Порекло становништва села Љусина, општина Босанска Крупа. Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића из 1925. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
На измаку карсне заравни састају се два потока, Љусина и Пецка, и слевају се иза кратка тока у Уну. У Љусину, чији се извор зове Чепа, слевају: Глибаћ, Николића Поток, Борића Поток, Мијића Точак и Реџића Поток. Поповац и Бент тече Уни. Између њихових је поточних долина уседлина на којој су сеоске куће. Диздаревића Поток је до Језерског. Чардачина на коси купаста облика и Понор до Пишталина.
Тип села.
Село је разбијено у породичне групе на уседлини. Има четири дела.
На Чардачини су:
Ђурић 1 к., Ћазићи 2 к., Ћирићи 2 к., Радаковић 1 к., Недимовићи 4 к., Вигњевић 1 к., Грмуше 3 к., Грбићи 3 к. и Љиљак 1 к.
У Диздареву Потоку:
Грбић 1 к., Ћулибрци 3 к., Мандић 1 к., Вајагићи 2 к., Шушиловић 1 к., Карановићи 4 к., Вејин 1 к., Карагаће 3 к., Кошутићи 2 к., Пешут 1 к., Бегић 10 к.
У Љусини су:
Ђурић 1 к., Борић 3 к., Нинковићи 2 к., Пилиповић 1 к., Мијатовић 1 к., Јовановићи 2 к., Николићи 3 к., Милићи 4 к., Бурсаћи 2 к., Марјановић 1 к., Сенић 1 к., Мијић 2 к., Недимовић 1 к., Грмуша 1 к., Танкосић 1 к., Станковић 1 к., Ђукић 1 к., Млађеновићи 2 к.
У Понору су:
Штрпци 3 к., Pajaк 1 к., Мишковићи 3 к. и Бањац 1 к.
Свега 31 породица са 74 куће.
Привреда.
Претежно се баве земљорадњом. Већа се пажња обраћа шљиви и свињама него у подпланинским селима.. Има их и на раду у Америци.
Имена.
Не знају од чега је име села. Диздаревића Поток по Диздаревића породици из Језерског града. На нестала насеља подсећају: Ковачевац, Ладушића Брод, Сјенокос и Векића Њива.
Старине.
Село је богато старинама. На коси више Љусине распознају се трагови старог насеља и у Лончаревцу одакле је земља копана за то глинено печено посуђе. У равни с леве стране потока Љусине распознају се темељи великог здања и остатака цигле. Без сумње римско насеље. Веле да су ту налазили кипове иза окупације. С десне стране од тога римског насеља 300 м на узвисини распознају се темељи округле-грађевине и око ње гробље старо. Биће да је то средовековни Љусињски Турањ који се спомиње или црква обновљена за време Турака.
Постанак села u порекло становништва.
Не постоји сећање, да ли се ко иза Лауданова Рата повратио из Збјега. Први су населили пре 100 г:
-Грмуше 4 к. из Далмације и славе (Јовањдан);
-Јованићи 2 к. (Ђурђевдан) из Срба;
-Карагаће 3 к. (Ђурђевдан) из Лике и:
-Николићи 3 к. (Никољдан) из Срба.
Пре 80 година:
-Ћирићи 2 к. (Св. Вартоломеја) из Великог Радића. Пре су се звали Кецмани и старином су са Змијања. У Змијање су дошли од Травника.
Пре 70 г. су:
-Борићи 3 к. (Св. Пантелију) из Великог Радића;
-Михићи 6 к. (Никољдан) са Хргара;
-Карановићи 4 к. (Ђурђевдан) са Бобољусака;
-Мијатовићи 1 к. (Стефањдан) из Грмуше и:
-Недимовићи 5 к. (Ђурђевдан) из Врањске. Од Недимовића су:
-Ћазићи 2 к.
Пре Омерпаше су од Језерског града:
-Бегићи 10 к. муслимани.
Пре окупације су:
-Ђурићи 2 к. (Стефањдан) из Бјелајског Поља;
-Грбићи 4 к. (Срђевдан) из Поља;
-Бурсаћи 2 к. (Ђурћевцан) из Тишковца;
–Танкосић 1 к. (Ђурђевдан) од Унца и:
–Пилиповић 1 к. (Св. Алимпија) с Очијева.
Пре окупације су:
-Станковићи 1 к. (Ђурђевлан) из Бушевића;
-Шушиловић 1 к. (Ђурђевдан) са Пишталина;
-Вајагић 2 к. (Арханђеловдан) из Добрасела (Босна) и:
-Ћулибрци 3 к. (Јовањдан) са Бушевића.
Из Лике су пре окупације:
-Радаковић 1 к. (Никољдан);
-Мандић 1 к. (Стефањдан);
-Кошутић 2 к. (Лучиндан);
-Љиљак 1 к. (Јовањдан) и
–Пешут 1 к.
После су окупације:
-Вигњевић 1 к. (Св. Василију) с Пученика;
-Сенић 1 к. (Никољдан) из Мале Рујишке;
-Марјановић 1 к. (Ђурђевдан) из Дубовика;
-Млађеновићи 2 к. (Ђурђевдан) из Лике;
-Кукићи 1 к. (Ђypђевдан) из Лике и:
-Вејин 1 к. (Св. Василија) из Далмације.
ИЗВОР: Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)