Ружић је село код Дрниша (Далмација), на јужном ободу Петровог поља, у подножју планине Мосећ. Ружић у ужем смислу се налази у самом подножју Мосећа, док су Гајине и Бучић на главицама (узвишењима) у пољу, а у прошлости су вођена као засебна насеља. Из 1485. постоје записи села Бухаја (Ружић у ужем смислу) и Бучића (записан Тома Бучић из истоименог села). Између Ружића и Мосећа постојала је тврђава Бухај по коме је село добило име. У свим турским дефтерима из 16. и почетка 17. вијека, наводе се села Бухај/Бухајци, Гајин и Бучић. Каснији назив Ружић настао је по истоименом влашком римокатоличком племену досељеном из западне Херцеговине. Они су у Петровом пољу имали свој катун , коме су припадали данашњи Ружић, Седрамић и Мосећ, а одатле су се кретали и према Шибенику. Нераскидива веза Ружића, Седрамића и Мосећа настављена је и током млетачке владавине, када су на челу биле харамбаше Обућине. Већина презимена је од давнина истовремено присутна у сва три села. Бучић је у почетку турске владавине пописиван у оквиру Отавица, а од 1574. се издваја као посебно село, једино које је било искључиво муслиманско. Ту је у 20. вијеку подигнут Маузолеј Ивана Мештровића из Отавица. Римокатолици припадају жупи Градац и тамо се сахрањују код цркве Св. Марије, а православци Лунићи у Кричкама, код Св. Ђурђа.
Попис становништва 1830. године: римокатолика 302, православаца 52 (укупно 354).
Попис становништва 1991. године: Хрвата 358, Срба 98, осталих 7 (укупно 463).
ПРАВОСЛАВЦИ
ЛУНИЋ – Ђурђевдан
- 1689. Петар Лунић је међу досељеницима из Јања код Шипова (Босна) у Бителић, а Лунићи су имали посједе и у Ружићу; 1710. у Ружићу су пописани Петар и Јован Лунић; 1735. Никола, Павле и Савко Лунић; 1755. Симо, Јован, Лука и Петар Лунић; у Бителићу их више није било у 20. вијеку; 1948. пописана су 103 Лунића у Ружићу (тада заведени под Кричке).
ПРАВОСЛАВЦИ/РИМОКАТОЛИЦИ
МИЛАКОВИЋ – Ђурђевдан
- крајем 19. и почетком 20. вијека у Ружић долазе са Мосећа као православци и као гркокатолици/римокатолици (првобитно су сви били православци, а унијаћењем 1830-их неки постају гркокатолици, па затим римокатолици); 1878. православац Дамјан/Дакула Милаковић пок. Томе се наводи као становник и Мосећа и Ружића; 1915. гркокатолик/римокатолик Никола Милаковић пок. Игњата је умро у Ружићу; 1948. пописано је 6 Милаковића у Ружићу.
РИМОКАТОЛИЦИ
ВЕСТИЋ/ВЕШТИЋ
- 1590. Никола Фестић; 1611. Никола Фестић-Марковић, Никола Фестић пок. Томе и Јурај Фестић-Антоновић; 1613. Никола Фестић-Томић; 1734. умро Мартин Вештић; 1756. Илија Вестић; 1948. пописан је 51 Вештић/Вестић у Ружићу.
ЕЛЕЗ
- 1712. Мио Елез; 1756. Тома Елез са Мосећа има посједе у Ружићу; 1948. пописано је 9 Елеза у Ружићу.
ПАРАЋ
- 1756. Тома Параћ; крајем 18. вијека Иван и Анте Параћ; невезано за њих, у истом периоду су постојали Параћи у Бучићу; 1948. пописан је 21 Параћ у Ружићу (укључујући Бучић).
ЗЕКОЊА (огранак Обућина)
- 1769. Божо Обућина-Зекоња; одселили у Бошњаке у Славонији, а у Ружићу их 1948. више није било.
ЗВИЦЕР (вјероватно огранак Обућина)
- крајем 18. вијека Тома Звицер и син Мартин; 1948. пописано је 7 Звицера у Ружићу.
ШАРИЋ (огранак Обућина)
- почетком 19. вијека Иван и Јосип Шаре у Ружићу, а још неки Шарићи са Мосећа и Седрамића су имали објекте; 1948. пописано је 27 Шарића у Ружићу.
ДУГЕЧ (огранак Обућина)
- 1756. Мате Дугеч-Обућина и Шиме Дугеч-Обућина; 1878. Јуре, Марко и Грго Дугеч пок. Шимуна; 1948. пописан је 21 Дугеч у Ружићу.
СКЕЈО (огранак Обућина)
- 1878. Шимун Скејо пок. Мартина, досељеник са Мосећа; 1948. пописано је 16 Скеја у Ружићу.
БУНАРЏИЈА
- 1756. Пава и Брне Бунарџија; крајем 18. вијека Стипан Бунарџија; 1948. пописан је 1 Бунарџија у Ружићу.
