Порекло становништва села Гудавац, општина Босанска Крупа. Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића из 1925. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Насеље је у гудавачкој ували по плећинама и на карсној заравни више увале. Из пећине „кљукне“ вода у пролеће, кад копни снег и кад су дуге кише па испуни гудавачку увалу. Вода понире и јавља се у врелу Крушнице. Мања је увала изнад Крушничког Врела испод цесте Крупа — Сански Мост и Петровац. У тој је ували део насеља Кабљагићи. Воду пију са Крушничког Врела, Каменице, Дрљачина Врела и Топића Врело.
Тип села.
Куће су у групама по плећинама коса и на ивици карсне заравни над увалом. Има два дела.
У Гудавцу су:
Јеличићи 3 к., Вулини 3 к., Станковићи 2 к., Блануша 1 к., Крајиновић 1 к., Вукомановић 1 к., Гак 1 к., Кокот 1 к., Штрпци 7 к., Бањци 3 к., Батак 1 к., Карани 4 к., Радаковићи 2 к., Сантрачи 1 к., Грбић 1 к., Бабић 1 к., Сладић 1 к., Шеган 1 к., Ружићи 2 к., Кангрга 2 к., Будимир 1 к., Мајкић 1 к., Паскаш 1 к. и Дукић 1 к.
У Кабљагићима:
Совиљи 2 к., Наранчићи 2 к.,Бањци 4 к., Медићи 3 к., Агбабе 2 к., Гак 1 к., Станковићи 3 к., Угарковић 1 к. и Вукмановићи 2 к.
Свега је 33 породице са 65 кућа.
Привреда.
Подједнако су обе гране привреде заступљене. Измажу се продајом дрвета у Крупи. Има их неколико на раду у Америци. Један држи дућан ситне робе, а један има ујмени млин на Крушничком Врелу.
Имена.
Гудавац је добио по води, која „гуди“ кад је поводањ. Део насеља Кабљагићи по муслиманској породици, која је уз Буну 1875. саселила од ешкије у Круну. Бадњуша по првом власнику спахији. Механиште од механе, које су ту билеза време турске управе, куд је пут водио из Бихаћа за Јајце – Сарајево. Разбој јер су дочекивали хајдуци Турке и трговце. На нестале породице подсећају: Топића Страна и Шипрагина Долина.
Старине.
На коси је Грмеч планине на крај атара села, Гудавца Градина. Ту се распознају трагови врло старог насеља. Веле да су чобани наилазили и на чатрњу крај градине. Више Механишта је старо гробље по свој прилици од становништва, које се за време Турака раселило.
Постанак села и порекло становништва.
Пре је стојала ту муслиманска породица Кабљагићи. Још пре него су они саселили у Крупу, доселили су:
Пре Омерпаше:
-Штрпци 7 к. (Ђурђевдан) из Суваје;
-Станковићи 5 к. (Никољдан) из Лике и:
-Јеличићи 3 к. (Никољдан) из Суваје.
Из Бјелајског Поља су пре окупације:
-Вулини 3 к. (Михољдан);
-Сантрач 1 к. (Св. Пантелију);
-Карани 4 к. (Ђурђевдан) и:
-Бањци 7 к. (Јовањдан).
-Пре окупације су:
-Совиљи 2 к. (Никољдан) из Лике;
-Мајкић 1 к. (Ђурђевдан) из Мајкића Јапре и:
-Лукић 1 к. (Арханђеловдан) из Лике.
Пре окупације су из Лике:
-Вукомановићи 1 к. (Ђурђевдан);
-Крајиновић 1 к. (Јовањдан) обамро;
-Батак 1 к. (ђед се звао Радановић) (Никољдан) и:
-Будимир 1 к. (Арханђеловдан) из Попине. Отац му је служио код бега.
Из Бушевића је:
-Гак 2 к. (Никољдан) пре 60 г.
Из Лике су после окупације:
-Медићи 3 к. (Ђурђевдан) од манастира Хрмња;
-Радаковићи 2 к. (Никољдан) из Брувна;
-Наранчићи 2 к. (Јовањдан) из Оточца;
-Агабабе 2 к. (Стевана Дечанског) из Оточца;
-Сладић 1 к. (Ђурђевдан) из Врховина:
-Шеган 1 к, (Никољдан) из Грачаца;
-Ружићи 2 к. (Јовањдан) из Оточца;
-Кангра 2 к. (Јовањдан) из Оточца;
-Паскаш 1 к. (Јовањдан) из Грачаца;
-Дукић 1 к. (Стефањдан) из Брувна;
-Грубић 1 к. (Јoвањдан) из Корјенице;
-Бабић 1 к. (Јовањдан) из Мазина;
-Угарковић 1 к. (Ђурђевдан) из Врховина;
-Кокот 1 к. (Јовањдан);
-Вукмановић 1 к. (Никољдаан) из Курјака;
-Војиновић 1 к. (Ђурђевдан) из Мазина;
-Петровић 1 к. (Ђурђевдан) из Мазина;
-Блануша 1 к. (Ђурђевдан) из Брувна.
ИЗВОР: Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)