Презиме Миљешић присутно је међу Србима у Босанској Крајини.
У Крупи је почетком 20. века била једна кућа Миљешића за које се наводи да су дошли из Матаваза.
У Бањанима је почетком 20. века било шест кућа Миљешића и као и за оне у Крупи се наводи да су дошли из Матаваза.
У Матавазима је почетком 20. века било пет кућа Миљешића (две куће у засеоку Боснића село, а три у Матавазима).
За Миљешиће се наводи да су у Матавазе дошли са Змијања.
Крајем 19. века Миљешићи су пописани у Ру(ј)ишкој. Тог презимена није било у 20. веку у овом месту, већ релативно слично презиме Милешевић.
Крсна слава: Ђурђевдан
Жртве Другог светског рата:
Миљешић (Драган) Мара, рођена 1905. Српкиња, заклана од усташа 1941. код куће, Бањани
Миљешић (Јово) Петра, рођена 1927. Српкиња, заклана од усташа 1941. у масовном покољу, Бањани
Миљешић (Марко) Петар, рођен ?, Србин, убијен 1941. у директном терору, Бањани
Миљешић (Стеван) Мара, рођена 1877. Српкиња, убијена 1941. у директном терору, Бањани
Миљешић (Стеван) Мара, рођена 1889. Српкиња, убијена 1941. у директном терору, Бањани
Миљешић (Ђурђе) Стево, рођен 1911. Србин, убијен 1941. у директном терору, Доњи Агићи
Миљешић (Васо) Марко, рођен 1923. Србин, погинуо 1945. у НОБу, Зеница
Миљешић (Ђурађ) Божо, рођен 1921. Србин, погинуо 1943. у НОБу, Грмеч
Миљешић (Ђурађ) Лазо, рођен 1929. Србин, убијен од Муслима 1943. у збегу, Грмеч
Миљешић (Ђурађ) Милан, рођен 1923. Србин, погинуо 1944. у НОБу, Матавази
Миљешић (Ђуро) Гојко, рођен 1916. Србин, убијен 1943. у НОБу, Грмеч
Миљешић (Ђуро) Мирко, рођен 1919. Србин, погинуо 1945. и НОБу, Сремски фронт
Миљешић (Ђуро) Никола, рођен 1939. Србин, убијен од Муслима 1943. у збегу, Грмеч
Миљешић (Јово) Стоја, рођена 1888. Српкиња, погинула 1943. у НОБу, Грмеч
Миљешић (Лазо) Даница, рођена 1921. Српкиња, погинула 1943. у НОБу, Грмеч
Миљешић (Лазо) Ђуро, рођен 1929. Србин, убијен од Немаца 1943. у немачкој офанзиви, Матавази
Миљешић (Лазо) Душан, рођен 1925. Србин, погинуо 1942. у НОБу, Грмеч
Миљешић (Триво) Душан, рођен 1909. Србин, убијен 1941. у директном терору, Босански Нови
ИЗВОРИ:
Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини, објављено у Српском етнографском зборнику, књига 35; Порекло становништва, књига 20, Српска краљевска академија, Београд, 1925, стр. 394, 401, 406, 453 и 454.
Ђорђе Николајевић, Шематизам православне митрополије и архидијецезе Дабро-босанске за годину 1882., Земаљска тискара, Сарајево, 1882, стр. 168
Попис жртава рата 1941-1945 (Босна и Херцеговина), Музеј жртава геноцида, Београд, 2008, стр. 688, 878 и 907.
Коментари (0)