Црнићи су забележени у селу Ратаје.
Предак им је досељен из села Црнићи (Херцеговина), па по том месту родочелник Миљко узе презиме Црнић. Од Миљка и његових синова Миленка, Милете и Милисава насташе Црнићи, Миленковићи, Милетићи, Милисављевићи и Милосављевићи. Касније, по Миленковом сину Радосаву узеше презиме Радосављевић. Миленку носе надимак “Чепићи”, по Милети “Липићи”. а по Милисаву “Бошори” и “Туфутићи”. Један предак “Туфутића” по занимању ковач, увек када би се опекао врелим гвожђем узвикивао је “Та туф, та туф”, па им то постаде надимак.
По другој верзији, Црнићи су Кучи из села Затријепча на граници са Албанијом, одакле су због убиства Турчина пребегли у село Липовац код Бруса. Да би што боље затурили траг, мењају славу, па уместо Св. Јована у Липовцу славе Св. Ђорђа и Ђурђевдан.
Чланови ове најбројније фамилије у Ратају, а можда и у Жупи, познати су као пинтери, столари, ковачи и бравари. Поред заната, многи су стекли факултетско образовање, а неки и титуле доктора наука,
Хранислав Милосављевић као монах Корнелије и његова супруга Стојанка као монахиња Михаила, живели су у манастиру Св. Никола близу Својнова, недалеко од Варварина. Њихова ћерка Ружица, монахиња Тавита, као игуманија живи у истом манастиру од 1991. године.
У Ратају их је 1987. године било 35 домаћинства.
Црнићи из Ратаје одсељени у Мрмош, Лаћислед, Крушевац, Пулу, Београд, Зрењанин, Нови Бечеј, Берлин, Врњачку Бању, Требиње, Белу Цркву, Ченеј, Трстеник, Шведску и Кикинду.
ИЗВОР: Драгиша Милосављевић, Ратаје, Библиотека Хронике села, књ. 338, Културно-просветна заједница Србије, Историјски архив Крушевац, Београд, 2009, стр. 744
Коментари (0)