Порекло становништва насеља Крупа на Уни. Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића из 1925. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
За известан број села с обе стране Уне (од Грмеч планине до Ћорковаче на граници с Банијом) потребно је било административно средиште нахије, казе, котара. Уз потребе код власти требало је подмиривати о једном путу и трговачке потребе. До Омерпаше то је био Бужим. Одатле је премештено седиште ново установљене казе у Крупу.
Састав Крушинце са Уном твори овећу зараван речних наноса. Пре него се слије у Уну прима један њезин млаз (рукавац) који се зове Унаџик. Тиме творе велику аду и више мањих. Од крупске заравни престаје литичаст карактер унске долине изузев Текије, Вранкамена и Дренове Главице где се над Уном јавља љути карст. У крупској заравни се слевају у Уну: Календер, Кречана, Кобиљњак и Вучијак. Вучијак је доведен као водовод 1885. г. Карактеристичне су две уседлине на којима су делови насеља. Те су у линији карсне заравни између Липика и Хума и оголићене стене љутога карста са остацима средовековног града над унским слаповима где су млини. На месту где је велика православна црква било је, веле, језеро, које је засуто са уседлине где је насеље.
Насипан је град између кула и то језеро. (Кад је копан темељ цркве код шестог метра налазили су засут плот и животињске кости).
Воде.
Варош и Пазарџик служе се водом са чесме, која је доведена са Вучијака. Горња Махала има неколико чатрња. Говедарница носи воду са Крушнице и Симиновца. Друга је чесма Текија код жељезничког тунела. Крајњи се делови Крупе служе водом са врела: Олуке, Радоња, Јаме, Јогића Врела и Женске Воде у Ћојлуку.
Земље и шуме.
Највећи је део зиратних земаља у заравнима. Деле се на Горње Луке, Доње Луке, Кречану, Аду, Луг и Баре. Баре натапа Вучијак. Луг је у завијутку Крушнице. Ту и ливаде и оранице. У Кречани, Горњим Лукама, Доњим Лукама и Ади су претежно оранице, где роди кукуруз.
Тип насеља.
Крупа има звездаст облик. Четири се цесте састају. Из Бихаћа, Новог, Цазина, Сански Мост—Петровац. Пети је сеоски пут преко Говедарнице за Петровиће, Дубовике и Велику Рујишку. Главни је део насеља на превоју уседлине и на тераси Хума при слазу у зараван под оголићену стену где је град. Има облик трокута у коме је главна чаршија са црквом и џамијом. Око цесте је за Бихаћ Доња Махала или Сокак Махала. Уз цесту за Сански Мост—Петровац је Горња Махала.
Пазарџик је између Житарницс и Уне. Устиколина је под Хумом више Унаџика. Пазарџик и Устиколина имају једва приметан амфитеатралан порећај оронулих кућа са диванама. Од главних путева воде више „прогона“ Уни и Крушници. Око њих се развијају мање махале. Блажни је сајам на Говедарници. Углавном се Крупа дели на пет делова: Варош, Пазарџик, Устиколина, Доња Махала (Сокак Махала) и Горња Махала.
Као засебне крајеве узимају: Подхум, Захум, Ћојлук, Говедарницу, Светињу, Разбојну, Тарлу, Кречану, Турски Пученик, Међумостове, Горње Луке и Доње Луке.
