Порекло презимена, село Језерски (Босанска Крупа)

Порекло становништва села Језерски (у књизи Језерско), општина Босанска Крупа. Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића из 1925. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај  села.

Потоцн Камарица и Пецка састају се и творе повећу зараван, оптичу косу стрмих нагиба на којој су остаци средовековног града. Пониру у даљем току и јављају се под именом Пецка. У граду и под градом развило се насеље. Воду пију са врела: Горња Вода, Гавранић, Дубоки Поток, Муратовића Бунар и Точак.

Тип села.

Око града је сашораван део насеља. У добро очуваном граду је неколико кућа и џамија. Пре 80 г. било је више кућа у граду и све се наслањао кров на кров. У Дијеловима до Махмић села сашораван је део насеља. Остали крајеви су разбијеног типа по косама. Има 8 делова. Не чује се назив махале за те делове.

У Ади су:

Селимагићи 3 к., Јусићи 3 к., Дошени 2 к., Танкосићи 3 к., Јузбашићи 1 к., Јапунџе 2 к. и Новаковићи 1 к.

Ha Дебељаку:

Црнкићи 5 к., Рамићи 4 к., Канурићи 2 к., Халилевић 1 к., Мушићи 4 к., Милановићи 3 к., Кабићи 3 к., Самарџић 1 к. и Атајић 1 к.

У Дијеловима:

Убоја 1 к, Кљајић 1 к., Музаферовићи 9 к., Харчевићи 2 к., Јусићи 3 к., Дураковићи 4 к., Џалкић 1 к., Хајдаревић 1 к., Нухићи 2 к., Мехић 1 к., Канурићи 6 к., Зулић 1 к. и Ханџић 1 к.

На Дураковића Брду:

Канурићи 8 к., Дураковићи 10 к., Ћехићи 4 к., Сокић 1 к., Мехићи 12 к., Жутић 1 к.

У Граду су:

Селимагић 1 к., Хајдаровићи 4 к., Чолић 1 к., Халилевић 1 к., Бегић 1 к., Црнкић 1 к., Јусић 1 к., Хафизовић 1 к., Кованић 1 к., Пашић 1 к., Хоџићи 5 к., Новаковић 1 к., Харчевић 1 к., Ћатићи 1 к. и Нухићи 2 к.

На Коси су:

Старчевић 1 к., Јапунџа 1 к., Селимагић 1 к., Топчагићи 2 к., Зец 1 к., Јусићи 5 к., Хајдеровићи 1 к., Несимовићи 9 к., Ћатићи 2 к., Канурић 1 к, Рамићи 3 к., Балтићи 3 к., Мулахметовић 1 к., Машиновићи 4 к., Бегић 1 к., Трбојевић 1 к., Драгић 1 к., Орашчанин 3 к., Пушкар 1 к., Новаковићи 2 к. и Стефановић 1 к.

На Крчевини су:

Мутатовићи 2 к., Рамићи 4 к., Јусић 1 к., Халилевић 1 к, Топаловићи 4 к., Ахметовићи 1 к., Хаџић 1 к. и Хајдаревић 1 к.

У Пољу су:

Јусићи 4 к., Црнкићи 2 к., Џаферовић 1 к., Диздаревић 1 к., Несимовићи 5 к., Халилевић 1 к., Махмутовић 1 к., Хаџићи 2 к., Велићи 2 к., Хафизовићи 3 к., Николић 1 к., Ковачић 1 к. и Селимагић 1 к.

У Понору су:

Хафизовићи 14 к., Садиковићи 2 к., Харчевићи 5 к., Мешић 1 к., Махмутовић 1 к., Машиновић 1 к., Селимагић 1 к., Дураковић 1 к. и Хајдаровић 1 к.

Свега 51 породица са 247 кућа.

Привреда.

Баве се више земљорадњом. На гласу је језерско сено из бара. У пролеће, кад „затегне зима“ само се у Језерском може да нађе сена и купује се пошто-зашто.

Имена.

