Порекло становништва села Менић, општина Босанска Крупа. Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
С десне стране потока Баштре уздижу се брда Бабино Брдо 369 м. и Орловача 382 м. На висоравни је Менић, а до Језерског Чејреци. Служе се водом са Камарице.
Тип села.
Село је разбијено у породичне групе. Куће су удаљене у групама 20–50 м. а групе су једна од друге од 50 до 200 м. Има два дела.
У Менићу су:
Будимир 1 к., Драгишић 1 к., Bepa 1 к., Радићи 4 к., Момчиловићи 2 к., Бероње 2 к., Илић 1 к., Старчевић 1 к., Војводић 1 к., Дракулић 1 к., Торбица 1 к., Пуђа 1 к., Николић 1 к., Керкези 5 к., Угрен 1 к., Бомештар 1 к., Пустињак 2 к., Вујиновић 1 к., Бањци 4 к., Ступари 2 к., Косановић 1 к., Вукас 1 к., Јарић 1 к., Латас 1 к., Седлар 4 к., Стојисављевић 1 к., Борјани 2 к., Латиновић 1 к., Жегарац 1 к., Здјелар 1 к., Бастаја 2 к., Арнаутовић 1 к., Вајагићи 2 к., Репија 2 к., Кењало 1 к., Зец 1 к., Поповић 1 к., Хрњак 1 к., Бобић 1 к., Трбојевић 1 к., Миладиновић 1 к., Гак 1 к., Кошутић 1 к., Вукобратовић 1 к. и Убојевић 1 к.
На Чејрецама:
Стојисављевић 1 к., Калинић 1 к., Ћујић 1 к., Дракулић 1 к., Жегарац 1 к., Вукобратовић 1 к., Латиновићи 2 к., Докмановић 1 к. и Бомештар 1 к.
Свега је у селу 55 породица са 79 кућа.
Привреда.
Земљорадњом се баве више него сточарством. Има их на раду у Америци.
Име.
Село је задржало име племена пре Турака.
Старине.
На Црквини се распознају темељи мање зидане цркве.
Постанак села и порекло становништва.
Атар села Менића спадао је Језерском. Од града су обрађивали своје чејреке. Како је до Баштре била стећа планина „вучаљиво“ и „хајдучљиво“, а и према Војној Граници одакле су биле честе краће, населе на те делове чифчије.
Пре Омерпаше су:
-Peпије 2 к. (Никољдан) из Бјелајског Поља, ге су се звали Штрпци и
-Ступари 4 к. (Арханђеловдан) из Добросела.
Пре окупације су из Далмације:
-Новаковићи 2 к. (Јовањдан) из Стрмице и:
-Стевановић 1 к.
Пре окупације су из Лике:
-Керкези 5 к. (Ђурђевдан) из Дугопоља;
-Бомештар 1 к. (Ђурђевдан);
-Трбојевић 1 к. (Ђурђевдан);
-Бера 1 к. (Ђурђевдан);
-Латас 1 к. (Враче) из Плашког;
-Поповић 1 к. (Никољдан) из Небљуха;
-Новаковић 1 к. (Арханђеловдан) са Попине;
-Калинић 1 к. (Никољдан);
-Јапунџа 1 к. (Никољдан) из Мазина;
-Угрен 1 к. (Срћевдан) обамро;
-Кошутић 1 к. (Лучиндан);
-Јарић 1 к. (Никољдан);
-Кењало 1 к. (Михољдан);
-Арнаутовић 1 к. (Никољдан);
-Вујиновић 1 к. (Ђурђевдан);
–Пустињак 2 к. (Ђурђевдан) звао се Косановић.
Пре окупације су:
-Зец 2 к. (Трифундан) испод планине;
-Радићи 4 к. (Ђурђевдан) из Пишталине;
-Бероње 2 к. (Јовањдан) из Великог Радића;
-Вајагићи 3 к. (Арханђеловдан) из Добросела;
-Гак 1 к. (Никољдан) са Бањана и:
-Николић 1 к. (Никољдан) из Пшитолина.
Из Лике су после окупације:
-Докмановић 1 к.;
-Косановић 1 к. (Никољдан);
-Бастаја 2 к. (Св. Василију);
-Сердари 4 к. (Ђурђевдан);
-Вукас 1 к. (Стефањдан);
-Хрњак 1 к. (Јовањдан);
-Илић 1 к. (Јовањдан);
-Момчиловићи 2 к. (Ђурђевдан) из Мочила;
-Вукобратовић 2 к. (Јовањцан);
-Бабић 1 к. (Јовањдан);
-Ћујић 1 к. (Јовањдан) и:
-Стојисављевићи 2 к. (Арханђеловдан) са Попине.
После окупације су:
-Старчевић 1 к. (Арханђеловдан) из Тишковца, а из Бјелајског Поља:
-Латиновићи 2 к. (Јовањдан);
-Бањци 4 к. (Јовањдан) и:
-Латиновић 1 к. (Јовањдан).
После окупације су:
-Пуђа 1 к. (Ђурђевдан) од Слуња;
-Трбојевић 1 к. (Ђурђевдан) из Лике;
-Жегарац 2 к. (Лазареву Суботу) из Лике;
-Борјан 2 к. (Стефањдан) из Лике и:
-Дракулић 1 к. (Св. Стевана Дечанског) из Коренице.
У почетку 20. века:
-Војводићи 1 к. (Никољдан) из Срба 1908.;
-Торбица 1 к. (Стефањдан) 1904. г. од Вагана (Срб);
-Новаковић 1 к. (Арханђеловдан) 1912. г. са Попине;
-Миладиновић 1 к. (Јовањдан) 1913. из Мочила;
-Драгишићи 1 к. (Ђурђевдан) из Вагана (Срб) и:
-Будимир 1 к. (Арханђеловдан) 1906. из Зрмање.
Пре окупације, али се незна одакле:
-Здјелар 1 к. (Арханђеловдан);
-Убојевић 1 к. (Ђурђевдан) и:
-Латковић 1 к.
ИЗВОР: Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)