У вароши су:
Билчаревић 1 к., Блажевић 1 к., Цисар 1 к., Чулић 1 к., Ћулибрк 1 к., Чорак 1 к., Ћургуз 1 к., Добројевић 1 к., Гаковића 7 к., Грмуше 1 к., Илачевић 1 к., Јовановићи 8 к., Мајкић 1 к., Николићи 2 к., Предојевићи 2 к., Петровић 1 к., Ратковић 1 к., Стефановићи 3 к., Студен 1 к., Станивуковићи 2 к., Секулић 1 к., Стјепановић 1., Сенићи 2 к., Станковић 1 к.,Смиљанић 1 к., Тешановић 1 к., Тодићи 2 к., Танкосић 1 к., Вајагић 1 к., Вучковић–Поповић 1 к., Вигњевић 1 к., Вукобратовић 1 к., Зељковићи 4 к., Качавенде 2 к., Кујунџић 1 к., Филиповић 1 к., Вукмановић 1 к., Опачић 1 к., Беуковић 1 к., Шолић 1 к., Вејиновић 1 к., Миљешић 1 к., Торбица 1 к., Недимовић 1 K., Свилар 1 к., Бањац 1 к., Зорић 1 к., Срдић 1 к., Мирковић 1 к., Чича 1 к., Илић 1 к., Тодић 1 к., Кењало 1 к., Ковачевић 1 к., Станишић 1 к., Карановићи 2 к., Ковачевићи 2 к., Кресоја 1 к., Лалић 1 к., Јованић 2 к., Лујиновићи 2 к., Мазалица 1 к. и Мандићи 3 к.
У Пазарчику су:
Арнаутовић 1 к., Алићехајић 1 к., Алиџановићи 3 к., Алијагић 1 к., Авдагићи 4 к., Алуновићи 2 к., Брунчевић 1 к., Бешић 1 к., Берберовић 1 к., Бркићи 2 к., Бапићи 2 к., Чаушевић 1 к., Чалић 1 к., Делић 1 к., Диздаревићи 4 к., Гулан 1 к., Грбићи 2 к., Хамулићи 2 к., Хоздић 1 к., Хускић 1. к., Хаџипашић 1 к., Хинић 1 к., Хукановић 1 к., Хоџићи 3 к., Хасановић 1 к., Харбаши 2 к., Хаскић 1 к., Ибрахимовић 1 к., Јогићи 7 к., Крупићи 3 к., Куленовић 1 к., Казићи 6 к., Машићи 3 к., Мушкићи 2 к., Матијевић 1 к., Мишковић 1 к., Новкињића 3 к., Окић-Бегановићи 2 к., Османбеговић-Крупић 2 к., Пашалићи 13 к., Пиралић 1 к., Рамићи 4 к., Сулејмановић 1 к., Сафићи 4 к., Шарићи 18 к., Шувалићи 2 к., Топаловић 1 к., Тузиновић 2 к. и Бадњевић 8 к.
У Устиколини су:
Алагићи 6 к., Бекташевић 1 к., Даутовић 1 к., Караибрахимовић 3 к., Спахићи 2 к. и Татаревићи 3 к.
У Горњој Махали:
Арнаутовић 6 к., Бишчевићи 9 к., Бешировићи 4 к., Чехајићи 3 к,, Ћемаловић 1 к., Човић 1 к., Делалић 1 к., Џигумовић 1 к., Езићи 2 к., Кабљагићи 18 к., Кецман 1 к., Куртовић 1 к., Месићи 10 к., Махићи 3 к., Мујчићи 1 к., Мујетић–Реџановић 1 к., Насић 1 к., Суљићи 3 к., Шабановић 1 к., Штрпци 2 к., Тулићи 3 к. и Кресоје 1 к.
У Сокак Махали:
Бадњевићи 9 к., Беширевићи 2 к., Бајрић-Чајић 1 к., Берберовић 1 к., Бегићи-Сарајлије 2 к., Богићи 1 к., Џафићи 3 к., Хаџићи 14 к., Хасићи 5 к., Хасићи 1 к., Хусављевић 2 к., Хусаревић 1 к., Кадићи 15 к., Кочићи 9 к., Колер 1 к., Мустеданагић 2 к., Милановић 1 к., Слијепчевић 1 к., Сантрач 1 к., Супанчић 1 к., Шертовићи 14 к., Терзићи 5 к,, Топчагићи 2 к., Велагићи 1 к. и Заначић 1 к.
