Порекло презимена, село Горња Гата (Бихаћ)

14. јул 2024.

коментара: 1

Порекло становништва село Велика Гата, општина Бихаћ. Према књизи  „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Стање из 1925. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Од Бисовца до суве међе на Кордуну на заравни и косама лежи насеље Горња Гата. Под Бисовцем је Српска Гата. До Коране је Черкезовац. На ивици је карсне заравни Брезик, а Раставача је до Рујнице и Гатине.

Тип села.

Куће су с једне стране пута у сродничким групама. Удаљеност је од 10 до 30 м. Удаљеност је сродничких група од 30 до 50 м. Исто тако су збијеног типа: Брезик, где су сродничке куће по ивици заравни, Черкезовац над Кораном и Мала Пећа. Растовача је разбијеног типа са прелазом збијеном друмском насељу. Све више превладава мишљење, да је Горња Гата опћина од више села, а њени делови као засебна и самостална села: Горња Гата (део), Мала Пећа, Растовача и Брезик једно време је и Бугар припадао Горњој Гати.

У Растовачи су:

Ковачевићи 2 к., Чубриле 5 к., Шевићи 2 к., Пилиповићи 2 к., Јапунџа 1 к., Инђић 1 к., Бандић 1 к., Радићи 2 к., Вигњевић 1 к., Станић 1 к., Прица 1 к. и Брујић 1 к.

У Малој Пећи:

Рабата 1 к., Адамовићи 2 к., Илићи 3 к., Дубајић 8 к.

На Брезику:

Трбојевић 1 к., Кесићи 6 к., Лужајићи 2 к., Борић 2 к., Пилиповићи 2 к., Цвјетићанин 1 к., Грубић 1 к., Ћујић 1 к., Маричић 1 к., Вигњевић 1 к., Балабан 1 к., Бубало 2 к., Чавић 1 к., Јерковић 1 к., Мандићи 5 к., Комадине 2 к., Зобенице 5 к., Баљак 1 к. и Радмановић 1 к.

У Черкезовцу:

Баљак 2 к., Жига 1 к., Матијевићи 2 к., Кесићи 2 к., Цвјетићанин 1 к., Чавић 1 к., Машић 1 к., Гатало 4 к., Паравиње 8 к., Батинић 1 к. и Адамовић 1 к.

У Змијењаку:

Гашљевић 1 к.

У Горњој Гати:

Вигњевићи 2 к., Коруге 2 к., Мандићи 2 к., Комадине 1 к., Лекићи 3 к., Матић 1 к., Пуцар 1 к., Радмановићи 7 к., Басаре 3 к., Штулић 1 к. и Пилиповићи 2 к.

Свега је у селу 46 породица са 112 кућа.

Привреда.

Земља је подеснија за сточарство, али се становништво више бави земљорадњом ради пренасељености. Ради тога и сиромаши село. Нешто их помажу из Америке радници.

Имена.

Село је добило име од Љековитог врела Гате-Илиџе. Зове се „Горња Гата“ за разлику од „Доње Гате“ у цазинском срезу. Чује се Бихаћка Гата за разлику од Цазинске Гате. Исто тако и Српска Гата од Турске Гате. Често назван по спахији Алијагићу из Изичића, који је, веле, Черкез.

Имена су пређашних власника: Смајића Долина, Челебин До, Рекића До, Peџића Долина, Јанковића Брод по Стојану Јанковићу. На нестале породице подсећају: Медаковац, Јаковчеви Долина и Матина Урга. Криштипов Гроб или Криштиповац веле, по Наполеоновом генералу Криштипу, који је ту погинуо и закопан.

Старине.

Распознају се темељи двеју цркава: више Гавранића Брода на Корани у Черкезовцу и код суве међе под висом Камењком. Цркве су биле пре Турака.

Постанак села и порекло становништва.

Најпре су насељени у Черкезовцу пре 80 г.:

-Паравиње 8 к. (Јовањдан) из Садиловаца и:

-Гатало 4 к. (Ђурђевдан) из Бјелајског Поља, где су се звали Матијевићи.

