АУТОР: Бранко Д. Тодоровић
Матија Бан се родио у Петровом Селу код Дубровника 16. децембра 1818. године. Био је професор, политичар, књижевник, дипломата и академик, као и један од најпознатијих представника националног покрета Срба у Дубровнику, где је завршио гимназију и студије филозофије и пегагогије. У Београд се преселио 1844. године и бавио се многим пословима. По доласку је био васпитач Клеопатре Карађорђевић, ћерке кнеза Александра. Био је један од најплоднијих писаца и дугогодишњи шеф Пресбироа Министарства иностраних дела Кнежевине Србије (1861-1880).
Породица Матије Бана
У парохији Саборне цркве забележена су деца Матије Бана:
-јуна 1846. Љубомир
-марта 1848. Полексија
-фебруара 1855. Андреј
Љубомиру и Полексији је кума била Клеопатра Карађорђевић, кћи књаза, а Андреју је кумовала Полексија, удата Николаевић, такође кћи књаза. На крштењу Љубомира се помиње његова мајка пуним именом и презименом – Маргита Бартоло, што је једини помен њеног презимена пошто се Матија и Маргита нису венчали у Београду. Код крштења Андреја се Матија Бан први пут помиње као професор. Нажалост, синови нису били дугог века. Љубомир је поживео само до 1852. године, Светозар (није рођен у Београду) до 1853, а Андреј до 1856. године.
Професорова ћерка Славка се 1860. у Саборној цркви удаје за Арсенија Станојевића, официра из Крагујевца. Кум на венчању им је Младен Жујевић, начелник војске, из Београда. У Саборној цркви је новембра 1868. забележен њихов син Светозар, коме кумује Јован Жујевић, син Младена, члана земаљског совјета. Оцу је убележено да је капетан управитељ барутана, из Страгара, округ Руднички, становник Београда.
Полексија се 1864. у Вазнесенској цркви удаје за Стефана Теодоровића живописца (познат као Стеван Тодоровић). Кум им је Миливој Петровић, чиновник из Београда.
У Саборној цркви су записи о кршењу петоро њихове деце:
-јула 1865. Зорка
-октобра 1871. Душан
-новембра 1873. Љубица
-априла 1875. Милош
-августа 1883. Милан
Зорка 1865-1869, Душан 1871-1872 и Милан 1883-1893. нису дочекали пунолетство. Милош је завршио права, али се није женио. Живео је само до 1897. године.
Матија Бан је 1879. у цркви Светог Марка кумовао Миленку, сину књижевника Ђорђа Поповића и Марије, као и ћерки Добрили, истих родитеља, 1881. у Вазнесенској цркви. За Добрилу је отац уписан као секретар Министарства унутрашњих дела. Кум је у оба случаја уписан као чиновник.
Супруга Матије Бана, Маргарита, умире 1894. године, са 79 година. Записано је да из Тиноса, Грчка. Матија Бан умире марта 1903. године у Београду, са 85 година. Осим рођења Матије Бана, сви датуми су дати по старом календару.
Занимљивости
Године 1850. Матија Бан добија на поклон плац на коме подиже летњиковац. Добро опремљено имање је уништено током Првог светског рата и касније није обновљено. По њему, тај крај добија ново име – Бановац, данас познат као Баново брдо. Бан је први 1879. изнео идеју о подизању цркве Светог Саве на Врачару.
Коментари (0)