На Говедарници:
Адамовић 1 к., Ерор 1 к., Гаковић 1 к., Јованић 1 к., Кокоруш 1 к., Колунџија 1 к., Пилиповић 1 к., Мајкић 1 к., Радмиловић 1 к., Шалабалија 1 к., Половина 1 к., Ћупурдија 1 к. и Дрљача 2 к.
У Перни су:
Скенџићи 4 к.
На Турском Пученику:
Бокани 4 к., Бјељац 1 к., Баста 1 к., Бањац 1 к., Бабић 1 к., Дукићи 2 к., Хајдуковићи 4 к., Јepковић 2 к., Љиљак 1 к. и Шипка 2 к.
У Светињи су:
Гулани 2 к. и Јарићи 1 к.
На Разбојни су:
Кнежевић 1 к.
У Тарли:
Мудринић 1 к.
У Захуму:
Рађеновић 1 к.
У Подхуму:
Клашња 1 к., Гачић 1 к., Тодић 1 к. и Бокан 1 к.
У Кречани су:
Бешићи 2 к., Хинић 1 к., Васиљевић 2 к. и Заклан 1 к.
У Међумостови:
Драгићи 2 к., Тадић к., Ђукић 1 к. и Мишковић 1 к.
Привреда и занимање становништва.
Поред административног Крупа је и привредно средиште среза. Ту измењују производе подпланински крајеви са више стоке и дрвене грађе са доњим деловима среза, где је више жита, свиња и воћа. Ту се сувишак свиња из доњих делова среза продаје за подпланинска села, а купују се овце за доња села где их чешће затире „метиљ“. Крупа је посреднички пазар за сеоске трговце из околине, који купују свиње у Приједору па препродавају трговцима из Беширевића Крајине за Лику и Кордун преко Бихаћа и Тржачког Раштела. Жељезница је изграђена од Новога до Крупе после (првог светског) Рата. Тиме је промет знатно ојачао. Док није изграђена Штамбајзова шумска железница Приједор—Дрвар—Книн и личка жељезница, Бјелајско Поље, Уначка и Островичка Жупа су са знатним деловима Лике привредно комуницирали преко Крупе за Нови. Тиме је Крупа постала знатно трговачко место и развила се несразмерно са релативно сиромашном околином.
Развио се банкарски рад већих размера (банкарски је рад развио Јефто Колаковић из Брчког, а старином из Херцеговине. Показује много спекулативна духа. Исељеници у Америци из срезова крупског, петровачког, бихаћког и цазинског шаљу му улоге на штедњу). Свега у Крупи има 224 трговине са занатлијама.
Имена.
Крупа је, веле, од узвика чобанице кад је нашла град у шуми: „ево крупна камена“. Турски су називи: Кршље Тећија, Тарла, Ћојлук, Унаџик, Пазарџик, Календер, Карађол, Ташлија и Ђоја. Разбојна ради сукоба са разбојницима. На нестала насеља подсећају: Гаврановића Воће, и Бубаловића Луке.
Старине.
Преуређен је за парк и поправљени су зидови средовековног града кога спомиње познати путник Курипешић (Rad Jugoslavenske Akademije, књ. 56, стр. 153). Ту је једно време био санџакбег до освојења Острожца. Седиште му се помицало: Каменград—Крупа—Острожац—Бихаћ. За Хумом се распознају остаци цркве. На Кутањи су андови некаква града. Под Хумом су добро очувани зидови цркве која је изгорела уз Буну 1875—78. г.
Порекло становништва.
При паду Крупе један се сакрио у бадањ. Потурчио се и он је предак Бадњевића. Има их:
-Бадњевића 17 к., Пашалића 13 к., Топчагића 2 к., Диздаревића 4 к., Шибића 1 к., Авдагића 4 к. Из њихова племена су били заповедници нахија, који су се после звали капетани, све до претка Крупића, који је пре 200 г. дошао из Арнаутлука и који су се звали у почетку Арнаутовићи. Потурчени предак Бадњевића погинуо је при освајању Бихаћа.