Из Далмације су пре 80 г.:

-Баљак 2 к. (Ђурђевдан) и:

-Илићи 2 к. (Ђурђевдан).

Пре Омерпаше су:

-Палиповићи 2 к. (Св.. Алимпију) са Цвјетнића:

-Мандићи 7 к. (Јовањдан) из Поља и:

-Бубале 2 к. (Св. Алимпију). Они су Пилиповићи, па их мати привела у Бубале.

Пре Омерпаше су из Лике:

-Чубрило 5 к. (Лучиндан) из Брувна;

-Радмановићи 18 к. (Јовањдан) из Висућа;

-Лекићи 3 к. (Јовањдан) из Грачаца;

-Трбојевић 1 к. (Ђурђевдан) из Корита;

-Басаре 3 к. (Ђурђевдан).

Из Бјелајског Поља су:

-Балабан 1 к. (Петровдан) и:

-Матијевић 2 к. (Ђурђевдан).

Пре окупације су из Лике:

-Кесићи 8 к. (Никољдан) испод Липоваче;

-Штулић 1 к. (Враче);

-Рабата 1 к. (Ђурђевдан) из Срба;

-Дубајићи 7 к (Ђурђевдан) из Срба.

-Матић 1 к. (Арханђеловдан) из Грачаца;

Бандић 1 к. (Лучиндан) из Брувна;

-Шевићи 2 к. (Лучиндан) из Брувна;

-Брујићи 1 к. (Никољдан) из Лике најпре у Глиницу:

-Станићи 1 к, (Арханђеловдан) из Брувна;

-Инђић 1 к. (Никољдан) из Грачаца и:

-Јапунџа 1 к. из Брувна.

Пре окупације су:

-Пуцар к. (Ђурђевдан) од Гламоча и:

-Ковачевићи 2 к. (Јовањдан) са Хргара.

Из Лике су после окупације:

-Машић 1 к. (Никољдан) из Јошана;

-Цвјетићанин 2 к. (Јовањцан) из Дољана и:

Лужајићи 2 к. (Ђурђевдан).

Са Кордуна су после окупације:

-Вигњевићи 4 к. (Св. Василију) из Ваганца;

-Маричић 1 к. (Никољдан) из Садиловца;

-Зобенице 5 к. (Св. Василију) из Садиловца;

-Батинић 1 к. (Јовањдан) из Грабовца;

-Чавићи 2 к. (Јовањдан) из Грабовца;

-Борићи 2 к. (Никољдан) из Лесковца;

-Коруге 2 к. (Арханђеловдан) из Садиловца;

-Комадине 3 к. (Никољдан) из Садиловца;

-Прица 1 к. (Арханђеловдап) из Ваганца;

-Родићи 2 к. (Арханђеловдан) из Садиловца;

-Адамовићи 3 к. (Јовањдан) из Ваганца;

Ђујић 1 к. (Јовањдан) испод Капеле;

-Грубићи 1 к. (Јовањдан) из Ваганца;

-Јерковић 1 к. (Петровдан) из Садиловца и римокатолик:

-Гaшљевић 1 к. из Ваганца.

Пре 1 г. доселио се из Рујнице:

-Жига 1 к. (Ђурђевдан).

ИЗВОР: Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Илија

    Између два светска рата, највероватније, формирањем Врбаске бановине 1939. године у Краљенини Југославије , засеоци Растовача, Брезик, Змијењак и Черкезовац су припојени суседном селу Бугар (Бихаћ). Осим Растоваче и Змијењака, који су делимично насељени, остали део Бугара је пуст. и претворен је у ловиште. Читав простор служи за напасање оваца од три власника оваца (овчара). Све су српске куће срушене и попаљене. Кућишта, гробља и остаци некадашњег пољопривредног добра су зарасла у шипражје и шумарке. Постојећа шума је посечена. Споменик подигнут жртвама у Другом светском рату је порушен јуна 1992. године, а комплетни трагови уклоњени.