septembra 1912. Nadežda (Svetog Aleksandra Nevskog) (udata 1936. za Popović Stanislava advokatskog pripravnika, dobijaju 1937. sina Borivoja)
1914. Ljubica rođena u Skoplju  24.12.1913./05.01.1914.

Dragoljub je preminuo 1941. godine.

Svi datumi do kraja Prvog svetskog rata su dati po starom.

Kumovanja

U parohiji Saborne crkve je Uzun Mirko naveden da je kumovao:
1824. Mariji, ćerki Peje ćurčije i Jovanke
1836. Jelisaveti, ćerki Peje Damnjanovića i Jovanke
1839. Gavrilu, sinu Peje Damjanovića i Jovanke
Roditelji su iz Beograda, dok se kum 1824. navodi kao iz Beograda a posle da je iz Paleža.
Može se pretpostaviti da se radi o istoj porodici, samo se zapisi razlikuju.

Ljubomir, sin Uzun Mirka, je kumovao, u Vaznesenskoj crkvi:
1864. venčanju Ilije Cvetkovića podporučika iz Beograda i Hristine Đurić, od oca Aleksija činovnika, iz Beograda. Kum je naveden kao kapetan.
Na krštenjima:
1864. Dragutinu, sinu Ilije Cvetkovića podporučika i Hristine
1866. Milevi, ćerki istih roditelja
1871. Milanu, sinu Ilije Cvetkovića poručika i Hristine
Kum je u prvom slučaju krštenja ađutant, posle je kapeten vojeni i najkasnije major vojeni.

Miroslav, sin Ljubomira, je kumovao, u Vaznesenskoj crkvi:
1871. Milutinu, sinu Ljubomira Popovića trgovca i Jelisavete
1876. Milutinu, sinu Cvetković Ilije poručika pjehotnog i Hristine
1878. Milosavu, sinu Cvetkovič Ilije kapetana vojenog i Hristine
Kum je u svim slučajevima naveden kao sin Ljubomira, u drugom slučaju se navodi da je sin polkovnika, a u trećem i da je učenik III razreda gimnazije.

Dragoljub, sin Ljubomira, je kumovao na venčanju u Vaznesenkoj crkvi:
Jevrema Damnjanovića artiljerijskog pukovnika, od Jovana i Drage, i Ljubice Trifunović, od Gaje trgovca i Jelice, iz Gornjeg Milanovca.
Kum je naveden kao pukovnik, a venčanje je obavljeno u Sremskim Karlovcima.