Старинци су поред Бадњевића и:
-Езићи 14 к. и од њих Шарићи 18 к. Сва је прилика да су старинци и истурчени Хојсићи, који се спомињу у овим крајевима као каштелани (Radoslav Lopašić, Bihać i Bihaćka krajina, стр. 21). Преци су им стајали под градом и из њихова је племена био капиџибаша. Много их је одселило иза Окупације и Анексије у Турску.
Пре 300 г. доселио је од Каменграда предак Кадића 15 к. и Шертовића 14 к. Од Шертовића су и Мусићи 11 к.
-За Стегиће не знају одакле су дошли. Вероватно да су старинци исламизовани. Од њих су:
-Терзићи 5 к., Хусаревић 1 к., Џафићи 3 к., Хасић 1 к. и Спахићи 2 к.
Из Лике су иза Карловачког Мира Meсићи 10 к. и Кабљагићи 18 к. Најпре су Кабљагићи стајали у Гудавцу више Крушиичког Врела, где су имали на врелу ступу за барут. Уз Буну су саселили од ешкије у Круну и ту остали.
Тада су из Лике:
– Јогићи од којих су: Ненадовићи 7 к., Хасановић 1 к., Алуновићи 2 к., Бркић 1 к., Окић 1 к.
-Из Лике су: Сулејмановићи 1 к. и од њих Алаџановићи 3 к. и Хамулићи 2 к. Из Лике су иза Карловачког Мира:
-Кочићи 9 к. 14 од њих Велагић 1 K. и Реџићи 11 к. Рекоше да су „старо колино“, а не знају одакле су:
-Козићи 6 к. 14 од њих Хоздићи 1 к. и Хускић 1 к.; Ћехајићи 3 к., Хукановић 1 к., Хоџићи 3 к., Машићи 3 к., Караибрахамовићи 3 к., Тулићи 3 к. и Тузиновићи 2 к.
Не сећају се којему соју спадају: Шабановић 1 к., Махмутовић 1 к., Бужамкићи 10 к., Мујичић 1 к., Хусовљевићи 2 к., Бегташевић 1 к., Црнић 1 к. и Реџиновић 1 к.
Беговска породица Крупићи су Арнаутовићи. Иза Бадњевића су из њихова племена капетани бужимске нахије.
Има их Крупића 10 к. и Османбеговића 2 к.
После Омерпаше Арнаутовићи 6 к. из Арнаутлука и Хаџићи 14 к. Хаџића је предак Хаџија Торлак из Македоније.
Иза Омерпаше су: Ћемаловић 1 к. из Санског Моста; Брунчевић 1 к. из Никшића; Махић 1 к. из Новога; Слијепчевић 1 к. из Варцар-Вакуфа (обамро) и Бегић–Сарајлија из Сарајева, за кога веле да је потомак Пиње Барјактара.
Из Лике су за рата 1683.—1699. Алагићи 6 к. Предак им је из племена Козлице. Био је код Мустајбега Бадњевића сеиз и спасао му живот под Бужимом, кад су ударали Каури. Даде му капетан Луг.
Пре 50 г. су: Суљићи 3 к. из Отоке; Даутовићи 1 к. из Бужима и Делић 1 к. из Бихаћа.
Уз Буну су 1875. претежно од ешкије саселили: Хасићи 5 к. из Кулен Вакуфа; Џигумовић 1 к. из Кулен Вакуфа; Делалић 1 к. из Цазина; Бапићи 2 к. из Коњодора:
Берберовићи 2 к. из Бихаћа; Алијагић 1 к. из Јасенице; Алићехајић 1 к. из Тржца; Хаџипашић 1 к. из Стијене; Ибрахимовић 1 к. из Арапуше; Харбаши 2 к. из Дубовика; Куртовић 1 к. из Арапуше; Новкињићи 3 к. из Дубовика; Нунић 1 к. из Бадића; Пиралић 1 к. из Бихаћа; Порић 1 к. из Бужима; Татаревићи 3 к. из Кључа; Топаловић 1 к. из Језерског и Шувалића 2 к. из Новога.
