Порекло становништва село Велика Рујишка, општина Нови Град. Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Стање из 1925. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Где се карсна зараван губи и њен све више спорадичан карст, јавља се цела мрежа поточића, који теку Војскови, Чађавци и Јаприци. Насеље је Велика Рујишка већином на карсној заравни а делимично по косама и поточним долинама. Рујшпка је до Дубочаја; Умићевића Ријека је у сливу поточића који творе Умићевића Ријеку; Осредак између долина Војскове и Млаке Ријеке; Рашће до Бушевића и Матаваза; Ступари од Дубовика Алибегова, а Благојевићи до Мале Рујишке.
Тип села.
Село је претежно разбијено у сродничке групе, које су растурене на заравни, по „Ријеци“ и по странама поточних долина. За најбоље кућиште сматрају оно које је уз речне долине на ивици заравни, где су на заравни оранице, брдске ливаде, у страни под кућом шуме и пашњаци, око воде баре а више бара луке и долови. Село има шест крајева која се почињу већ сматрати у неколико као самостална села. Административно је подељено на двоје Велику Рујишку где су: Рујишка, Осредак и Рашће, и Малу Рујишку где су: Умићевића Ријека, Благојевићи и Ступари.
У Благојевићима су:
Вејиновићи 3 к., Дамјанићи 3 к., Личина 1 к., Благојевићи 3 к., Чулићи 5 к., Прлине 2 к., Гаковићи 4 к., Личанин 2 к., Крчмар 1 к., Рађеновић 1 к. и Рајилић 1 к.
На Осредку су:
Ступар 1 к., Милешевићи 8 к., Шапоње 3 к., Мачкићи 3 к., Ћопић 1 к., Каран 1 к.. Црнобрња 2 к., Ћулибрци 6 к., Бјелан 1 к. и Мазалица 4 к.
На Рашћу су:
Дробац 3 к., Гакови 3 к., Дајић 1 к., Ступари 3 к., Ћулибрци 25 к. у више група, Славуљи 5 к., Зец 4 к. и Јовичићи 4 к.
У Рујишкој:
Дајићи 6 к., Ћулибрк 1 к., Ступари 5 к., Срдићи 2 к., Дробац 3 к., Крчмар 1 к., Карани 3 к., Десница 1 к., Мршићи 5 к., Бурсаћи 5 к., Дражићи 2 к., Гаковићи 2 к. и Шапоње 1 к.
У Ступарима су:
Ступари 8 к., Мандић 1 к., Вујиновић 1 к., Ћулибрк 2 к., Ћопић 1 к., Личина 1 к., Гаковић 2 к., Милешевићи 3 к., Крнетић 1 к., Пађени 2 к., Зоричић 1 к. и Станчевић 1 к.
У Умићевића Ријеци су:
Новаковићи 3 к., Стојнићи 2 к., Мазалице 1 к., Тубини 6 к., Умићевићи 12 к., Качавенда 1 к., Јајчанин 4 к., Радановић 1 к., Милошевић 2 к., Михаилице 4 к., Дрљаче 1 к., Кондић 1 к., Вејиновић 1 к., Чича 2 к., Ољача 1 к. и Јагић 1 к.
Свега је у селу 49 породица са 202 куће.
Привреда.
Становништво се претежно бави земљорадњом. Све се више обраћа пажња гајењу шљиве и свиња. Свиње жире у Новској Планини. Двојица су покушали и мелиорисати земљу: Столе Вејиновић са посипањем песком, а Јован Каран исушивањем језера. Има их и на раду у Америци.
Имена.
Име је села, веле, од дрвета руја, кога има и сада по брини, а кога је пре било .много више. На одсељене породице подсећају имена.: Мартин До, Јовандића Бријег, Ћућино Брдо, Шушкалово Брдо, Гљиштрина Главица, Бугића Поток, Вучковића Брдо, Рудине и Поток, Богданово Брдо, Ђурина Кућерина, Јеличића Гај, Јеличића Бријег, Јеличића Кућиште, Ловрин Камен, Богданова Кућерина, Мекишица, Борића Главица, Устића Кућерина, Зурнића Брдо и Бабића Кућиште.
У селу не знају куда су и када су се раселили. Не знају од чега је прозван Каравидић и Крам.
Старине.
Више Војскове је с десне стране Чунгар увршаван и на њему се види комад зида. Од заравни је растављен копаним „Хендеком“. Мало подаље на „Црквини“ распознају се остаци веће грађевине. Судећи по изломљеним циглама и латинском писму ту је била некаква римска грађевина. Наилазили су y даљем копању на два костура у каменој гробници. Више Латиновића Брода је Мала Градина. Више „Саставака“ Војскове и Млаке Ријеке на „Пети“ распознају се остаци старог насеља, а мало даље више Рашког Врела исто тако. Више кућа Ђукана Ољаче и Стојнића под Јујиновом Главицом два су отесана камена које је исплакало време. Изгледа да је туда водио мањи римски пут који је везивао римско насеље у Хашанима, Великој Рујишкој и ,,Claudate“ y Џанкића Раканима. Где је данас црква била је и пре Турака. Од зида су, који су развалиле некакве „Гоге“, озидали кулу капетану Церићу из Новог у Великој Рујишкој. Та је кула добро очувана, само је уз Буну 1875. изпорела чатма. Запалили су је усташи.