Језерско је без сумње од вода, која се разлије попут Језера. На насеља пре Турака подсећају: Фрања, Францика и Климента: Пркос јер ту бура „пркоси“. Турски су називи: Мала Хисета, Џербетовац и Азамбак. На ишчезла насеља подсећају: Бањчевац, Милетића Ограда где је био, веле, некакав богат Милета, па одселио у Кауре, и Гогића Долина.

Старине.

Код Језерског се даде пратити развитак града (др Ћиро Трухелка: Наши градови). Прво је била кула властеоска. Чим су Турци почели да освајају и ове крајеве подигнут је наоколо куле зид. Други зид око куле и првог зида зидали су Турци, да спрече продирање Аустрије иза Пожаревачког Мира.

На вису 400 м. који се зове Францика, распознају се темељи цркве. Исто тако има црква и у Понору. Стари пут распознаје се, води речици Баштри.

Постанак села и порекло становништва.

Сећање је остало, да је дошао у град некакав Џафер, кад је Језерски „фет учињен“. 1576. г. Од Џафера су:

-Џаферовићи 2 к., Музиферовићи 9 к., Ахметовић 1 к., Махиутовићи 2 к., Ковачевић 1 к., Мулахметовић 1., Мехићи 13 к., Џанкић 1 к., Харчевићи 8 к., Канурићи 2 к. и Јузбашићи 1 к.

Свега 42 куће.

Из Анадола су „од фета“:

-Хајдаровићи 8 к., Хаџићи 7 к., Јусићи 17 к., од Брусе, Таичагићи 2 к. и Селимагићи 7 к. од Брусе.

Из Лике су иза Карловачког Мира:

-Несимовићи 14 к. и Канурићи 15 к.

Из Дрежника су иза Свиштовског Мира:

-Мешановић 1 к и Мешић.1 к.

Пре 80 г. дошао је хафиз—хоџа из Варцар Вакуфа. Од њега су:

– Хафизовићи 31 к. и Садиковићи 2 к.

Иза Омерпаше су:

-Нухићи 4 к. из Стијене; Зулићи 1 к. од Бихаћа; Орашчанин 3 к. од Орашца; Пушкар 1 к. из Цазина; Велићи 2 к. из Остружнице; Топаловићи 4 к. од Травника и Ханџић 1 к. од Бугојна као ханџија.

Од бужимске су околице:

-Муратовићи 2 к. из Варошке Ријеке; Батићи 3 к., Балшићи 3 к., Дуракодићи 14 к., Машиновићи 4 к.. Пашић 1 к., Чолић 1 к., Жутићи 2 к. из Махмићсела; Салкићи 1 к.,Ћехићи 4 к., Атајић 1 к. иМушић 5 к.

Не зна се одакле су: Ракићи 11 к., Диздаревић 1 к., Црнкићи 8 к., Бегићи 2 к. и Халилевићи 4 к.

Православни су се почели досељавати као кмети пре Омер паше. Први су населили:

-Танкосићи 3 к. (Ђурђевдан) од Тромеђе где су се звали Бурсаћи. Старином су са Змијања.

Иза њих је доселио пре 70 г.

-Старчевић 1 к. (Арханђеловдан) са Беглука на Тромеђи.

Пре окупације су:

-Јапунџије 2 к. (Никољдан) из Лике; Дошени 2 к. (Јовањдан) из Лике: Драгићи 1 к. (Св. Вартоломеја) из Бјелајског Поља где су се звали Кецмани и Николићи 1 к. (Ђурђевдан) из Лике.

После анексије су:

-Самарџић 1 к. (Ђурђевдан) 1912. г. из Ревеника (Далмација); Кабићи 3 к. (Св. Стевана Дечанског) из Далмације 1913. г. и Милановићи 3 к. (Арханђеловдан) из Лике 1912. г.

Не зна се одакле су:

-Кљајићи 1 к. (Ђурђевдан) и Убоје 1 к. (Ђурђевдан).

Одселили су у Турску иза анексије:

Махмудовићи 2 к., Селимовић 2 к., Ћатић 1 к., Хафизовић 2 к., Црнкић 1 к., Јусићи 4 к., Мехићи 2 к., Машиновићи 2 к. и Мешићи 2 к.

ИЗВОР: Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.