Беговске су породице из околних села: Бишчевићи 9 к., Беширевић 4 к., Куленовић 1 к. и Церић 1 к.
Из околних су села пре 20 г.: Сивић 1 к. из Остружнице; Мустеданагићи 2 к. из Отоке; Сефићи 1 к. из Остружнице; Насићи 1 к. из Јасенице; Чаушевић 1 к. из Бужима; Седић 1 к. из Јасенице; Балтић 1 к. из Језерског; Чајић 1 к. из Пећи и Бешићи 2 к. из Отоке на материнство.
Православне породице.
Пре Омерпаше није било православних породица у Крупи него неколико бегунаца од војске из Лике. По казивању стараца од 97 г. Нике Билчаревића први су населили Билчаревићи од Грахова. Звали су се Клинцови. Предак неки далеки ткао биљце па прозван Билчар. Славили су Никољдан и како их је помела мећава кад су ишли по пиће на море одаберу прољетни светац Св. Матију. Никин брат је био набављач за војску Омерпаше. Имао је више „бисажара“ који су продавали робу по селима. После су се „затрговчили“ и настанили у Крупи. Тада је село нахије пренео Омерпаша из Бужима у Крупу. И Стари Мајдан почео да опада, па су се занатлије почеле да расељавају из њега. Како је Крупа напредовала већи део је доселио у Крупу. Од 1850.—1860. населили су из Мајдана:
-Стефановићи З к. (Јовањдан) предак им је био екмешчија, а синови и унуци трговци;
-Станивуковићи 2 к. (Ђурћевдан) је стариначка породица. Од Гламоча су населили у Јелашиновце. Отац Станивуковића саселио је у Стари Мајдан и био терзија. Из Мајдана је населио у Крупу. Синови су му трговци.
-Вајагићи 1 к. (Арханђеловдан) старином са Попине у Стари Мајдан, а одатле у Крупу – Из Мајдана су и:
-Вуковићи – Поповићи 1 к. (Ђурђевдан); Рајчевић (Ратковић) 1 к. (Лазареву Суботу). Предак им је из Русије негде од Црног Мора. Био је једно време писар код књаза Милоша, после код сарајевског владике и најпосле код капетана у Приједору. Бег га силом ожени и насели у Машане. Одатле сасели у Мајдан а из Мајдана у Крупу.
Из Мајдана су:
-Петровићи 1 к. (Ђурђевдан) и Мајкићи 2 к. (Ђурђевдан).
-Од 1850. до 1860. доселили су:
-Секулић 1 к. (Ђурђевдан) из Лијевна. Старином је из Боке.
-Николић 1 к. (Јовањдан) као казанџија из цинцарског насеља Чипулића код Бугојна.
-Стјепановић 1 к. (Јовањдан) из Сарајева.
-Добројевић 1 к. (Стефањдан) са Калати више Кулен Вакуфа. Старином су с Југа, и дошли у северну Далмацију. Три су брата кренула из Далмације у Босну. Марко Добројевић је умро без потомака. Мати му је из породице Родића. Сво имање оставио је српској школи и просвети. Дед му је био у Доситејевој школи у Плавну. Добротвор је Српског Географског Друштва.
-Сенићи 2 к. (Никољдан) из Мале Рујишке. Деда је садашњих дошао као туфекџија од Шапца у Нови. Није му се допало, па насели у Малу Рујишку.
-Предојевићи 3 к. (Св. Алимпију) са Предојевића Главице.
-Зељковићи 4 к. (Ђурђевдан) из Перне, где су дошли из Трубара.
-Драгићи 2 к. (Св. Вартоломеја) из Зелиновца и „једно“ су веле са Кецманима.