Постанак села и порекло становништва.
Од породица које су се доселиле пре Лаудонова Рата, само су Гак-Гаковићи. Старина им је с Југа. Најпре су се населили у Северну Далмацију. Одатле се досели један, по свој прилици свештеник, у Велику Рујишку пре 200 г. Из Рујишке су се расељавали у околна села. Поп Ђорђо Гак 1790. прешао је са 120 породица у Хрватску. Има их свега 11 к. Од њих су:
-Благојевићи 3 к. Славе Никољдан.
Иза Лаудонова Рата су се населили:
-Ћулибрци 34 к. Славе Јовањдан. Пре 200 г. доселили су се из Лике, где су се звали Мајсторовићи, у Бушевић. Одатле један се насели у Осредак, где их је било у једној кући 70 чељади. Изделе се и једни се населе у Рашће. Једна се грана прозове:
-Стојнићи 2 к. и:
-Зоричићи 1 к.
Пре 100 г. су из Лике са Попине ове породице, које веле да су „једно“ али не знају како су се разродиле:
-Ступари 8 к. (Арханђеловдан),
-Умићевићи 12 к. (Арханђеловдан) и исте славе,
-Дајићи 7 к. и
-Новаковићи 3 к.
Из Лике су пре 90 г.:
-Дробац 6к. (Ђурђевдан) и:
-Личине 2к. (Ђурђевдан).
Као старинци су пре 100 г.
-Карани 4 к. Славе Ђурђевдан. Старином су са Змијања. Једно време су иза бечког пораза Турака прешли у Отон у Далмацију. Кратко време иза тога иселе у Бобуљуске. Одатле се насељавају по многим селима Босанске Крајине.
Од Змијања су као старинци пре 90 г.:
-Славуљи 6 к. (Марковдан);
-Ољаче 1 к. (Ђурђевдан);
-Рађеновић 1 к. (Ђурђевдан) и:
-Тубини 6 к. (Св. Вартоломеја).
Из Далмације су пре 100 г.:
-Вејиновићи 4 к. Славе Св. Василију. Ђед је садашњих имао лађу за Шабац и трговао једно време у Новом. Није му се свидео чаршијски начин живота, па се повратио у село.
Из Далмације су:
-Чулићи 5 к. (Никољдан);
-Десница 1 к. (Никољдан) приженио се у Мршиће;
-Шапоње 4 к. (Св. Василију);
-Бјелан 1 к. (Враче) ;
-Крчмар 2 к. (Јовањдан);
-Ступари 12 к. (Лазареву Суботу);
-Пађени 2 к. (Ђурђевдан) и:
-Црнобрње 2 к. (Никољдан). Један је, Јовица, одселио у Шабац пре 60 г. и од њих је породица:
-Милићевић.
Пре 80 г. су:
-Јајчанин 4 к. (Стефањдан) од Јајца;
-Јовичић 4 к. (Никољдан) са Давидовића Главице од Сане где су се звали Давидовићи;
-Мршићи 5 к. (Ђурђевдан) од Дабра где су се звали Милиновићи и:
-Михајилаце 4 к. (Св. Пантелију) од Сане.
Пре Омерпаше су:
-Рајилић 1 к. (Никољдан) од Грахова и:
-Срдићи 2 к. (Никољдан) од Унца.
Из Лике су пре Омерпаше:
-Бурсаћи 5 к. (Ђурђевдан) из Калдрме:
-Личанин 2 к. (Срђевдан) звали се Грбићи;
-Радановић 1 к. (Јовањдан);
-Чиче 2 к. (Јовањдан) и:
-Дражићи 2 к. (Ђурђевдан).
Пре Омерпаше је из Дубовика:
-Милешевићи 11 к. (Томиндан). Звали су се пре Крнетићи.
Из околних су села пре Окупације:
-Крнетић 1 к. (Томиндан) из Дубовика;
-Стојаковић 1 к. (Никољдан) из Матаваза;
-Станчевић 1 к. (Михољдан) из Матаваза;
-Кондић 1 к. (Никољдан) из Дубовика;
-Качавенда 1 к. (Никољдан) из Мале Рујишке;
-Мазалице 4 к. (Јовањдан) из Залина;
-Зец 4 к. (Никољдан) испод планине где су се звали Јеличићи и:
-Дрљаче 1 к. (Трифуњдан) испод планине.
Из Лике су пре Окупације:
-Мандић 1 к. (Никољдан);
-Јегић 1 к. (Ђурђевдан);
-Вујиновић 1 к. (Арханђеловдан).
После Окупације из Лике:
-Прлине 2 к. (Ђурђевдан) и:
-Ћопићи 2 к. (Михољдан).
Од Сане су пре Окупације:
-Милошевићи 2 к. (Никољдан) и:
-Мачкићи 3 к. (Никољдан).
ИЗВОР: Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.
-270x270.jpg)
Коментари (0)