Порекло становништва село Велика Гата, општина Бихаћ. Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Стање из 1925. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Од Бисовца до суве међе на Кордуну на заравни и косама лежи насеље Горња Гата. Под Бисовцем је Српска Гата. До Коране је Черкезовац. На ивици је карсне заравни Брезик, а Раставача је до Рујнице и Гатине.
Тип села.
Куће су с једне стране пута у сродничким групама. Удаљеност је од 10 до 30 м. Удаљеност је сродничких група од 30 до 50 м. Исто тако су збијеног типа: Брезик, где су сродничке куће по ивици заравни, Черкезовац над Кораном и Мала Пећа. Растовача је разбијеног типа са прелазом збијеном друмском насељу. Све више превладава мишљење, да је Горња Гата опћина од више села, а њени делови као засебна и самостална села: Горња Гата (део), Мала Пећа, Растовача и Брезик једно време је и Бугар припадао Горњој Гати.
У Растовачи су:
Ковачевићи 2 к., Чубриле 5 к., Шевићи 2 к., Пилиповићи 2 к., Јапунџа 1 к., Инђић 1 к., Бандић 1 к., Радићи 2 к., Вигњевић 1 к., Станић 1 к., Прица 1 к. и Брујић 1 к.
У Малој Пећи:
Рабата 1 к., Адамовићи 2 к., Илићи 3 к., Дубајић 8 к.
На Брезику:
Трбојевић 1 к., Кесићи 6 к., Лужајићи 2 к., Борић 2 к., Пилиповићи 2 к., Цвјетићанин 1 к., Грубић 1 к., Ћујић 1 к., Маричић 1 к., Вигњевић 1 к., Балабан 1 к., Бубало 2 к., Чавић 1 к., Јерковић 1 к., Мандићи 5 к., Комадине 2 к., Зобенице 5 к., Баљак 1 к. и Радмановић 1 к.
У Черкезовцу:
Баљак 2 к., Жига 1 к., Матијевићи 2 к., Кесићи 2 к., Цвјетићанин 1 к., Чавић 1 к., Машић 1 к., Гатало 4 к., Паравиње 8 к., Батинић 1 к. и Адамовић 1 к.
У Змијењаку:
Гашљевић 1 к.
У Горњој Гати:
Вигњевићи 2 к., Коруге 2 к., Мандићи 2 к., Комадине 1 к., Лекићи 3 к., Матић 1 к., Пуцар 1 к., Радмановићи 7 к., Басаре 3 к., Штулић 1 к. и Пилиповићи 2 к.
Свега је у селу 46 породица са 112 кућа.
Привреда.
Земља је подеснија за сточарство, али се становништво више бави земљорадњом ради пренасељености. Ради тога и сиромаши село. Нешто их помажу из Америке радници.
Имена.
Село је добило име од Љековитог врела Гате-Илиџе. Зове се „Горња Гата“ за разлику од „Доње Гате“ у цазинском срезу. Чује се Бихаћка Гата за разлику од Цазинске Гате. Исто тако и Српска Гата од Турске Гате. Често назван по спахији Алијагићу из Изичића, који је, веле, Черкез.
Имена су пређашних власника: Смајића Долина, Челебин До, Рекића До, Peџића Долина, Јанковића Брод по Стојану Јанковићу. На нестале породице подсећају: Медаковац, Јаковчеви Долина и Матина Урга. Криштипов Гроб или Криштиповац веле, по Наполеоновом генералу Криштипу, који је ту погинуо и закопан.
Старине.
Распознају се темељи двеју цркава: више Гавранића Брода на Корани у Черкезовцу и код суве међе под висом Камењком. Цркве су биле пре Турака.
Постанак села и порекло становништва.
Најпре су насељени у Черкезовцу пре 80 г.:
-Паравиње 8 к. (Јовањдан) из Садиловаца и:
-Гатало 4 к. (Ђурђевдан) из Бјелајског Поља, где су се звали Матијевићи.
