Poreklo prezimena, selo Velika Rujiška (Novi Grad)

Poreklo stanovništva selo Velika Rujiška, opština Novi Grad. Prema knjizi „Pounje u Bosanskoj krajini“ od Milana Karanovića. Stanje iz 1925. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Gde se karsna zaravan gubi i njen sve više sporadičan karst, javlja se cela mreža potočića, koji teku Vojskovi, Čađavci i Japrici. Naselje je Velika Rujiška većinom na karsnoj zaravni a delimično po kosama i potočnim dolinama. Rujšpka je do Dubočaja; Umićevića Rijeka je u slivu potočića koji tvore Umićevića Rijeku; Osredak između dolina Vojskove i Mlake Rijeke; Rašće do Buševića i Matavaza; Stupari od Dubovika Alibegova, a Blagojevići do Male Rujiške.

Tip sela.

Selo je pretežno razbijeno u srodničke grupe, koje su rasturene na zaravni, po „Rijeci“ i po stranama potočnih dolina. Za najbolje kućište smatraju ono koje je uz rečne doline na ivici zaravni, gde su na zaravni oranice, brdske livade, u strani pod kućom šume i pašnjaci, oko vode bare a više bara luke i dolovi. Selo ima šest krajeva koja se počinju već smatrati u nekoliko kao samostalna sela. Administrativno je podeljeno na dvoje Veliku Rujišku gde su: Rujiška, Osredak i Rašće, i Malu Rujišku gde su: Umićevića Rijeka, Blagojevići i Stupari.

U Blagojevićima su:

Vejinovići 3 k., Damjanići 3 k., Ličina 1 k., Blagojevići 3 k., Čulići 5 k., Prline 2 k., Gakovići 4 k., Ličanin 2 k., Krčmar 1 k., Rađenović 1 k. i Rajilić 1 k.

Na Osredku su:

Stupar 1 k., Mileševići 8 k., Šaponje 3 k., Mačkići 3 k., Ćopić 1 k., Karan 1 k.. Crnobrnja 2 k., Ćulibrci 6 k., Bjelan 1 k. i Mazalica 4 k.

Na Rašću su:

Drobac 3 k., Gakovi 3 k., Dajić 1 k., Stupari 3 k., Ćulibrci 25 k. u više grupa, Slavulji 5 k., Zec 4 k. i Jovičići 4 k.

U Rujiškoj:

Dajići 6 k., Ćulibrk 1 k., Stupari 5 k., Srdići 2 k., Drobac 3 k., Krčmar 1 k., Karani 3 k., Desnica 1 k., Mršići 5 k., Bursaći 5 k., Dražići 2 k., Gakovići 2 k. i Šaponje 1 k.

U Stuparima su:

Stupari 8 k., Mandić 1 k., Vujinović 1 k., Ćulibrk 2 k., Ćopić 1 k., Ličina 1 k., Gaković 2 k., Mileševići 3 k., Krnetić 1 k., Pađeni 2 k., Zoričić 1 k. i Stančević 1 k.

U Umićevića Rijeci su:

Novakovići 3 k., Stojnići 2 k., Mazalice 1 k., Tubini 6 k., Umićevići 12 k., Kačavenda 1 k., Jajčanin 4 k., Radanović 1 k., Milošević 2 k., Mihailice 4 k., Drljače 1 k., Kondić 1 k., Vejinović 1 k., Čiča 2 k., Oljača 1 k. i Jagić 1 k.

Svega je u selu 49 porodica sa 202 kuće.

Privreda.

Stanovništvo se pretežno bavi zemljoradnjom. Sve se više obraća pažnja gajenju šljive i svinja. Svinje žire u Novskoj Planini. Dvojica su pokušali i meliorisati zemlju: Stole Vejinović sa posipanjem peskom, a Jovan Karan isušivanjem jezera. Ima ih i na radu u Americi.

Imena.

Ime je sela, vele, od drveta ruja, koga ima i sada po brini, a koga je pre bilo .mnogo više. Na odseljene porodice podsećaju imena.: Martin Do, Jovandića Brijeg, Ćućino Brdo, Šuškalovo Brdo, Gljištrina Glavica, Bugića Potok, Vučkovića Brdo, Rudine i Potok, Bogdanovo Brdo, Đurina Kućerina, Jeličića Gaj, Jeličića Brijeg, Jeličića Kućište, Lovrin Kamen, Bogdanova Kućerina, Mekišica, Borića Glavica, Ustića Kućerina, Zurnića Brdo i Babića Kućište.

U selu ne znaju kuda su i kada su se raselili. Ne znaju od čega je prozvan Karavidić i Kram.

Starine.

Više Vojskove je s desne strane Čungar uvršavan i na njemu se vidi komad zida. Od zaravni je rastavljen kopanim „Hendekom“. Malo podalje na „Crkvini“ raspoznaju se ostaci veće građevine. Sudeći po izlomljenim ciglama i latinskom pismu tu je bila nekakva rimska građevina. Nailazili su y daljem kopanju na dva kostura u kamenoj grobnici. Više Latinovića Broda je Mala Gradina. Više „Sastavaka“ Vojskove i Mlake Rijeke na „Peti“ raspoznaju se ostaci starog naselja, a malo dalje više Raškog Vrela isto tako. Više kuća Đukana Oljače i Stojnića pod Jujinovom Glavicom dva su otesana kamena koje je isplakalo vreme. Izgleda da je tuda vodio manji rimski put koji je vezivao rimsko naselje u Hašanima, Velikoj Rujiškoj i ,,Claudate“ y Džankića Rakanima. Gde je danas crkva bila je i pre Turaka. Od zida su, koji su razvalile nekakve „Goge“, ozidali kulu kapetanu Ceriću iz Novog u Velikoj Rujiškoj. Ta je kula dobro očuvana, samo je uz Bunu 1875. izporela čatma. Zapalili su je ustaši.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Od porodica koje su se doselile pre Laudonova Rata, samo su Gak-Gakovići. Starina im je s Juga. Najpre su se naselili u Severnu Dalmaciju. Odatle se doseli jedan, po svoj prilici sveštenik, u Veliku Rujišku pre 200 g. Iz Rujiške su se raseljavali u okolna sela. Pop Đorđo Gak 1790. prešao je sa 120 porodica u Hrvatsku. Ima ih svega 11 k. Od njih su:

-Blagojevići 3 k. Slave Nikoljdan.

Iza Laudonova Rata su se naselili:

-Ćulibrci 34 k. Slave Jovanjdan. Pre 200 g. doselili su se iz Like, gde su se zvali Majstorovići, u Bušević. Odatle jedan se naseli u Osredak, gde ih je bilo u jednoj kući 70 čeljadi. Izdele se i jedni se nasele u Rašće. Jedna se grana prozove:

-Stojnići 2 k. i:

-Zoričići 1 k.

Pre 100 g. su iz Like sa Popine ove porodice, koje vele da su „jedno“ ali ne znaju kako su se razrodile:

-Stupari 8 k. (Arhanđelovdan),

-Umićevići 12 k. (Arhanđelovdan) i iste slave,

-Dajići 7 k. i

-Novakovići 3 k.

Iz Like su pre 90 g.:

-Drobac 6k. (Đurđevdan) i:

-Ličine  2k. (Đurđevdan).

Kao starinci su pre 100 g.

-Karani 4 k. Slave Đurđevdan. Starinom su sa Zmijanja. Jedno vreme su iza bečkog poraza Turaka prešli u Oton u Dalmaciju. Kratko vreme iza toga isele u Bobuljuske. Odatle se naseljavaju po mnogim selima Bosanske Krajine.

Od Zmijanja su kao starinci pre 90 g.:

-Slavulji 6 k. (Markovdan);

-Oljače 1 k. (Đurđevdan);

-Rađenović 1 k. (Đurđevdan) i:

-Tubini 6 k. (Sv. Vartolomeja).

Iz Dalmacije su pre 100 g.:

-Vejinovići 4 k. Slave Sv. Vasiliju. Đed je sadašnjih imao lađu za Šabac i trgovao jedno vreme u Novom. Nije mu se svideo čaršijski način života, pa se povratio u selo.

Iz Dalmacije su:

-Čulići 5 k. (Nikoljdan);

-Desnica 1 k. (Nikoljdan) priženio se u Mršiće;

-Šaponje 4 k. (Sv. Vasiliju);

-Bjelan 1 k. (Vrače) ;

-Krčmar 2 k. (Jovanjdan);

-Stupari 12 k. (Lazarevu Subotu);

-Pađeni 2 k. (Đurđevdan) i:

-Crnobrnje 2 k. (Nikoljdan). Jedan je, Jovica, odselio u Šabac pre 60 g. i od njih je porodica:

-Milićević.

Pre 80 g. su:

-Jajčanin 4 k. (Stefanjdan) od Jajca;

-Jovičić 4 k. (Nikoljdan) sa Davidovića Glavice od Sane gde su se zvali Davidovići;

-Mršići 5 k. (Đurđevdan) od Dabra gde su se zvali Milinovići i:

-Mihajilace 4 k. (Sv. Panteliju) od Sane.

Pre Omerpaše su:

-Rajilić 1 k. (Nikoljdan) od Grahova i:

-Srdići 2 k. (Nikoljdan) od Unca.

Iz Like su pre Omerpaše:

-Bursaći 5 k. (Đurđevdan) iz Kaldrme:

-Ličanin 2 k. (Srđevdan) zvali se Grbići;

-Radanović 1 k. (Jovanjdan);

-Čiče 2 k. (Jovanjdan) i:

-Dražići 2 k. (Đurđevdan).

Pre Omerpaše je iz Dubovika:

-Mileševići 11 k. (Tomindan). Zvali su se pre Krnetići.

Iz okolnih su sela pre Okupacije:

-Krnetić 1 k. (Tomindan) iz Dubovika;

-Stojaković 1 k. (Nikoljdan) iz Matavaza;

-Stančević 1 k. (Miholjdan) iz Matavaza;

-Kondić 1 k. (Nikoljdan) iz Dubovika;

-Kačavenda 1 k. (Nikoljdan) iz Male Rujiške;

-Mazalice 4 k. (Jovanjdan) iz Zalina;

-Zec 4 k. (Nikoljdan) ispod planine gde su se zvali Jeličići i:

-Drljače 1 k. (Trifunjdan) ispod planine.

Iz Like su pre Okupacije:

-Mandić 1 k. (Nikoljdan);

-Jegić 1 k. (Đurđevdan);

-Vujinović 1 k. (Arhanđelovdan).

Posle Okupacije iz Like:

-Prline 2 k. (Đurđevdan) i:

-Ćopići 2 k. (Miholjdan).

Od Sane su pre Okupacije:

-Miloševići 2 k. (Nikoljdan) i:

-Mačkići 3 k. (Nikoljdan).

IZVOR: Prema knjizi „Pounje u Bosanskoj krajini“ od Milana Karanovića. Priredio saradnik Porekla Milodan.