Порекло презимена, село Горња Суваја (Босанска Крупа)

Порекло становништва села Горња Суваја, општина Босанска Крупа. Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Стање из 1925. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Више безимених поточића појачавају поток Сувајчину, која извире под Рисовом Гредом, а увире под Градином. Насеље Горња Суваја је у горњем делу те сувајске увале. Кроз село води цеста преко Рисове Греде за Бјелајско Поље. Воду пију са врела: Каменица, Торлаковац, Сартук, Јеловац, Врба, Водице, Карановац и Градина.

Тип села.

Село је разбијено у сродничке групе на косама Грмеч планине и на заравни према Гудавцу. Има три дела. Подоклинак је до Јаснице. Гудавац је до гудавачке увале и Горња Суваја око горњег тока Сувајчине.

У Гудавцу су:

Јеличић 1 к., Бањац 1 к., Милашиновић 2 к., Пајић 1 к., Ђукићи 2 к., Бајић 1 к., Бабићи 2 к., Дивјак 4 к., Шкрбић 1 к., Петровић 1к., Дрљача 2 к., Родић 1 к., Мандићи 2 к., Вранић 1 к.

На Подоклинку:

Остојићи 2 к., Бркљачи 1 к., Кртинићи 1 к., Чанак 1 к., Зец 2 к., Штрбац 1 к., Мајкићи 2 к. и Мандић 1 к.

У Горњој Суваји:

Штрпци 7 к., Јеличић 1 к., Јерковићи 8 к., Хајдуковићи 3 к., Дрљаче 3 к., Крчмар 1 к., Мандићи 7 к., Чумић 1 к., Дивјак 3 к., Опачић 4 к., Бајићи 2 к., Драгичевић 1 к., Бандић 1 к., Блануша 1 к., Стојаковићи 3 к., Карановићи 6 к., Милошевићи 2 к., Јелаче 1 к., Дупори 3 к. и Станчевић 1 к.

Свега је у селу 34 породице са 92 куће.

Привреда.

Више живе од сточарства него од земљорадње. На гласу је сувајска пшеница. Знатно се помажу дрветом, цепањем даске, довозом балвана до пилана у Крупи и дрвима за огрев. Има их неколико и на раду у Америци.

Имена.

Име је селу од потока Сувајчине, која љети пресуши. Суваја је била једна; деобом спахија настале су две Суваје. На Одсељену породицу подсећа Угреновића Долина.

Старине.

На Вршељку распознају се трагови старог насеља. Више цесте се распознају темељи цркве. Не може се установити, да ли је из времена пре Турака или досељеника, који су се овде задржали неко време па одселили Жумберак.

Постанак села и порекло становништва.

Село је опустело за Лаудонова Рата.

Први су населили пре 100 г.:

-Јеличићи 2 к. (Никољдан) из Змијања, а старином су с Југа; од њих су и:

-Зец 2 к. Тада су и:

-Јерковићи 8 к. (Петровдан) од Унца и:

-Дрљаче 5 к. (Трифуњдан) из Врховина, где су се звали Инђићи. Један је одселио у Славонију код Пакраца, па узео старо презиме.

Пре 80 г. су:

-Мандићи 10 к. (Стјепањдан) из Лике и:

-Карановићи 6 к. (Ђурђевдан) из Бјелајског Поља.

Пред Дољанску Буну, 1858., доселили су:

-Штрпци 8 к. (Ђурђевдан) из Доње Суваје и:

-Родић 1 к. (Арханђеловдан) од Трубара.

Пре Окупације су:

-Мајкићи 2 к. (Ђурђевдан) из Мајкића јапре;

-Стојаковићи 3 к. (Никољдан), из Матаваза;

-Бањац 1 к. (Јовањаан) из Бјелајског Поља;

-Станчевић 1 к., (Михољдан) из Матаваза;

-Бркљач 1 к. (Јовањдан) из Бјелајског Поља.

Из Далмације је пре Окупације:

-Крчмар 1 к. (Јовањдан).

Из Лике су пре Окупације:

-Ђукић 2 к. (Марковдан) из Курјака;

-Блануша 1 к. (Ђурђевдан) из Небљуха;

-Ђумић 1 к. (Арханђеловдан) са Попине;

-Драгичевић 1 к. (Стефањдан);

-Пајић 1 к. (Јовањдан) и:

-Милашановићи 2 к. (Никољдан).

Из Лике су после Окупације:

-Опачићи 4 к. (Лучиндан) из Лапца;

-Јелача 1 к. (Ђурђевдан) из Брувна;

-Петровић 1 к. (Ђурђевдан);

-Дивјак 7 к. (Никољдан) звали се Радаковићи;

-Бабићи 2. к. (Јовањдан) из Мазина;

-Бајићи 3 к. (Јовањдан);

-Бандић 1 к. (Лучиндан) из Грачаца;

-Шкрбић 1 к. (Благочасне Вериге);

-Милашиновићи 2 к. (Никољдан);

-Чанак 1 к. (Јовањдан);

-Остојићи 2 к. (Никољдан) из Лапца;

-Кртинић 1 к. (Јовањдан);

-Дупори 3 к. (Јовањдан) из Брувна;

-Хајдуковићи 3 к. (Јовањдан) и Римокатолик:

-Вранић 1 к. из Лике.

ИЗВОР: Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.