Из Херцеговине су:
-Јовановић 7 к. славе Јовањдан. Отац данашњих Јовановића, Никола, доселио је из Херцеговине, из Фотнице, где се звао Попара. Био је једно време трговачки момак код трговачке куће Кујунџића и Лијевну. Отворио је филијалу Кујунџића у Крупи. Има 7 синова. Продавао је фочанске ножеве, па га зову „Фочо“.
-Јовановићи 2 к. (Никољдан) из Попова Поља.
-Бабићи 2 к. (Јовањдан) звали се Кујићи (обамро).
-Ковачевићи 2 к. (Јовањдан).
-Васиљевићи З к. (‘Бурђевдан) из Бегове Куле и звали се Чичковићи.
-Ковачевић 1 к. (Јовањдан) из Попова Поља.
-Тетиновић 1 к. (Јовањдан) из Попова Поља.
-Пре Окупације су:
-Кнежевић 1 к. (Никољдан) са Цвијетнића;
-Бањац 1 к. (Јовањдан) из Бјелајског Поља;
-Карановић 2 к. (Ђурђевдан) са Бобуљаска.
Са околних су села саселили пре Окупације:
-Вејиновић 1 к. (Св. Василију) из Велике Рујишке;
-Мазалица 1 к. (Јовањдан) из Суваје;
–Ћулибрк 2 к. (Јовањдан) из Велике Рујишки;
-Гаковићи 7 к. (Никољдан) из Велике Рујишке;
-Тодићи 2 к. (Арханђеловдан) из Перне;
-Дражић 1 к. (Ђурђевдан) из Велике Рујишке и:
-Недимовићи 3 к. (Ђурђевдан) из Јасенице.
Пре окупације су из Лике:
-Вигњевић 1 к. (Св. Василију);
-Лујиновић 1 к. (Никољдан);
-Половина 4к. (Јовањдан) из Лапца и Љиљак 1 к. (Никољдан);
-Гачић 1 к. (Св. Пантелију) од Сане —првих година иза Окупације;
-Кpecoja 2 и. (Никољдан) од Далмације;
-Мандићи 3 к. (Никољдан) од Унца;
-Кокоруш 1. к. (Јовањдан) из Смољане;
-Срдић 1 к. (Никољдан) из Дрвара;
-Торбица 1 K. (Стефањдан) из Трубара;
-Бањац 1 к. (Јовањдан) из Поља;
-Пилиповићи 2 к. (Св. Алимпију) са Цвјетнића:
-Рађеновићи 1 к. (Ђурђевдан) из Осредака;
-Танкосић 1 к. (Ђурђевдан) из Осредака;
-Шипке 2 к. (Марковдан) из Дугопоља;
-Ћирићи 1. к. (Св. Вартеломеја) из Поља и:
-Кецман 1 к. (Св. Вартоломеја) из Поља.
-После Окупације је:
-Чулић 1 к. славе Никољдан. Предак им као харамбаша у Далмацији изгубио ухо у окршају и назван „Чуле“. Најпре су пали на Рујишку. Одатле одселе једни у Џанкића Ракане. Из Ракане је Тоде Чулић.
-Из околних су села после окупације:
-Штрпци 2 к. (Ђурђевдан); Дрљаче 2 к. (Трифуњдан) из Суваје;
-Адамовић 1 к. (Јовањдан) са Војевца;
-Стојаковић (Никољдан) из Суваје;
-Сантрач 1 к. (Св. Пантелеју) из Малог Радића;
-Тодоровић 1 к. (Никољдан) из Залина где се звао Бургуз;
-Јовчић 2 к. (Никољдан) из Велике Рујишке, а звали су се Давидовићи;
-Ковачевић 1 к. (Св. Стевана Дечанског) из Пученика и:
-Качавенде 2 к. (Никољдан) са Војевца.