Из Далмације су пре 80 г.:
-Баљак 2 к. (Ђурђевдан) и:
-Илићи 2 к. (Ђурђевдан).
Пре Омерпаше су:
-Палиповићи 2 к. (Св.. Алимпију) са Цвјетнића:
-Мандићи 7 к. (Јовањдан) из Поља и:
-Бубале 2 к. (Св. Алимпију). Они су Пилиповићи, па их мати привела у Бубале.
Пре Омерпаше су из Лике:
-Чубрило 5 к. (Лучиндан) из Брувна;
-Радмановићи 18 к. (Јовањдан) из Висућа;
-Лекићи 3 к. (Јовањдан) из Грачаца;
-Трбојевић 1 к. (Ђурђевдан) из Корита;
-Басаре 3 к. (Ђурђевдан).
Из Бјелајског Поља су:
-Балабан 1 к. (Петровдан) и:
-Матијевић 2 к. (Ђурђевдан).
Пре окупације су из Лике:
-Кесићи 8 к. (Никољдан) испод Липоваче;
-Штулић 1 к. (Враче);
-Рабата 1 к. (Ђурђевдан) из Срба;
-Дубајићи 7 к (Ђурђевдан) из Срба.
-Матић 1 к. (Арханђеловдан) из Грачаца;
–Бандић 1 к. (Лучиндан) из Брувна;
-Шевићи 2 к. (Лучиндан) из Брувна;
-Брујићи 1 к. (Никољдан) из Лике најпре у Глиницу:
-Станићи 1 к, (Арханђеловдан) из Брувна;
-Инђић 1 к. (Никољдан) из Грачаца и:
-Јапунџа 1 к. из Брувна.
Пре окупације су:
-Пуцар к. (Ђурђевдан) од Гламоча и:
-Ковачевићи 2 к. (Јовањдан) са Хргара.
Из Лике су после окупације:
-Машић 1 к. (Никољдан) из Јошана;
-Цвјетићанин 2 к. (Јовањцан) из Дољана и:
–Лужајићи 2 к. (Ђурђевдан).
Са Кордуна су после окупације:
-Вигњевићи 4 к. (Св. Василију) из Ваганца;
-Маричић 1 к. (Никољдан) из Садиловца;
-Зобенице 5 к. (Св. Василију) из Садиловца;
-Батинић 1 к. (Јовањдан) из Грабовца;
-Чавићи 2 к. (Јовањдан) из Грабовца;
-Борићи 2 к. (Никољдан) из Лесковца;
-Коруге 2 к. (Арханђеловдан) из Садиловца;
-Комадине 3 к. (Никољдан) из Садиловца;
-Прица 1 к. (Арханђеловдап) из Ваганца;
-Родићи 2 к. (Арханђеловдан) из Садиловца;
-Адамовићи 3 к. (Јовањдан) из Ваганца;
–Ђујић 1 к. (Јовањдан) испод Капеле;
-Грубићи 1 к. (Јовањдан) из Ваганца;
-Јерковић 1 к. (Петровдан) из Садиловца и римокатолик:
-Гaшљевић 1 к. из Ваганца.
Пре 1 г. доселио се из Рујнице:
-Жига 1 к. (Ђурђевдан).
ИЗВОР: Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.




21. јул 2024. у 16:28
Илија
Између два светска рата, највероватније, формирањем Врбаске бановине 1939. године у Краљенини Југославије , засеоци Растовача, Брезик, Змијењак и Черкезовац су припојени суседном селу Бугар (Бихаћ). Осим Растоваче и Змијењака, који су делимично насељени, остали део Бугара је пуст. и претворен је у ловиште. Читав простор служи за напасање оваца од три власника оваца (овчара). Све су српске куће срушене и попаљене. Кућишта, гробља и остаци некадашњег пољопривредног добра су зарасла у шипражје и шумарке. Постојећа шума је посечена. Споменик подигнут жртвама у Другом светском рату је порушен јуна 1992. године, а комплетни трагови уклоњени.