ШПЕРАНДА (огранак Параћа са Мосећа)
- крајем 19. вијека Стипан Шперанда се доселио са Мосећа, код Бунарџија; 1948. пописано је 6 Шперанда у Ружићу.
МИЈАТОВИЋ
- почетком 19. вијека Цвитко Мијатовић са Мосећа имао појату; 1878. Шимун Мијатовић пок. Николе у Ружићу; 1948. пописано је 14 Мијатовића у Ружићу.
ПУЋО
- 1878. Марко Пућо пок. Андрије, а његов отац досељен као ковач (матица у Кањанима); 1948. пописано је 8 Пућа у Ружићу.
БИЛАГА (од 18. до почетка 20. вијека)
- крајем 18. вијека Павле Билага који је имао Врању и Јуру; вјероватно огранак Обућина, могуће од Николе Обућине-Биле са катастра 1756; Павле/Пава Билага био жив 1914. године, а презиме не постоји 1948. (њихова кућа припада Елезима).
У Гајинама:
ВАЛИЏИЋ (надимак Шешула у 19. вијеку)
- 1707. Лука и Тома Валиџић; 1708. Шимун Валиџић; 1756. Никола, Јуре, Маријан, Никола пок. Петра, Иван пок. Јуре и Тома Валиџић; значајна породица која се у доба турске владавине селила у Љубитовицу код Трогира (од њих презимена Турковић, Алајбег, Рапић, Муњиза, Дебак, Муселин) и на подручје Оклаја у Промини (Валиџић и Светина – по Светину Валиџићу из 1680-их), а од Валиџића су и Врбатовићи из Умљановића; 1948. пописано је 11 Валиџића у Ружићу.
ДЕБАК (огранак Валиџића)
- крајем 18. вијека Јуре Валиџић-Дебак; 1948. пописано је 9 Дебака у Ружићу.
БИЛАЋ (огранак Валиџића)
- крајем 18. вијека Иван и Дујам Билаћ; 1948. пописано је 14 Билаћа у Ружићу.
МАРИЈАН (огранак Валиџића)
- 1756. Маријан Валиџић; крајем 18. вијека Никола Маријан; 1948. пописана су 4 Маријана у Ружићу.
ЈУКИЦА (огранак Валиџића)
- 1756. Иван пок. Јуре Валиџић (вјероватно предак), а крајем 18. вијека Јуре Јукица; 1948. пописано је 69 Јукица у Ружићу.
У Бучићу:
БОЈЧИЋ
- 1712. Марко Бојчић; крајем 18. вијека Иван и Бартул Бојчић; фра Лујо Плепел 1933. наводи Бојчиће из Бучића као покрштене муслимане, тј. село Алије Бојчића, а у једном млетачком извору село Кричке се наводи као некадашњи посјед бегова Бојића који су прихватили хришћанство, а то би требало бити за вријеме Кандијског рата (Бојчићи у Кричкама су издвојени у плодном пољу које се зове Беглук); Тадија Бојчић је био римокатолик 1680-их, када се са многим другим људима са турске територије повукао у Шибеник, на почетку Морејског рата; 1948. пописана су 64 Бојчића у Ружићу.
ВУКИЧЕВИЋ
- 1733. у Бучићу Цвитко Вукичевић; 1756. Петар, Фране, Иве и Јаков Вукичевић, те Јуре Калпић-Вукичевић; 1948. пописана су 2 Вукичевића у Ружићу.
ПАРАЋ
- 1756. Иван Пераћ у Бучићу; 1948. пописан је 21 Параћ у Ружићу.
ПИУК/ПИЈУК
- 1737. у Бучићу умрла Антица Пијук; 1948. пописана су 23 Пијука у Ружићу.
АРАМБАШИЋ-КУКЕЉ (у 18. и 19. вијеку)
- 1712. Андрија Арамбашић; крајем 18. вијека Грго Арамбашић-Кукељ; није их било 1948.
ГАБРИЋ
- 1879. Бариша Габрић пок. Мартина, који је дошао из Отавица, а заселак је касније формиран између Великог и Малог Мидењака; 1948. пописано је 19 Габрића у Ружићу.
Извори:
- Млетачки катастри и матичне књиге рођених, умрлих и вјенчаних (истраживачки рад аутора).
- Подаци из турског периода су преузети из књиге “Петрово поље у врелима османског раздобља (1528-1604)”, Александар Јаковљевић и Невен Исаиловић, 2019. год. (осим о Бојчићима и Валиџићима који нису разматрани у тој књизи).
- Подаци о Вестићима су преузети из рада “Морлаци у Шибенику између Ципарског и Кандијског рата”, Кристијан Јуран, 2015. год.
- Подаци о досељавању Лунића у Бителић су из књиге “Срби у Цетинској Крајини”, Божидар Симић и Филип Шкиљан, 2017.
- Подаци о презименима са пописа становништва 1948. године преузети су из “Лексика презимена СР Хрватске”, 1976. год.
Коментари (0)