После Окупације су:
–Станковић 1 к. (Ђурђевдан) из Бихаћа;
-Блажевић 1 к. (Никољдан) из Новог привела га мати и обамро;
-Грбић 2 к. (Срђевдан) из Поља;
-Илачевић 1 к. (Јовањдан) из Срема као учитељ;
-Тодић 1 к. (Св. Димитрија) из Новога;
-Кењало 1. к. (Миољдан) из Бихаћа;
-Смиљанић 1 к. (CB. Јована Златоустог) из Новога и:
-Шалабалија 1 к. (Лучиндан) из Трубара.
Из Лике су после окупације:
-Баста 1 к. (Св. Василију);
-Јарић 1 к. (Никољдан);
-Јерковићи 2 к. (Јовањдан);
-Хајдуковићи 4 к. (Јовањдан) из Лапца;
-Хинићи 2 к. (Јовањдан) из Заложнице;
-Колунџија 1. к. (Никољдан); из Небљуха;
-Матијевић 1 к. (Никољдан);
-Вукмановић 1 к. (Аранђеловдан);
-Вукобратовић 1 к. (Јовањдан);
-Скенџићи 4 к. (Јовањдан) из Турјанског;
-Чича 1 к. (Јовањдан) из Лапца ;
–Ерор 1 к. (Враче) из Врховина;
–Гyлани 3 к. (Ђурђевдан) из Врховина, где су се некад звали Костадиновићи;
–Бокани 4 к. (Никољдан) из Осредака, где су се звали Војводићи;
-Јованић 1 к. (Ђурђевдан);
-Мудринић 1 к. (Ђурђевдан);
-Ћопић 1 к. (Михољдан) мајстор дрвених суда;
-Лалић 1 к. (Арханђелдан);
-Милановић 1 к. (Арханђеловдан);
-Студен 1 к. (Никољдан) из Жељаве;
-Свилар 1 к. (Стефањдан) из Лапца;
-Шкрбић 1 к. (Благочасне Вериге) из Мазина;
-Заклан 1 к. (Аранђеловдан);
-Мирковић 1 к. (Св. Стевана Дечанског) из Глине и одселио после рата у Срем;
-Илић 1 к. (Јовањдан) из Грачаца;
-Дукићи 1 к. (Ђурђевдан) и 1 к. (Стефањдан);
-Опачић 2к. (Лучиндан) из Лапца;
-Ћупурдија 1 к. (Срђевдан) и Бабић 1 к. (Јовањдан).
Пред рат и после Ослобођења:
-Радмиловић 1 к. (Никољдан) од Билеће као пензионисани жандар;
-Бјељац 1 к. (Никољдан) од Сане;
–Новаковић 1 к. (Јовањдан) из Брчког најпре као директор банке, а после отворио самосталну банкарску радњу;
-Чизмаревић 1 к. (Јовањдан) као пекар из Брчког;
-Вукић 1 к. (Ђурђевдан) са Перне као трговац;
-Грмуша 1 к. (Јовањдан) као трговац из Бушевића;
-Мишковић 1 к. (Никољдан) као калајџија из Лијевна;
-Миљешић 1 к. (Ђурђевдан) из Матаваза;
-Беуковић 1. к. (Никољдан) из Лике и Станишић 1 к. из Вођенице.
Католичко становништво.
После окупације су:
–Чорак 1 к. димничар из Врховина;
–Цисар 1 к. апотекар из Чешке;
-Колер (Koller) 1 к. листонаша;
-Шолић 1 к. мутапџија из Варцара;
-Кујунџић 1 к. ципелар из Бихаћа;
–Човић 1 к. ковач из Костајнице у Хрватској;
-Филиповић 1 к. ципелар из Лике;
-Супанчић 1 к. ковач из Цеља и:
-Богдановић 1. к. из Травника.
Циганске породице су:
-Чалић 1 к.,
-Хаскић 1 к.,
-Мушкић 1 к.,
-Рамићи 4 к. и:
-Сафићи 4 к. из Бихаћа.
Пре су имали колибе и ковачнице на Житарници под Хумом. Преселила их је градска општина на мајине код Текије, где чине за се махалу.
ИЗВОР: Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.
-270x270.jpg)
Коментари (0)